sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2165

    У родном месту Светог Николе

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Посета хришћанским историјским местима и црквама у Турској •

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Кад “кенгури играју моравац”

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Младићи и девојке фолклорног ансамбла „Равна Гора“ из Сиднеја, турнејом по Србији и Републици Српској доказали да љубав према земљи предака не зна за границе које су цртали други •

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Србију више не могу да разумем

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    А Косово и Метохија? Срце ме боли за тим храбрим душама које одолевају насртајима

    Опширније...

  • Liberty 2165

    I Do Not Understand Serbia Anymore

    By Nikola Maric

    It is true, I left former Yugoslavia, actually Serbia a long time ago but never lost interest in her destiny and her people.

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Мислим, дакле постојим

    Пише: Немања Девић

    nemanja-devicЧини ми се да је један од највећих проблема са српским националистима њихово нестрпљење. Хоће све да виде, хоће све да знају, хоће све јавно, хоће кратко и јасно, сад и одмах. А тако често не бива.

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Десет година “страних инвестиција по сваку цену”

    Пише: Милослав Самарџић

    Милослав Самарџић

    Економска теорија зна да привреду једне земље развија домаћи, а не страни капитал. Странци долазе тек кад се увере да је бизнис стабилан и сигуран

    Опширније...

  • Слобода 2163

    Незнани јунак добио име

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Повест о Милоју Зечевићу из села Липовца код Тополе Седам деценија Милоје је незнани јунак Солунски ратник, сеоски ковач, републиканац, припадник Војске Краљевине Југославије Протино трагање за Милојевим пореклом

    Опширније...

Слобода 2156

Естаблишмент САД против председника Трампа

Срђа Трифковић

Пише: Срђа Трифковић

„Дубока држава“ узвраћа ударац на свим фронтовима • Крајњи циљ: рушење демократски изабраног шефа државе •

Сједињене Америчке Државе у својој скоро двоиповековној историји нису имале ситуацију упоредиву са садашњом. Малтене целокупни политичко-лобистички, медијски, академски и чиновнички апарат уједињен је у систематском отпору мерама које жели да спроведе демократски изабран председник сходно својим предизборним обећањима и уставним овлашћењима.

Тзв. дубока држава – неформална спрега трајних финансијских и политичких интереса америчког естаблишмента, неподложних контроли бирача и независних институција – већ је однела низ победа, почевши са политички мотивисаном одлуком либералних судија да суспендују Трампов председнички декрет о ограничавању имиграције. Потом је уследило медијско линчовање тек именованог саветника за националну безбедност Мајкла Флина, поборника детанта са Русијом, које је крунисано његовом оставком. Истовремено, потпредседник Мајк Пенс пред страним аудиторијумима (нпр. на безбедносној конференцији у Минхену 17.-19. фебруара, а потом у седиштима ЕУ и НАТО у Бриселу) даје изјаве које су у изразитој супротности са претходно најављеним Трамповим потезима и ставовима.

Сигуран знак Трамповог одустајања од једне уистину нове, кооперативне стратегије према Русији представља именовање генерала Х.Р. Макмастера на Флинов упражњен положај. Реч је о осведоченом русофобу који је протеклих година добар део свога времена посветио разради стратегије и тактике евентуалног рата САД (НАТО) против Руске федерације. Вредно је помена да је Макмастерово именовање свесрдно поздравио сенатор Џон Мекејн из Аризоне – Трампов неуморни критичар, свесрдни заговорник трећег светског рата и најбољи пријатељ кога су џихадисти икада имали на Капитол Хилу – познат по изјави да је „Путин убица и лаже свако ко друкчије каже!“  

Као што смо упозорили у прошлом броју Слободе, Трампова тежња да побољша односе са Москвом наилази на тврђи отпор у америчкој престоници од ма ког другог аспекта његове политике: „Међу републиканцима, на антируском фронту по обичају предњаче сенатори Џон Мекејн и Линдзи Грахам (за које Трамп каже да „вазда желе да започну Трећи светски рат“)... Америчком председнику предстоји жестоко надметање са вашингтонским естаблишментом – укључујући неоконзервативне и неолибералне „трустове мозгова“, тврдо крило Конгреса и лобисте војно-индустријског комплекса – који већ годинама следе русофобни дискурс уз свесрдну медијску подршку... Много је каријера у америчкој престоници изграђено и много је милијарди долара зарађено на тези да је Русија агресивна, непредвидљива, предмодерна ауторитарна сила и претња америчким ’вредностима’ и интересима. Русофоби се неће лако предати.“

Протекле две седмице су обилато подржале ова упозорења. Русофоби не само што се нису предали, већ сада имају иницијативу. Трамп им се није супротставио око Флина, није се борио за свог поузданог сарадника који му је остао непоколебљиво веран и када је изборна победа изгледала немогућа. Штавише, председник је дао деструктивну изјаву да Русија треба да „врати“ Крим Украјини, чиме је обезвредио плодове свог наизглед конструктивног телефонског разговора са Путином, а да притом није себи зарадио никакве поене међу својим противницима. Напротив, они ће сада бити само охрабрени да ескалирају своју саботажу свега шта долази из Беле куће. Намирисали су крв и само ће још жешће кренути у нове нападе. После Флина на мети ће бити Трампов главни политички саветник Стив Бенон, а на крају наравно и сам Трамп.

Што је посебно опасно, отпори Трампу америчког естаблишмента увелико се огледају и у директној, отвореној и систематској саботажи унутар државног апарата. Последњег дана јануара преко хиљаду чиновника Стејт Департмента потписало је „дисидентски меморандум“ против декрета о ограничавању имиграције и „подизања зида према свету“. Портпарол Беле куће Шон Спајсер је ово коментарисао изјавом да бирократе треба да поднесу оставке ако се не слажу са председником. Са друге стране став естаблишмента у опроштајном говору колегама сажео је Обамин подсекретар за контролу наоружања Том Кантримен, рекавши им да треба да остану на својим положајима да би „бранили амерички Устав“! Пренебрегао је чињеницу да је одбрана устава у надлежности Врховног суда САД, а не државних чиновника који су се заклели да ће тај исти устав поштовати и да ће спроводити налоге извршне власти.

Пре скоро месец дана, Вашингтон Пост од 31. јануара са задовољством је констатовао да „расте талас противљења међу службеницима федералног државног апарата који су задужени да спроводе агенду новог председника“. Према водећем гласилу старог естаблишмента, они се „стално консултују са недавно смењеним политички именованим функционерима из Обаминог доба шта могу да учине да би се супротстављали Трамповим иницијативама, а неки су преко социјалних мрежа почели да анонимно пуштају вести о променама које намеравају да спроведу функционери које је именовао Трамп... Стотине њих похађању радионице о правима и како да испоље грађанску непослушност... Један анонимни службеник је најавио да ће незадовољни бирократи отезати са радом, да ће цурити информације медијима и јачати отпор одлукама са којима се не слажу“.

Упитан да ли су такви отпори легитимни, смењени Обамин помоћник државног секретара за демократију и људска права Том Малиновски чак је рекао да јесу „уколико целокупна бирократија осећа да њихов врховни командант представља претњу националној безбедности САД“! Уистину је скандалозно да један донедавно високи амерички државни функционер подстиче припаднике чиновничког апарата да себи присвоје право да процењују квалификованост шефа државе да врши своју функцију. Ово представља атак на уставне и демократске институције уистину без преседана у америчкој историји.

Активна саботажа извршне власти од стране трајног чиновничког апарата представља већ сада озбиљну претњу Трамповом програму. Проблем илуструје чињеница да федерална бирократија представља монолитни бастион либералног естаблишмента: током предизборне кампање, чак 95% донација запослених у 14 федералних агенција припало је Хилари Клинтон. Обамина висока функционерка у Министарству одбране Роза Брукс чак је наговестила војни удар против Трампове администрације, ако то буде једини начин да се он смени. „Трампове прве недеље као председника показују да је он заиста онолико луд колико су сви страховали“, рекла је она. (Ко су ти „сви“? За њу очигледно бирачи који су гласали за Трампа не постоје.) „Једна могућност за коју бих донедавно рекла да је незамислива у САД јесте војни пуч, или барем одбијање војних првака да извршавају неке наредбе“, закључила је госпо(ђиц)а Брукс. Ово је наравно далеко више од пуке констатације, поготову када долази из уста донедавне одговорне функционерке претходне администрације. Реч је о подстицању, подстреку не само цивилним него и војним старешинама да откажу послушност.

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe