sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2172

    Није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

    Пише: Мило Ломпар

    Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ

    Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

    Опширније...

  • Liberty 2172

    It’s All About the Base: Grassroots Organizing for Serbian-Americans

    By Vanessa Rastovic

    There’s an old saying in politics, “if you don’t have a seat at the table, you’re probably on the menu.”  While it’s a harsh thought, it’s nonetheless true.  Thomas Jefferson put it more politely when he said, “we don’t have a government of the majority.  We have a government of the majority who participate.”  While most times participation means voting, there are often times when meaningful participation requires more—especially during times when laws or policies have negative effects.  Those are times when, if we don’t self-advocate, someone else will determine how we will be affected—and it may not be what we would have chosen for ourselves.

    For those who have never heard the term “self-advocate” before, it simply means to represent yourself and your interests.  Although it’s true that our elected officials work for us, they often must choose between competing interests, have misconceptions, or don’t know all the facts.  Serbian-Americans are one of many groups who experience this dynamic. Our leaders depend on us, and if we don’t tell our own story, someone else will tell it for us—sometimes with misconceptions, half-truths, or maybe even lies. Self-advocacy simply means telling your story and asking for what you want.

    Even better, you don’t have to be a lobbyist to self-advocate.  All you need is a little know-how and some courage to speak up for yourself.  That’s it!

    Here are some easy ways to self-advocate:

    • Talk to your friends and neighbors

    • Donate a book about Serbian-Americans to your local library there are many good ones about Nikola Tesla or The Forgotten 500 is an exciting true story about a World War II rescue mission in Serbia

    • Write a letter to the editor of your local or regional newspaper

    • Get your lodge to organize a “post-card campaign” to your elected official

    • Call, email, or write a polite and short letter to your elected leaders asking clearly for what you want.

    • Tweet, post, blog, vlog. . . you get the idea!

    The most important thing to remember when self-advocating if that you catch more flies with honey!  Resist the urge to get upset or lecture if it seems like you’re getting resistance—with some folks it just takes time.

    ...

    Full article in Liberty

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Кина означена као главни противник Америке

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Непуних месец дана после објављивања нове Националне безбедносне стратегије Доналда Трампа, из Вашингтона је 19. јануара 2018. представљен јавности још један сличан документ, Национална одбрамбена стратегија Министарства одбране САД (Пентагона). 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Чему нас учи Свети Сава

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • “Цела нам је земља болесна од похлепе, зато што смо се у време стварања модерне државе отворили ка материјализму, иако је јасно: ко воли новац, не може да воли људе“, порука је светосавске беседе о којој многи причају • 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Да ли је Председник Трамп сам себи највећи непријатељ?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Председник Трамп је заиста сам себи највећи непријатељ када је у ситуацији да говори искрено и спонтано. Можда бисмо ми исто тако желели да кажемо, можда би нам се и опростило, али ми нисмо председник који мора да се бори са девет десетина америчких средстава за информисање и половином Америке

    Опширније...

  • Liberty 2172

    Is President Trump His Own Worst Enemy?

    By Nikola Maric

    If you’re ready to do more, we are ready to help.  Check back for news about self-advocacy training via webinar and a brand new toolkit with resources, letter templates, and lots of ideas to help get organized.

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Српски пут у ЕУ-топију

    Пише: Мирослав Н. Јовановић

    ЕУ није више пројекат који је првенствено фокусиран на трогвину и економију како се често и лажно приказује у Србији. ЕУ постаје подухват који полако поништава целокупну сувереност држава чланица. Због тога Британија напушта ЕУ јер жели да очува своју слободу. Британија као врло стара и држава са богатим искуством сматра да је за њено благостање сада и убудуће боље бити ван ЕУ.

    Треба имати на ’радарском екрану’ чињенице да постоје свесне (или несвесне) тежње у Европи да се створи једна над-држава која би укључила Француску, Немачку и Бенелукс. То би могло да буде или унутар постојеће ЕУ или ван ње. То значи да би и исток Европе који има специфичну организацију друштва и југ Европе који се налази у економском беспућу могао лако да остане ван токова у средишту садашње ЕУ. А ако се икада Србија (или то што од ње преостане) прими у чланство ЕУ, биће то у дубоки подрум (трећа лига) архитектуре ЕУ.

    Све ће то ЕУ позлатити максима је заслепљених или плаћених евроентузијаста и у ЕУ, али и у Србији. Власт у Србији или не схвата или није у стању да схвати функционисање и захтеве и ЕУ и њених земаља чланица. Свака земља чланица ЕУ има право вета на проширење ЕУ и то на много нивоа током бескрајног поступка пријема у чланство. Рецимо, шта сматра премијерка Србије:

    Када је реч о Косову, Брнабић је на питање да ли одбијање Србије да призна Косово може да омета пут Србије у ЕУ одговорила да тај проблем "не стоји" јер неке чланице ЕУ такође нису признале Косово.

