61. Конгрес СНО

СНО да процвета и у Отаџбини

Пише: Драган Ћирић
Конгрес поздравили Митрополит Амфилохије, Владика Лонгин, министар Шијаковић, Славомир Гвозденовић • Отварање канцеларије СНО у Београду • Стипендије за студенте у Отаџбини • Славко Пановић по десети пут, једногласно, изабран за председника СНО.

Шездесет и први Конгрес Српске народне одбране у Америци одржан је 29. јуна 2002. године у свечаној сали манастира Нова Грачаница, на Трећем језеру. Делегати из свих крајева Америке, председници и чланови месних одбора Српске народне одбране сакупили су се на овом месту да изнесу свој рад, понуде своја искуства, известе о делатностима у њиховој средини, предложе пројекте и идеје за даљи бољи и успешнији рад ове велике националне организације Срба у Америци. То је била прилика и да се сви једном годишње сретну и лично размене искуства, поред регионалних конгреса за источне и западне државе. Оно што је врло важно за сво чланство и саму организацију јесте да се на годишњим конгресима СНО установљавају главни приоритети за наредну годину и изражавају ставови о жељама и захтевима које ова организација има према догађајима који је окружују. Сходно томе, скуп српских родољуба у манастиру Нова Грачаница био је по свом значају најважнији догађај у СНО током ове године.

Радни део Конгреса започео је у рано јутро 29. јуна, при чему је председник СНО Славко Пановић свечано отворио 61. Конгрес. Најпре су делегате поздравили уважени и драги гости СНО у Америци.

Митрополит црногорско-приморски Г. др Амфилохије упутио је срдачну честитку и поздрав радном делу 61. Конгреса СНО, следећим речима: “Српска народна одбрана је једна од најзначајнијих установа нашег народа у прошлом и овом вијеку. Оставила је и оставља дубоког трага не само овдје, на овом континенту него, несумњиво, и у матици. И сам јој назив то намеће: одбрана од свега онога што угрожава духовно и народно биће, одбрана од зла, од лажи, од оних који угрожавали и угрожавају то народно биће у оном крвавом 20-ом вијеку и на почетку овог новог.

Наш велики књижевник и мудрац Марко Миљанов оставио је иза себе, поред осталог, и ону његову чувену изреку о чојству и јунаштву: јунаштво је да бранимо себе од других, а чојство је да бранимо друге од себе!

Установе народа српског, као што је ова, имале су и имају и једно и друго својство. Увјек смо били свјесни тога да није довољно да бранимо само себе од других него да смо дужни да бранимо и друге од себе. Оно што је много теже, то ја и вама желим, да као настављачи тога свјетога дјела оснивача Српске народне одбране, браните народ од онога што га угрожава, али и да, у духу чојства, браните друге од себе. То јединство чојства и јунаштва и витештва јесте јединство духа које се открило, појавило и посведочило о Видовдану 1389. године и то је оно што је наш народ уписало у зреле земаљске народе.

Нека Бог благослови овај ваш 61. Конгрес и нека буде на добро ваше организације и на добро и напредак нашега народа, ма гдје он био. Живјели и Бог вас благословио” – рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Конгрес је поздравио и епископ Лонгин, посебно истичући радост и захвалност што је СНО свој конгрес и Видовданску академију одржала у манастиру Грачаници, “нашој заједничкој кући, нашем манастиру, центру и срцу свих националних и религиозних дешавања”, како се о томе посебно изразио владика Лонгин, који је и духовни саветник СНО у Америци.

СНО је заједно са нашом Епархијом увек радила и радиће за добро Срба у Америци и Канади, рекао је владика, и да ће, у том духу и слози, наставити да чува српски национални идентитет српског рода.

Српска народна одбрана није партијска већ патриотска организација, није страначка већ отаџбинска, припада целом српском народу и као покрет има за циљ очување свега онога што је честито, добро, свето и милом Богу приступачно – дао је своју дефиницију владика Лонгин, желећи успешан рад Конгреса СНО.

Своје присуство по први пут једном конгресу и раду СНО на упечатљив начин обележио је и савезни министар вера г. др Богољуб Шијаковић, изражавајући своје дивљење ономе “шта ви сви на своја леђа овде натоварили и каквим сте свим подухватима руководили за ових скоро 90 година постојања”.

Он је нагласио да је Српска народна одбрана један непосредни изданак Видовдана, оног кога је означио младић који се није случајно презивао Принцип. Тај младић и принцип у темељима су Српске народне одбране и отуда је то једна од наших најзначајнијих институција и организација коју имамо.

Али, ни тог Принципа ни тог Видовдана не би било да није било Лазаревог Видовдана и косовске заклетве, Видовдана који је одредио какав смо ми народ. Хвала Богу да Српска народна одбрана овдје, на овом континенту, свједочи то какав смо ми народ, свједочи етику Видовдана, свједочи нашу народну врлину, и наше црквено биће. Отуда, било би веома добро, а ја то жарко желим, да дух и сама природа ваше организације СНО процвјета и у Отаџбини. Да се и тамо што више оплеменимо вашим начелима и принципима, превасходно борбом за слободу и демократију – како и пише у вашем статуту – за оне идеале за којима наш народ од вајкада чезне, а који су давно формулисани у изразу: за Крст часни и слободу златну! То је водиља Видовдана, и водиља Српске народне одбране!

Желим вам добар и успјешан рад и да оплемените Отаџбину вашим прегорима и пословима”, рекао је министар Шијаковић, бурно поздрављен од свих присутних.

Председник СНО Славко Пановић представио нам је још једног госта, доста ретког, и госта из земље одакле Срби не баш тако често путују у Америку. Био је то г. Славомир Гвозденовић, српски књижевник у Темишвару и посланик Срба у Парламенту Румуније, који се обратио својим поздравом 61. Конгресу СНО следећим речима:

“Хвала вам на братском позиву и части коју ми указујете да се вама и вашем часном скупу обратим.

Долазим из Румуније, из Темишвара, још увек и нашег Темишвара, Темишвара у ком су три српске православне цркве, од којих једна саборна, а све три најстарије, баш као што је то у Араду, Великом Семиклушу и другим местима у Будимском Банату, из Темишвара у којем постоји и ради српска гимназија “Доситеј Обрадовић”, јединствена у целокупном српском расејању, из Темишвара у ком још увек штампамо своје књиге и штампу, слушамо свој српски радио, а од недавно гледаммо и своју српску телевизију. Долазим из града српских епископа, српске интелигенције и клтуре, из Темишвара Доситеја и Црњанског и толиких српских великана, из Темишвара у ком је данас кровна организација Савез Срба у Румунији, покретач духовног и културног живота преосталих 30.000 Срба у Румунији.

Ето, из тог и таквог Темишвара долазим у Чикаго и Нову Грачаницу да вам пренесем искрен и братски поздрав, вама и вашем конгресу. Желећи вам успеха и од Бога здравља, доносим поруку вама и Српству са овог краја света од Срба са оног другог краја нашег Српства и наше несреће: Хвала вам што достојно истрајавате у свему што је људско и српско, чувајући косовску мисао и косовски завет.

Клањајући се јуче косовским мученицима и јунацима и часном кнезу, српском краљу Петру II Карађорђевићу, легендарном Дражи Михаиловићу и његовим јунацима, нашим мудрим епископима, политичарима и књижевницима, толикој нашој Голготи са свих српских крајева, не могу да завршим а да пред вама још не изговорим, са дужним поштовањем: Хвала вам за свако добро дело, за сваку српску цркву, сваку српску мисао и реч којима овде и одавде браните отечество, српско име и српску мисао о несрећном, а нашем Косову.

Често пута заборавна и неправедна, матица то мора памтити и ценити.

Када се буде коначно писала у тој нашој матици нова, права, историја српског народа, ви и ваша организација морате заузети часно место, оно које вам по правди Бога и припада, баш као и сва деца Србије расута светом. Нека Бог помогне да једнога дана тако буде.

Вашем часном скупу још једном желим успеха, вама и Вашим породицама напретка и од Бога здравља, а Србији да је они који је воде воле и поштују колико то чините ви овде у Новој Грачаници и ми у Темишвару. Хвала вам и живели!”

Поздравима се придружио и г. Љубиша Миличић, потпредседник Српског народног савеза, велике и бројне српске организације која је скорије прославила 100 година постојања, дугогодишњи потпредседник СНО и представник Срба из расејања у Америци у “Савету дијаспоре”, који је савезна влада основала пре годину дана.

У име Српског народног савеза, њеног председника Душана Љубенка, чланства СНС – поздрављам вас све и желим успешан рад. Такође, поздрављам вас и у име Српске адвокатске коморе и њеног председника Саве Војчанина. По први пут данас имам част да вам се обратим и као члан новооснованог Савета дијаспоре савезне владе наше матице – Србије и Црне Горе, како се данас зове.

Овај Савет је, рекао је Миличић, врло значајна институција за нас који већ 60 година чекамо да се српски народ врати свом памћењу, да се вратимо сами себи. Ово је први пут после Другог св. рата да се наша отаџбина обратила нама да учествујемо у свакодневном раду и животу нашег народа. Тиме мислим да је то значајан корак и за нашу отаџбину.

Г. Гвозденовић је овде као представник Срба из Румуније и могу да кажем да су они врло јединствени, врло организовани, да имају свој сабор и да врло добро раде на обнови српске духовности на румунском тлу. На нама је остало да и ми овде почнемо нову еру међу Србима Америке и Канаде. То до сада нисмо могли због злогласног режима, данас је ситуација другачија и нама је пружена шанса да унапредимо односе матице и расејања.

Наша слога и наш рад овде биће највећа помоћ нашој матици, народу и Отаџбини”, рекао је Љубиша Миличић, потпредседник СНС и члан Савета дијаспоре.

Конгрес и делегате поздравио је и кум првопрослављене славе СНО, велики добротвор и ктитор Бранко Тупањац, који је пожелео успешан рад делегатима на вечитим темељима Српства и слоге, сталним и изворним принципима Српске народне одбране.

Такође, госте, домаћине и делегате поздравили су и Драган Ћирић, у име Српске народне одбране у Канади и њеног председника Чедомира Ашанина, као и целокупног чланства, честитајући Славу СНО и подсећајући на велики јубилеј 60-годишњице СНО у Канади и 50 година листа “Канадски Србобран”, на чијем се челу данас налази г. Ћирић.

Поздрави и честитке 61. Конгресу и СНО дошле су и од Данила Ранковића, председника Организације српских четника Краљ Петар Други из Милвокија, Вукашина Томића, председника ЦШО Св. Ђорђа у Источном Чикагу, који је рекао да СНО у свим црквено-школским општинама има и врши значајну улогу, а посебан поздрав гостима упутио је Бранко Радовић, председник месног одбора-домаћина, из Либертивила, Бранко Радовић.

Писане поздраве упутили су Њ.В.П. Митрополит Христофор, др Јасмина Вујић, потпредседник Савета дијаспоре, Стеван Бато Рађеновић, председник Покрета српских четника Равне Горе, академик проф. др Димитрије Ђорђевић, адвокат из Новог Пазара Зоран Јанићијевић и други.

Конгрес је отпочео свој рад изабирањем радног председништва. Брат Милорад Голубовић, дугогодишњи потпредседник-координатор СНО за западне државе, члан Епархијског савета Новограчаничке митрополије и који ужива велико поштовање чланства СНО, једногласно је изабран за председника 61. Конгреса. У свом поздраву и уводном делу он је оценио да је СНО организација која може да поноси са својом прошлошћу, организација која није скренула са пута који су установили Божа Јанковић и Михаило Пупин. СНО треба да буде поносна јер је своје постојање везала за заштиту интереса српског народа, и никада одавде нико није гледао како да освоји неко министарско нити друго место у новој власти већ се само гледало како да се помогне српском народу.

Неко је недавно написао, рекао је он, један врло ружан текст о СНО у коме се каже да се у СНО “играју карте”, на врло низак новинарски и људски начин ниподаштавајући не само име већ и целокупни рад СНО, што је био и основни мотив таквом опису. Морам да им одговорим свима, рекао је Голубовић: ако ми играмо карте, ми још увек играмо ону исту карту коју је играо и Божа Јанковић, ми наше карте не мењамо! Ми играмо на исту карту од дана када је Српска народна одбрана у Америци основана! Ако морамо овако и оваквима да одговарамо, онда нека ово буде наш одговор, рекао је Милорад Голубовић.

Председништво 61. Конгреса СНО, поред Голубовића, сачињавали су и Никола Марић из Кливланда, као први потпредседник и Михаило Јефтић из Милвокија, као други потпредседник. Секретар за српски језик је и ове године био прота Урош Оцокољић, док је на енглеском записник водио Остоја Грабовац, а за овераче записника изабрани су Драган Стевановић и Милица Пешаковић.

