• Home
  • Рајко Томовић

Др. Рајко Томовић

rajko-tomovicДр Рајко Томовић се родио у Херцеговини 1919. године од часних и поштованих српских родитеља. Растао је ишколовао се у Јужној Србији, где се његов отац, каодобровољац у Првом светском рату, доселио.

За време Другог светског рата, др Рајко Томовић је био четири године ратни заробљеник у немачкомзаробљеничком логору. По завршеном рату, одбио је да севрати у своју земљу и изабрао да живи у слободном свету.Остаје у Немачкој где је студирао технику три и по године, aзатим је завршио и медицину на универзитету у Франкфурту наМајни и постао доктор медицине 1952. године. Био јеенергичан и успео је у својој изабраној професији.

Није остао у Немачкој, јер није хтео да прими немачко држављанство, што је био услов за практиковање медицине.Емигрирао је у Америку маја 1952. године.

Почетак је био тежак. Успео је да добије запослење у Грант болници у Чикагу, где се одлучио да специјализира хирургију. Године 1955.успешно је положио све испите и почео приватну праксу.Четрнаест година је вршио мање операције и општу праксу.Број његових пацијената се стално повећавао и за последњих 17 година свог професионалног рада посветио се само општој медицини. Велики број Срба су били његови пацијенти. Др. Томовић је слао своје пацијенте специјалистима у Марта Вашингтон, Равенсвуд, Белмонт и Рузвелт Мемориал болнице у Чикагу.

Последњих година своје праксе др. Томовић је свео своје радно време на три дана у недељи, да би остало времепосветио раду на акцији око куповине епархијског имања,познатог данас као „Манастир Нова Грачаница“, и стао на челоновообразованог „Српског удружења Пресвета Богородица“које је успело са др. Рајком да пробије лед дотадашњестагнације, отвори српска срца и сакупи новац да се данашње огромно епархијско имање купи.

Рад удружења „Пресвета Богородица“ заузима посебно поглавље у историји Срба Чикага и у историји стварањатадашње Слободне Српске Православне Епархије која без овог имања не би билаоно што је била у историји српског исељеништва. Огромну заслугу за подизање овог велелепног верско националног комплекса имао је др. Томовић.

За све време своје лекарске праксе, др. Томовић је био познат као велики дародавац и добротвор свих српскихнационалних организација и црквених општина. Ниједнамолба за прилог није била одбијена.

Постао је члан Епархијског савета и Грађевинског одбора Нове Грачанице, где проводи своје слободно време, као инекад док је био председник удружења „Пресвета Богородица“. Као такав, био је веома поштован и цењен од свих СрбаЧикага и околине који су га познавали. Истински пријатељ свакогсрпског рада и напора, дочекао је да се сазида величанственоздање „Богословија Св. Саве“, којој је кумовао на освећењу. Утоку зидања Богословије и Грачанице је лично приложиопреко 30.000 долара, а да не помињемо његове значајнедоприносе, материјалне и моралне, у куповини и исплатиимања на којима се налазе поменута здања.

На 43. конгресу СНО 1984. године, изабран је за првог потпредседника Централне управе, а потом за председника Слободне српскеправославне општине у Чикагу „Старо ВаскрсењеХристово" (1983-2000). Такође, постао је један од саветника ипотпредседника Српског националног одбора, као и директорСавеза пријатељства централних и југоисточних европскихнација.

Изненадном смрћу Вукала Ј. Вукотића, тадашњег председника СНО и уредника листа „Слобода", 15. маја 1985, дужностпредседника је преузео др. Рајко Томовић, тадашњи први потпредседникЦентралне управе СНО у Америци. На 44.конгресу који је одржан мало касније, јуна месеца 1985. године наПалмеру у Чикагу, за председника Српске народне одбране јеједногласно изабран др. Рајко Томовић.

Доласком др. Рајка на чело ове српске најстарије установе после Епархије у Америци, настаје реорганизацијацелокупног дотадањег рада и акција за окупљање и појачањебројне и материјалне стране СНО. Да би се сви ти плановимогли остварити, потребна је била јака екипа сталнихсарадника, месних одбора и помоћ већег броја српскихнационалних установа и организација, као и имућнихпојединаца. Овај обиман посао је на себе предузео председниккоји се, поред бројних позива и састанака са виђенимпојединцима, постарао да обиђе све месне одборе СНО уАмерици и да на лицу места сагледа право стање, и сачлановима учини напоре да се активност оживи и помоћЦентралној управи повећа. И ова акција обилазака месниходбора СНО од Детроита до Њујорка и од Њујорка до ЛосАнђелоса, Сан Диега, Сан Франциска, Кливеланда,Јангстауна, Хат Спринга и Сент Луиса уродила је плодом.Већ постојећи месни одбори су реорганизовани и стварани нови, тако да је рад целокупне СНО одједном почео да показује видне резултате. Сам др. Томовић није жалио труда, па ни материјалних средстава да сав овај позамашан посао обави у корист СНО на унутрашњем плану. Овакав рад је омогућио и куповину новога, трећег дома СНО у Чикагу.

Сем овог изванредно успешног рада на унутрашњем плану, др Рајко Томовић предузима и огроман посао,повезивања свих српских народних одбрана у слободномсвету, у ком циљу посећује Западну Немачку и тамошњиКонгрес, два пута. Такође, путује у Аустралију на тамошњиКонгрес СНО. Редовно сваке године узима учешћа наКонгресу СНО у Канади. Ова настојања су имала за циљ:концентрацију националних снага пред одсудне догађаје, којису се предвиђали, а потом и почели остваривати у поробљеној Отаџбини. Током ових посета и непрестаног писменогконтакта дошла је и акција европског издања листа„Слободе“, које је изискивало велике материјалне жртве, aкоје су омогућене заједничким материјалним напорима свихСНО у слободном свету. Током његових залагања за овај универзални модел деловања Одбране широм света, произашло је издање заједничког историјатаСНО у слободном свету 1988. године као део акције концентрисања рада назаједничком националном и ослободилачком фронту СНО.

Савременици др. Томовића, можда нису увиђали у којој је мери овај човек себе заложио за општи српски, верски инационални препород, али су његова дела остала узор будућимсрпским генерацијама. Тадашња Српска Слободна епархија и српскаполитичка емиграција, а посебно Српска народна одбрана, укојој је др. Рајко себе целог уложио, биће му захвални за свешто је урадио и жртвовао за опште српско добро.

Доктор Рајко Томовић трагично је преминуо 1992. године у Чикагу, после пожара који се под несрећним околностима догодио у његовој кући.

Print Email

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe