​Улога Српске народне одбране и српски добровољци из Америке у Првом светском рату

snd 11 9 2017 2

Поздрав Председника Српске Народне Одбране у Америци  г. Небојше Живковића  поводом Дана Примирја у Првом светском рату

Ваше Екселенције, Даме и господо; 

Дозволите ми да у име Српске народне одбране у Америци поздравим све вас који сте дошли да се подсетимо и одржимо успомену на наше претке који су извојевали слободу српском народу у Првом светском рату. 

Срби из Америке део су тог великог успеха. Михајло Пупин је већ тада био угледан научник и веома познат и признат у српском расејању у САД, усмерио је све своје снаге да помогне српском народу у отаџбини. Михајло Пупин је први председник Српске Народне Одбране у Америци основане 1914.године и ми се поносимо његовим радом и организацијом коју је он створио и ми данас, после 103 године, одржавамо. 

Пупин се посебно много ангажовао на сакупљању и упућивању добровољаца. Он је сваког дана од 9 до 11 часова, примао у Српском дому америчке новинаре, и преузимао улогу портпарола ставова Србије. Поподне је диктирао своје чланке за исељеничке или америчке новине, а увече држао предавања и говоре по отменим клубовима, црквама и школама. 

Организатори прикупљања добровољаца били су на једној страни шеф војне мисије Србије у Америци и изасланик Краљевине Србије Милан Прибићевић, који је водио про-југословенски став у смислу позива разним нацијама док је, са друге стране Михајло Пупин рачунао само на мобилизацију Срба јер је то била српска борба за опстанак. 

Прва група отишла је из Њујорка, њих 254, у јануару 1915.г а до октобра исте године послато је укупно 1900 добровољаца. Одзив добровољаца био је увек присутан са малим застојима али га није зауставила ни трагедија потапања брода код Медуанског залива на Божић 1916.г када је од 500 добровољаца преживело само њих 101. 

Просечан амерички читалац је знао веома мало о европским проблемима, а скоро ништа о Србији. Под окриљем Комитета за јавно информисање, који је био основан од стране америчке државе и председника Вилсона и имао задатак да припреми јавност за улазак у Велики рат Америке, Српска Народна одбрана је објавила публикацију За слободу у пет хиљада примерака. (For Freedom. A Manifestation of Oppressed Slavic Nationalities of Austria–Hungary in Honor of the Serbian War Mission to the United States, New York 1918)

До уласка Америке у рат, добровољци су ишли у Отаџбину више-мање тајним каналима, а одобрење америчке администрације за регрутацију и транспорт стигло је марта 1917. Пупин је то добро искористио у медијима и поручивао: „Браћо, зову вас ратници, не да их замените, већ да станете поред њих на бојишту, на места погинулих другова.“

Српски добровољци су се окупили у Чикагу 28. јануара 1918, а затим су пребачени у војни логор „Форт Луис“ у Канзасу. Кратку војничку обуку пролазе у српским добровољачким камповима у Новом Брунсвику и Новој Шкотској. Српска влада је формирала депое у Марсељу, Авру и Бордоу ради организованог прикупљања добровољаца, а на пут ка Европи Срби из Герија су кренули 21. фебруара 1918.

Из САД је у француску базу у Бизерти, у Тунису, пристигло 5.026 добровољаца. Ту су пролазили војну обуку након које су били распоређивани у јединице српске војске и упућивани у Солун. Другим путевима је дошло још око 1.000 америчких Срба. Због тога што су их патриотски ангажовали вође Српске народне одбране и почасни председник Михајло Пупин, амерички Срби су за ове добровољце говорили да су – Пупинова народна војска.

Преко Српске народне одбране (СНО) организовао је Пупин прикупљање помоћи, где су биле укључене практично све српске организације у САД. Преко 20 хиљада прилога је сакупљено за врло кратко време у 30 држава у САД, на Аљасци и у 6 провинција у Канади, укључујући 370 градова. Оваква организација и несебична помоћ је могла да буде постигнута само захваљујући огромном угледу који је Михајло Пупин имао међу српском емиграцијом и наравно великом патриотизму српског расејања. Његовом заслугом је око 17 хиљада добровољаца из САД отишло бродовима да се придружи српским војницима који су се борили на Солунском фронту! 

Преко СНО 1916. године је организовано слање пакета српским војницима на Солунском фронту. У септембру 1915. године под руководством Пупина основан је Фонд за збрињавање ратне сирочади, да би се тај фонд 1919. године претворио у Удружење за збрињавање српске сирочади. Пупин је касније у спомен својој мајци Олимпијади из личних средстава основао и Фонд за школовање сиромашне српске деце у старој Србији и Македонији и то при Српској академији наука. 

Мало је познато да је Пупин био гарант разних српских војних мисија за куповину оружја, муниције, опреме и другог војног материјала ради опремања српске војске на Солунском фронту – америчким и другим трговцима је заложио целу своју имовину као гаранцију да ће рачуни бити исплаћени! 

Ето, да овде завршимо подсећање мада оваквих извора и података има још много и ми треба да их чувамо и стално се подсећамо. Молимо вас такође да и ви то чините не само у оквиру СНО него и свуда. Ми смо поносни на нашу историју и увек ће нам бити част да нам се придруже сви који у својим коренима носе овакве идеје националне солидарности и доброчинства.

Хвала вам на пажњи. Слава српским херојима. Срби на окуп!

Чикаго, 11. новембар 2017.г

Штампа