    "Не знам зашто би то било нешто друго. Шпанија је рекла да 'чак и да Србија призна Косово, она никада неће'. Не мислим да ће то бити предуслов за улазак у ЕУ", рекла је Брнабић.

    Наведено мишљење може да има само онај ко верује да се деца рађају у купусу или да их доносе роде. Многе земље чланице ЕУ спремне су понаособ да поставе ултиматум Србији да призна независност Косова и Метохије као услов за даљи напредак (отварање или затварање поглавља) на путу ка ЕУ. То је само питање времена. На крају процеса, свака земља чланица ЕУ треба да ратификује споразум о приступању нове државе ЕУ. То уопште није никаква формалност. Поједине земље ЕУ имају обавезу да о таквом питању распишу народни референдум.

    Наведено виђење премијера Србије је само наставак онога што је раније изјавио Ивица Дачић, тадашњи премијер Србије: ‘ми прво треба да уђемо па ћемо видети да изађемо ако је лоше.’ Слично је поновио ‘потребно је ући у ЕУ, а уколико нам се не свиђа лако ћемо изаћи’.[16] Оваква изјава, чак државна политика, захтева озбиљно објашњење јер показује да му познавање функционисања ЕУ није јача страна. Неколико битних непознаница треба да буду разоткривене:

    ЕУ није експрес ресторан да се у њега улази и излази како се коме кад прохте.

    Како се тешко приступа ЕУ, тако се из ње тешко и излази. Муке које има Британија при изласку из канџи ЕУ оповргавају овакво виђење највиших државника у Србији. Не схвата се у врху власти какава је ЕУ хидра.

    Главна ствар на коју треба да одговоре Дачић и сви други који тако мисле и делају је следећа: ако Србија напусти ЕУ, да ли ће да добије назад своја уложена средства? Тај улог може лако да буде прихваћена независност Косова и Метохије; уништење Републике Српске као административно-политичко-територијалне јединице; па питања око Војводине, Рашке области,...

    ’Коначно решење’ за Косово и Метохију?

    Покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији помало личи на формалност, замајавање јавности и скретање пажње са јасног проблема. Таквим режираним дијалогом унутар одређених (јавних?) кругова власт покушава да испипа пулс преко стручне јавности и да потом стави шећерни прелив на будућу озваничену одлуку о истинском одустајању од Косова и Метохије, а све због погубног пута ка ЕУ. Прича може да се развије у смислу да имамо веће користи од боравка у (распадајућој) ЕУ, па то морамо да прихватимо због будућих генерација. Зато на крају режираног дијалога може да буде подметнут неки ’Урош нејаки’ да објави и потпише погубни документ...

    Решење за проблем повезан са Косовом и Метохијом тражи се још од 1389. и још увек га нема. Велики је залогај власти у Србији покушај да се ’коначно’ реши тај проблем на убрзани начин током 2018. Проблем је такав да ни много умешније генерације политичара пре садашње нису успеле да га реше и то у много повољнијем међународном окружењу за Србију. 

    ...
    Комплетан чланак у штампаној Слободи

    Опширније...

Слобода 2156

Естаблишмент САД против председника Трампа

Срђа Трифковић

Пише: Срђа Трифковић

„Дубока држава“ узвраћа ударац на свим фронтовима • Крајњи циљ: рушење демократски изабраног шефа државе •

Сједињене Америчке Државе у својој скоро двоиповековној историји нису имале ситуацију упоредиву са садашњом. Малтене целокупни политичко-лобистички, медијски, академски и чиновнички апарат уједињен је у систематском отпору мерама које жели да спроведе демократски изабран председник сходно својим предизборним обећањима и уставним овлашћењима.

Тзв. дубока држава – неформална спрега трајних финансијских и политичких интереса америчког естаблишмента, неподложних контроли бирача и независних институција – већ је однела низ победа, почевши са политички мотивисаном одлуком либералних судија да суспендују Трампов председнички декрет о ограничавању имиграције. Потом је уследило медијско линчовање тек именованог саветника за националну безбедност Мајкла Флина, поборника детанта са Русијом, које је крунисано његовом оставком. Истовремено, потпредседник Мајк Пенс пред страним аудиторијумима (нпр. на безбедносној конференцији у Минхену 17.-19. фебруара, а потом у седиштима ЕУ и НАТО у Бриселу) даје изјаве које су у изразитој супротности са претходно најављеним Трамповим потезима и ставовима.