Конгрес је отпочео са потврдом Верификационог одбора, на чијем се челу налазио Божо Деспинић, да је присутан довољан број делегата да конгрес пуноправно ради и доноси одлуке, с тим што је одређен број делегата, удаљених од манастира, пристигао мало касније. Извештај са прошлог Конгреса изванредно је спремио прота Урош Оцокољић и за то био лепо похваљен од свих, а у смислу да записнике треба водити добро како би будуће генерације знале шта се дешавало, али у исто време да тако и записују догађаје и рад на следећим великим скупштинама СНО.

Извештај председника СНО

Председавајући је најпре дао реч председнику СНО брату Славку Пановићу, који је у својству највише функције у СНО – председник СНО и Централног одбора – поднео свој извештај делегатима о свом раду. Он је рекао да се у свом 9-годишњем раду на челу ове велике организације српског народа у Америци увек руководио истим идеалима којима су и његови претходници утирали, табали и градили путеве све бољој и свестанијој заштити Српства, успостављању слободе, једнакости и правде за српски народ у Отаџбини и расејању, очувању нашег писма, језика и вере међу српским народом у Америци и шире. Уз све то, рекао је, сви смо радили колико смо год могли и наш успех је успех целе наше организације. Оно што је било до мене, рекао је Пановић, учинио сам најбоље што сам могао, са посебним пијететом према овој организацији, њеном верном чланству и идеалима на којима она почива.

Од прошлог конгреса до овог, председник СНО описао је детаљно његове посете и разговоре у том времену, а који су се тицали СНО, њене улоге и помоћи коју је спремна да пружи, представљању организације у српским круговима у расејању и Отаџбини, као и свему ономе што је чињено за представљање и одбрану српских интереса у вашингтонским политичким круговима. У том смислу председник је напоменуо посете отаџбинској амбасади у Вашингтону за Видовдан прошле године, учествовању на великом Сабору Срба 4. јула у Грачаници, 17. јула био је на парастосу ђенералу Дражи у Либертивилу, учествовање на прослави Дражиног дана у Детроиту коју организује МО СНО, кога је председник истакао као изванредан пример свима. Као посебну посету председник је издвојио прославу 100-годишњице Српског народног савеза у Питсбургу, нагласивши још једном велико заједништво Одбране са СНС-ом и Српском Црквом на америчком континенту. Одмах потом уследио је, 23. октобра прошле године, сусрет у Стејт департману са државним секретаром САД г. Колином Пауелом, кога је председник СНО искористио да у кратким цртама скрене пажњу на данашњу ситуацију на Косову и Метохији, предајући му доказе у најновијем издању књиге “Распето Косово”, чији је СНО дистрибутер за подручје Америке.

Председник Пановић је посебно истакао два врло успешно организована регионална конгреса СНО, на западном и источном делу Америке, у Лос Анђелесу и Кливланду, при чему је захвалио свим члановима по имену који су несебично помогли да ови скупови протекну на тако високом нивоу. Уз то, председник је позвао све да присуствују Конгресу СНО за западне државе у Лас Вегасу 19. октобра ове године. У истом тону, посебно је истакнуто оснивање новог месног одбора СНО у Лебанону, у Пенсилванији, док је у фази оснивања одбор у Сент Петерсбургу, у Флориди. Такође, председник је био врло задовољан организацијом Дана српског уједињења 26. новембра, кога СНО традиционално прославља и држи у сећању и незабораву.

У фебруару ове године председник СНО и Бранко Тупањац, одазвали су се позиву наше Амбасаде и сусрели се са др Војиславом Коштуницом у Вашингтону. Том приликом они су пренели поздраве чланства СНО председнику Коштуници, који ужива велико поштовање код америчких Срба.

Ђурђевдански уранак је, такође, протекао како треба и уз госте из амбасаде у Вашингтону присутнима је појашњена процедура око стицања држављанства у отаџбини.

У мају месецу председник СНО је поново посетио Србију, заједно са генералним секретаром Бором М. Рајићем, при чему им је омогућен пријем код министра унутрашњих послова Душана Михајловића. СНО је поднела писмени захтев да се открију документа о убиству Драгише Кашиковића и малолетне Иванке Милошевић, и изврши њихова поновна анализа. Ових дана се навршава 25 година. Нажалост, господин министар нам је рекао да су такве ствари биле у јурисдикцији савезне Удбе и документи поново треба да се распореде и класификују. Председник СНО је поновио г. министру да је СНО образовала наградни фонд за откривање убице и да, ако је потребно, додаће се још новца да се плате стручни службеници како би се до докумената и истине дошло што пре.

Приликом посете Отаџбини, председник је изразио своју радост пред свим делегатима о лепоти два полијелеја која красе Царску Лавру манастир Свету Жичу, а који су “дар Америчког Српства преко Српске народне одбране”, како тачно стоји на плочи полијелеја у манастиру из кога је Свети Сава започео Српску православну цркву, у коме је крунисано седам српских краљева.

Посебну пажњу у председниковом извештају с правом је заслужио лист “Слобода”, који у овој години слави 50-годишњицу свог постојања а која ће се обележити 6. октобра ове године на најсвечанији начин. Изражавајући дубоку захвалност оснивачима и свим сарадницима до данашњих дана, он је рекао да је лист “Слобода” за протеклих пет деценија био луча националном америчком Српству и свуда где Срби живе. Председник је нагласио да данас квалитет листа није подударан са бројем претплатника, апелујући на сво чланство и пријатеље СНО да се претплате. Популаризацији листа умногоме је допринела и интернет презентација СНО, преко које су многи и у Отаџбини и целом свету у стању да прате лист и активности организације.

У канцеларији СНО све је компјутеризовано и на то је председник поносан јер се током године много ради и када то све сложно и проверено тачно стоји, рад у администрацији има свог смисла и умногоме је олакшан.

Председник СНО се захвалио генералном секретару Бори М. Рајићу, благајници и администратору Роси Гудовић, заменику Јовану Остојићу, потпредседнику Вучети Рутовићу, проти Урошу Оцокољићу, домаћину Неђи Милићу, потпредседницима- координаторима, свим председницима Месних одбора, Драги Жикић за помоћ благајници, Фолклорној групи “Слобода”, који проносе с поносом име Српске народне одбране и чине нам велику част својим делом и игром. Посебну захвалност председник Пановић одао је Драгану Ћирићу за изванредно залагање у обликовању и изгледу листа “Слобода” и одржавању нашег веб-сајта преко којег су се на десетине хиљада Срба широм света упознавали о историји и раду СНО у Америци.

Такође, у председниковом извештају осликана је и добра и братска сарадња са другим српским организацијама на америчком континенту.

У свом завршном делу, председник Пановић је рекао да је Српска народна одбрана једна од најозбиљнијих организација, која је увек позивала и којој су се увек одазивали и амбасадори, академици, митрополити и владике, умни људи и људи који имају шта да кажу и носе наше Српство у својим срцима исто онако како то и ми чинимо. То је за нас велика обавеза, рекао је Пановић и додао да се “рад организације најбоље види по томе колико је младости данас овде. То нам говори да и мој и наш заједнички рад има свог пуног смисла и да ће ова организација остати и после нас са истим идеалима и истим водиљама – то је наш највећи успех”, рекао је председник Пановић завршавајући свој извештај, позивајући се на стару српску мудрост да није важно колико смо и шта смо имали, већ је важно шта смо оставили! Извештај председника Пановића био је изванредно примљен од свих делегата и дао печат овом делу Конгреса.

Управници подносе извештаје

Председник Конгреса брат Голубовић захвалио се председнику СНО не само на лепим речима и исцрпном извештају већ, најпре, на његовом свакодневном раду током свих 9 година у својству председника Српске народне одбране. По устаљеном распореду конгреса СНО, сви управници поднели су своје извештаје.

Генерални секретар СНО Бора М. Рајић истакао је да је сарадња са месним одборима била задовољавајућа, да су седнице Централног, Извшног и Надзорног одбора одржаване по правилима и на време, да је рад у седишту СНО свакодневан (шест дана недељно). Секретар Рајић је додао да велики проблем постоји са наплатом већ послатих књига “Распето Косово” и овога пута је умлио све ЦШО, организације и појединце који су књигу добили да изврше своје обавезе према СНО, која је од владике Артемија примила на себе да буде овлашћени дистрибутер на америчком тлу. Такође, Бора Рајић је позвао да се организује што већа претплатничка мрежа за лист “Слободу”, а рекао је и то да би био најсрећнији када би сви чланови били и претплатници на лист.

Благајник и рачуновођа, као и администратор “Слободе” Роса Гудовић напоменула је у својим извештајима да је финансијско пословање вођено по правилима и навела све финансиске информације делагатима. Такође, нагласила је да је поштарина поскупела, а у делу који се тицао административних ствари “Слободе”, изнела је чињеницу да мора да се повећа броја претплата како би се добили бољи услови за слање претплата.

Брат Петар Везмар, председник Надзорног одбора СНО, поднео је свој извештај делегатима и рекао да је Српска народна одбрана у смислу финансијског пословања најчистија организација у српској заједници, а што није његов закључак већ оцена стручне финансијске компаније која је књиге СНО прегледала. За то је захвалио Роси Гудовић и одличним члановима Надзорног одбора: Роналду Митровићу и Зорану Стевановићу.

Такође, домаћин Дома СНО Неђо Милић дао је извештај да дом функционише оперативно и да нема никаквих проблема са одржавањем.

Памтиће нас по делима нашим

У извештајима из месних одбора, наравно, нисмо имали места да поменемо све и детаљне активности, уз извињење, али у нашем листу доносимо репортаже о догађајима онда када се они и одржавају. Многи одбори нису били заступљени својим делегатима на конгресу, али је и то оправдано јер су многи доста удаљени, а њих су заступали и регионални потпредседници-координатори. За западне државе Америке био је то брат Милорад Голубовић, који је рекао да МО СНО у Лас Вегасу ради заиста добро и да многи Срби прилазе у чланство. Овај одбор сматра и заиста ради на томе да СНО буде стожер окупљања Српства у том граду и околини. Одато је поново признање брату Милану Његомиру за оснивање овог Месног одбора и свим његовим члановима за успешан рад. Из месног одбора упућен је срдачан позив свима за присуство на Конгресу СНО за Запад, који ће се одржати 19. октобра у Лас Вегасу.

Такође, одбори у Лос Анђелесу и Сан Франциску, у Калифорнији, раде сасвим добро и ефикасно, а посебну и дужњу пажњу и поштовање потпредседник-координатор Голубовић упутио је старијим члановима Илији Ђукићу, Миру Медану, Луки Милошевићу, Славе Стефановићу, Секулићу… Такође, пренета је врло озбиљна констатација да СНО у нашој Отаџбини има запажен статус као национална српска организација у Америци.

Потпредседници-координатори за Исток брат Божо Деспинић и за Средњи Запад брат Бранко Пухар похвалили су рад месних одбора и одали признање председницима одбора за врло добре резулате у раду, а што се посебно видело на регионалним конгресима.

По извештајима, делегати су саслушали и предлог Резолуције, коју је сачинио Одбор у саставу: мр Илија Лубарда, прота Живко Кајевић, Слободан Божовић и Драган Ћирић. Такође, састао се и Кандидациони одбор како би објавио имена и састав Централног Одбора СНО у Америци.

У дискусијама поводом најважнијих питања у оквиру рада СНО у Америци, председник СНО Славко Пановић предложио је да се отвори канцеларија СНО у Београду и да се оформи група у СНО која ће установити специјални фонд за стипендије које ће се давати надареним а сиромашним студентима у Отаџбини с обавезом да остану у земљи и своје знање понуде свом народу. Оба предлога су једногласно и са одушевљењем примљена од свих присутних. Такође, прота Урош је предложио да се уведе и једно одликовање које ће СНО додељивати по изузетним заслугама за добробит српског народа, што је, такође, са задовољством прихваћено.

Потом је уследило разрешење старе управе и бирање нове, за 2002/2003 годину. За председника СНО, по десети пут, једногласно, изабран је велики српски патриота, неуморни национални радник и изванредан организатор свих активности СНО брат Славко Пановић. Он се најсрдачније захвалио делегатима на поверењу које у њега имају и свечано обећао да ће радити са истим жаром и еланом као и до сада, уз већу помоћ најближих сарадника и свих председника месних одбора. Затим су новоизабрани председник Пановић и чланови Координационог одбора (кога сачињавају председници месних одбора СНО) предложили листу Централног одбора СНО. Делегати 61. Конгрес једногласно су, са малом изменом, усвојили овај предлог.

Потом су чланови Централног одбора Српске народне одбране положили заклетву пред свештеницима, протом Луком Лукићем и протом Живком Кајевићем.

Тако им Бог помогао!

Драган Ћирић

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2024 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.