Дражин Дан 2017.

drazindan 06

Српска несрећа и трагедија почела је некада давно, у српској праисторији, када смо се као народ први пут поделили и од тада несрећном руком исписивали историју свих каснијих подела, све до данас. Већ седамдесет година подељени на матицу и дијаспору, дијаспора сваке године обележава оно што је до скора у матици било незамисливо и забрањено, сећање на мученичку смрт и страдање генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Сваке године, на дан 17. јула, српска дијаспора обележава ”Дражин Дан.”

Помен генералу Михаиловићу одржан је и ове године у порти манастира Св. Саве у Либертвилу, у организацији О.С.Ч. ”Равна Гора”, а свету лигургију која му је претходила, као и сам парастос служио је његово преосвештенство епископ канадски, господин Др. Митрофан Кодић.

Током литургијске беседе, епископ Митрофан подсетио је најпре све присутне на велики симобол свих српских страдања, Ћеле Кулу у Нишу,  из запитао се:

“Кад би смо узели па извадили све наше покојнике, рецимо када би смо извадили из гробова све оне који су у Јасеновцу и на другим стратиштима побијени, колике би биле те Ћеле Куле, колики би били ти српски градови српских мученика и новомученика?

А међи њима знамо неке да имају своја места, где су сахрањени, где су погребени, оплакани, али има их и где нису ни оплакани. Нису ни сахрањени како треба. Један од њих који је убијен од безбожника, од комуниста јесте генерал Дража Михаиловић. Не знамо где му је гроб. Али знамо да он живи у срцу нашем, у срцу нашег народа. Он се борио за свој народ. за своју земљу, за своју цркву. Он је волио свој народ, да није волио не би га бранио, не би толико зноја пролио и крви пролио са својим саборцима за тих четри, пет година ратовања.”

У даљем обраћању, еписком Митрофан осврнуо се на све невино побијене српске мученике посебно се осврнувши на мученички пострадале следбенике генерала Михаиловића, и рекао:

”Зато, будимо свесни драга браћо и сестре ко смо и шта смо. Будимо свесни својих предака, и не треба да се стидимо. Не треба да се стидимо оних који су невино побијени. Зашто да се стидимо јадовничких мученика, пребиловачких мученика, куленовакувских мученика, гламочких мученика, краљевачких мученика, крагујевачких мученика, кад су они род наш, кад су они невини. Многи од њих били су оно што је речено у Светом Откровењу, ”мученици који су заклани и под престолом су божијим”. И траже од Господа, шта: ”Господе докле ћеш чекати да осветиш крв нашу?” А Господ одговара: ”Сачекајте још мало док се напуни број сапатника ваших, и браће ваше и сестара ваших.” За нас је то дуг период. Како то од пре хиљаду и неколико година када је писано Откровење па сада ево прошло је толико, сад треба мученици да чекају? Мученици не јадикују драга браћо и сестре у Царству Небеском. Мученици се радују јер су прошли кроз огањ и воду, јер су поршли кроз пећ као и мученици у Старом Завету.

Тако и мученици који су били са генералом Дражом, и војводом Момчилом, и војводом Павлом, знао шта се десило са мученицима који су прошли кроз Лијевче Поље, да су побијени а никакав суд није им судио. Али су побијени због тога што су били Срби и што су били Православни.”

О важности чувања успомене на наше часне претке епискп Митрофан је закључио:

”Ми баш зато треба да будемо поносни њима, јер она који држи своју вјеру, који држи своју Цркву, који пази на свој народ, који је готов да жртвује се за сваког свога ближњега, он је достојан сваке части. И зато и Вама који сте следбеници четничког покрета драга браћо и сестре кажем, не заборавите никада своје претке. Не заборавите јер су они ти који су ради нас живели. Они су помрели да би смо ми живели. Они су жртвовали себе да би смо ми добили нови живот. Нека би дао Бог свима који су положили животе своје, који су невини побијени свуда по свету, па и овде, колико их можда овде има који су свети а да ми тога нисмо ни свесни и многи од њих леже овде после рана својих задобијених и прогнани су ту, да они могу да кажу: ”Господе ову су деца наша, ову су потомци наши.” А ми да можемо да кажемо Господе ову су пра оци и оци наши, пра мајке, мајке и сестре наше.

Нека им је вечан помен, и Бог нека им душу проссти. ”

Помену су присуствовали преживели борци и ратни ветерани Југословенске Војске У Отаџбини, њихове породице као и велики број чланова и симпатизера Четничког Покрета и поштоваоца лика и дела генерала Михаиловића из Чикага и околине.

Предраг Рудовић

Галерија

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2024 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.