Сигуран знак Трамповог одустајања од једне уистину нове, кооперативне стратегије према Русији представља именовање генерала Х.Р. Макмастера на Флинов упражњен положај. Реч је о осведоченом русофобу који је протеклих година добар део свога времена посветио разради стратегије и тактике евентуалног рата САД (НАТО) против Руске федерације. Вредно је помена да је Макмастерово именовање свесрдно поздравио сенатор Џон Мекејн из Аризоне – Трампов неуморни критичар, свесрдни заговорник трећег светског рата и најбољи пријатељ кога су џихадисти икада имали на Капитол Хилу – познат по изјави да је „Путин убица и лаже свако ко друкчије каже!“  

Као што смо упозорили у прошлом броју Слободе, Трампова тежња да побољша односе са Москвом наилази на тврђи отпор у америчкој престоници од ма ког другог аспекта његове политике: „Међу републиканцима, на антируском фронту по обичају предњаче сенатори Џон Мекејн и Линдзи Грахам (за које Трамп каже да „вазда желе да започну Трећи светски рат“)... Америчком председнику предстоји жестоко надметање са вашингтонским естаблишментом – укључујући неоконзервативне и неолибералне „трустове мозгова“, тврдо крило Конгреса и лобисте војно-индустријског комплекса – који већ годинама следе русофобни дискурс уз свесрдну медијску подршку... Много је каријера у америчкој престоници изграђено и много је милијарди долара зарађено на тези да је Русија агресивна, непредвидљива, предмодерна ауторитарна сила и претња америчким ’вредностима’ и интересима. Русофоби се неће лако предати.“

Протекле две седмице су обилато подржале ова упозорења. Русофоби не само што се нису предали, већ сада имају иницијативу. Трамп им се није супротставио око Флина, није се борио за свог поузданог сарадника који му је остао непоколебљиво веран и када је изборна победа изгледала немогућа. Штавише, председник је дао деструктивну изјаву да Русија треба да „врати“ Крим Украјини, чиме је обезвредио плодове свог наизглед конструктивног телефонског разговора са Путином, а да притом није себи зарадио никакве поене међу својим противницима. Напротив, они ће сада бити само охрабрени да ескалирају своју саботажу свега шта долази из Беле куће. Намирисали су крв и само ће још жешће кренути у нове нападе. После Флина на мети ће бити Трампов главни политички саветник Стив Бенон, а на крају наравно и сам Трамп.

Што је посебно опасно, отпори Трампу америчког естаблишмента увелико се огледају и у директној, отвореној и систематској саботажи унутар државног апарата. Последњег дана јануара преко хиљаду чиновника Стејт Департмента потписало је „дисидентски меморандум“ против декрета о ограничавању имиграције и „подизања зида према свету“. Портпарол Беле куће Шон Спајсер је ово коментарисао изјавом да бирократе треба да поднесу оставке ако се не слажу са председником. Са друге стране став естаблишмента у опроштајном говору колегама сажео је Обамин подсекретар за контролу наоружања Том Кантримен, рекавши им да треба да остану на својим положајима да би „бранили амерички Устав“! Пренебрегао је чињеницу да је одбрана устава у надлежности Врховног суда САД, а не државних чиновника који су се заклели да ће тај исти устав поштовати и да ће спроводити налоге извршне власти.

Пре скоро месец дана, Вашингтон Пост од 31. јануара са задовољством је констатовао да „расте талас противљења међу службеницима федералног државног апарата који су задужени да спроводе агенду новог председника“. Према водећем гласилу старог естаблишмента, они се „стално консултују са недавно смењеним политички именованим функционерима из Обаминог доба шта могу да учине да би се супротстављали Трамповим иницијативама, а неки су преко социјалних мрежа почели да анонимно пуштају вести о променама које намеравају да спроведу функционери које је именовао Трамп... Стотине њих похађању радионице о правима и како да испоље грађанску непослушност... Један анонимни службеник је најавио да ће незадовољни бирократи отезати са радом, да ће цурити информације медијима и јачати отпор одлукама са којима се не слажу“.

Упитан да ли су такви отпори легитимни, смењени Обамин помоћник државног секретара за демократију и људска права Том Малиновски чак је рекао да јесу „уколико целокупна бирократија осећа да њихов врховни командант представља претњу националној безбедности САД“! Уистину је скандалозно да један донедавно високи амерички државни функционер подстиче припаднике чиновничког апарата да себи присвоје право да процењују квалификованост шефа државе да врши своју функцију. Ово представља атак на уставне и демократске институције уистину без преседана у америчкој историји.

Активна саботажа извршне власти од стране трајног чиновничког апарата представља већ сада озбиљну претњу Трамповом програму. Проблем илуструје чињеница да федерална бирократија представља монолитни бастион либералног естаблишмента: током предизборне кампање, чак 95% донација запослених у 14 федералних агенција припало је Хилари Клинтон. Обамина висока функционерка у Министарству одбране Роза Брукс чак је наговестила војни удар против Трампове администрације, ако то буде једини начин да се он смени. „Трампове прве недеље као председника показују да је он заиста онолико луд колико су сви страховали“, рекла је она. (Ко су ти „сви“? За њу очигледно бирачи који су гласали за Трампа не постоје.) „Једна могућност за коју бих донедавно рекла да је незамислива у САД јесте војни пуч, или барем одбијање војних првака да извршавају неке наредбе“, закључила је госпо(ђиц)а Брукс. Ово је наравно далеко више од пуке констатације, поготову када долази из уста донедавне одговорне функционерке претходне администрације. Реч је о подстицању, подстреку не само цивилним него и војним старешинама да откажу послушност.

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.