sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2168

    Глобални ризици и српске опције

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    На измаку друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Деца и унуци дочекали правду, и ништа више...

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Потомци вероватно најбогатијег индустријалца у тадашњој Југославији, који је 1945. оптужен за наводну издају, робијао седам година, а онда и умро у беди, његову рехабилитацију дочекали су после више од 60 година•

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Личимо ли све више на Јевреје?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Срби имају Србију и Републику Српску. Иако су мале, још увек постоје. Они који то желе слободни су да се тамо врате и да почну практиковати оно што придикују.

    Опширније...

  • Liberty2168

    Do We Look More And More Like Jews?

    By Nikola Maric

    In so many ways I wish we did look like people who wandered for forty years before settling down in a desert. Some of my Jewish friends are joking about that and lamenting how these old Jews could not find a land below which there were some oil fields, a commodity that is still serving well their Arab neighbors. Oil is still being used for a variety of purposes, fuel being the most important one.

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Ужички сајџија, први Ужички сајџија, први српски еколог

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Много је Риста Тешић добра учинио својој општини, све је то радио без пара и динара пуних двадесет година  • Човек који се посветио уређењу свог града • Да је среће да и данас има оваквих људи •

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Обраше се виногради доле код Тополе...

    Пишe: Александар Петровић

    Златна шумадијска јесен, сунцем окупани Опленац и љубазни домаћини дочекали су госте овогодишње “Опленачке бербе”, која се традиционално одржава у Тополи у част грожђа и вина.

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Чију историју треба да учимо ако се своје стидимо?

    Поштовaном професору др. Владимиру Костићу,

    Најпре да Вам се захвалим у име умртвљене младости што је старост дала одређене знаке живота. Наиме, навикнути на традиционалну незаинтересованост Академије за посао који би требало да обавља, сваки помак у том правцу је напредак, ма колико изазивао повраћање.

    Опширније...

Слобода 2154

Пупин је брисан великом гумицом!

Пише: Марина Дабић

marina dabic

• Коме је одговарала измишљена прича и нетрпељивости између Михајла Пупина и Николе Тесле • Имали су иста духовна надахнућа, али је неко желео да будемо ускраћени за светосавље наших научника •

„Да ли је могуће да ми Срби не умемо да уважавамо своје живе, али ни да се сећамо својих умрлих“, речи су које је својевремено изговорио српски академик Милан Кашанин, а управо ту реченицу Александра Нинковић Ташић назива тешком, али истинитом мером за питање - како је могуће да смо човека, који је о Србима знао све („и више од тога“, каже Александра) и свом народу оставио све што је својим часним научним радом стекао,  успели да извучемо из сећања и да пристанемо на наметнут заборав о његовим људским делима и срцу које је било веће од великог ума, о његовом чојству и јунаштву у, по српским народ најтежим временима током прве половине ХХ века?

Александра је ауторка изложбе „Пупин - од физичке ка духовној реалности“ у Историјском музеју Србије и Виртуелног музеја Михајло Пупин, особа која је личност и дело Михајла Пупина Идворског приближила сваком просечном Србину који је желео да схвати величину Пупиновог дела. Јер, Михајло Пупин, оснивач Српске народне одбране у Америци 1914. године, био је и један од 400 најутицајнијих људи Америке тог времена, али и први Србин доктор техничких наука, почасни доктор 18 светских универзитета, професор на Колумбија универзитету, председник Њујоршке академије наука, иноватор чија су достигнућа утицала на развој телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, рендгенологије и електротехнике, добитник Пулицерове награде, велики мецена и борац за српске интересе у преломним тренуцима српске историје.

Aleksandra Ninkovic Tasic i Pupin

Сељаче, пастир из Идвора, малог места у Банату, умро је 12. марта 1935. године, на исти дан када је као сиромашан 20-огодишњи младић, 61 годину раније, на броду „Вестфалија“ кренуо за Америку. Читава његова животна прича делује готово филмски, јер је врло често био пред тешким животним изазовима да делује готово немогуће како је успевао да изабере прави пут. Кључ за разумевање Пупина, и сам је говорио, јесте то како га је његова неписмена мајка одгајала и да је школа на пашњацима Идвора била „најважнија животна школа коју је завршио“ и да је „играње дружење са пастирима, чување волова, било место које га је учинило пркосним и одлучним да крене на пут знања“.

Александра се Пупину одужила изложбом, очекујући од Срба и Србије да се човеку који није био само велики научник, већ много више од тога, одуже већим разумевањем његовог великог дела. У Краљеву је недавно Александра била део књижевне вечери са које су посетиоци изашли усхићени због нових сазнања које им је о Пупиновом животу Александра пренела. А све је кренуло готово сасвим случајно, мада случајности по свему судећи не постоје, када је у породичној библиотеци пронашла монографију манастира Високи Дечани на чијој првој страни је писало “штампано из фонда Михајла И. Пупина, Српска краљевска академија”. Та запитаност одакле слика научника у монографији (а касније се испоставило да су из истог фона монографије штампане и за Раваницу, Манасију, Студеницу...) претворила се у њено, више од деценију дуго истраживање о научнику који је задужио и науку, Србе и Србију, финансирајући највећа и најлепша издања о српској културној баштини с почетка ХХ века.

Александра је за изложбу о Пупину прикупила више од 15.000 докумената и побудила огромно интересовање у Србији за Пупинов рад. Каже да и данас, готово сваког дана до ње долази понеки нови податак или документ везан за живот Михајла Пупина.

- Заиста ме чуди: био је универзитетски професор 40 година, својим менторским радом „одгајио“ је неколико нобеловаца, био је велики научник, изузетно угледна и активна личност у америчком друштву, како је стигао да има толико делатан и дарујући живот, а о родном Идвору водио рачуна, не само шаљући новац, него сваке године бринући чак и о огради у родном селу, цртао планове где које дрво треба засадити? – пита се Александра.

Нема преосталих личних Пупинових ствари

На књижевној вечери Александра, која је иначе историчарка књижевности, открила је како је „заволела Пупина“ и почела да ради на „пупинизацији Србије“:

- У историји науке и у историји српске науке, имамо на стотине великих умова и брилијантних људи, али људи са срцем као што је било Пупиново – немамо! Не можете да га не заволите сазнајући, не само за његов интересантан и узбудљив живот, него и за његове немерљиве људске доприносе. Верујем да је надахнуће које доноси добро дело Михајла Пупина сасвим довољно да покрене, не само једног човека, већ и читав један народ.

Са Пупином Александра се најпре сусрела преко архиве штампаних медија, захваљујући којој је открила да на првим странама „Њујорк тајмса“, „Вашингтон поста“, „Чикаго дејли трибјуна“ наш научник пре више од сто година није говорио само о науци, већ „о најлепшим и најјачим традицијама српског народа, храбро, одлучно и сигурно“.

- Данас, ја слободно могу да кажем да је тај мој први осећај да сам пред нечим веома важним, заправо био веома мали у односу на оно што се открило и отворило током свих ових година. Срећом, свет је био расположен да отвори своје архиве. У Америци, на врата које год институције да закуцате, наћи ћете некога ко препознаје име Михајла Пупина и ко са радошћу жели да подели оно што та институција о њему чува, а срећом чувају многе институције у америчкој држави, па и ове у Србији, очигледно несвесне богатства и наслеђа које баштине – каже Александра,

Ипак, више је него разочара-вајући податак да од личних ствари Михајла Пупина, готово ниједна није преостала! Све је продато на аукцији после смрти његове кћерке Варваре једној америчкој секти!

- У тој тежњи да се избаце части и врлине које је Пупин оставио за собом, остале су само божићне и новогодишње честитке! Честитајући сународницима „честит Божић и срећну Нову годину“, он то чини уз речи „над горућим бадњаком“. И уз ту честитку качи фотографију, једину из унутрашњости његовог дома у Америци. На тој слици се види полурељеф Филипа Вишњића, око којег су окупљени људи који слушају чувеног гуслара који није видео оно што ми видимо, али је видео нешто даље и нешто више. Нека нас та слика угреје – каже Александра, која верује да је успех изложбе коју је великом научнику посветила била жива вера Михајла Пупина.

За своју аутобиографију „Са пашњака до научењака“ Михајло Пупин добио је Пулицерову награду. Књига је била увршћена у обавезну лектиру америчког школства, а у Србији није никада!

- Нису је само Американци убацили међу своје ученике, већ једно време скоро читав свет! Та књига преведена је на јапански, шведски, француски, шпански, италијански, немачки, руски, готово да није било језика којим ова књига није „проговорила“. Немачка је 1929. године издала Пупинову аутобиографију без обзира на размирице које је имала са самим Пупином током његове борбе за интересе Србије, са назнаком да се она „мора делити најбољим ђацима као морални образац који треба следити“. Сигурна сам да је на много начина то безвремен образац и да ће време показати да за један век чекања да његово дело буде признато, Пупинове речи нису изгубиле ништа и да ће доћи време када ће и нашим ученицима ову књигу образовни систем препоручити као обавезну. А књига је, верујте, најбоља светиљка на путу знања, за коју год науку се определили. Јер, Пупинова аутобиографија поручује да су „порази само кратка одморишта за победе и будуће успехе, паузе у којима ће скупити снагу да крене даље и да човека ништа не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, улажући у свој рад своје најбоље способности“, подсећа Александра.

Како су Бог и Свети Сава избрисан из превода

Она као „тешку подметачину и најгору подвалу“ види приче о нетрпељивости између Михајла Пупина и Николе Тесле.

- Иста су им духовна изворишта надахнућа, али нама је ускраћено да видимо светосавље наших научника. Јер, из Пупинове аутобиографије написане на енглеском језику «откинут» је део о Светом Сави. И из друге његове књиге „Нова реформација“, из које сам за изложбу позајмила поднаслов „Од физичке ка духовној реалности“, избрисана је реч Бог. За ту књугу већина људи у Србији можда није ни чула, а била је бестселер, као и Пупинова аутобиографија. Али, када гледате оригинал и тромо припремљено издање на српском језику – видите да се Бог појављује у оригиналу, али ви га не можете пронаћиу српском преводу! Пупинове књиге (осим поменутих и књига „Романса машине“), превођене су на на десетине европских и светских језика, ни у једној није склоњена једна Пупинова реч. Свети Сава у пуној снази «сија» између две корице свих тих књига, а само српско издање остаје ускраћено за те делове и помињање Бога – испричала је Нинковић.

Према њеним речима, не само да је оно што је преведено кварено, већ оно најлепше што су написали највећи великани срца и ума, Никола Тесла и Михајло Пупин, никада није преведено на српски језик. Пупинова књига „Serbian Ortodox Church“, која је 1918. године требало да покаже свету, не само Америци, шта се дешава када раните најбоље културно и духовно наслеђе, заправо је претеча организације УНЕСКО, која је настала касније.

- А важно је да те књиге пригрлимо данас, јер имају двоструку оштрицу, једна су теме, а друга – људи који те теме доносе. Михајло Пупин је све што је стекао часним научним радом у Америци оставио српском народу. Када је, непуна два месеца пре смрти, давао свој последњи интервју, амерички новинар представио га је речима „седим са једним идворским пастиром, са пастиром који је постао један од највећих научника ХХ века“.

До краја свог живота Михајло Пупин је у Америци, кад год би причао о својој неписменој мајци, која га је послала у свет предосећајући његову мисију, устајао. Говорио је да о њој седећи не може да прича.

- Чудесна је једна ситуација: Михајло и његова мајка сусрећу се после пуних 11 година тишине између њене вере да ће он успети и његове борбе  са свим недаћама. Пупин пише како је његова мајка много остарила, „али је много лепша; ни Рафаело, ни Тицијан никада нису насликали лице таквог светитеља и анђела, какво је лице моје мајке“. Као 13- годишњак, Пупин је у пољу радио са својом мајком, прекинуо пољске радове и упитао је шта је светлост. Из тог питања кренуо је путоказ, кад неписмена мајка одговара: „Дете моје, ја ти не могу помоћи. Никада нисам видела ни сеоског учитеља, ни сеоске школе, ти мораш да кренеш у свет да пронађеш одговор на то велико питање“. Много година касније, писао је Пупин, мајка ми је одговорила да је „остала слепа код здравих очију, зато што никада није научила ни да чита, ни да пише“. Када је кренуо у свет, дала му је капут постављен крзном и једну шубару и рекла да ће са собом повести Светог Саву који о њему брине. „Знање“, рекла му је, „то су златне лествице које воде у небеса. Знање је светлост које осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности, пун вечне славе“. Не можете разумети доприносе Михајла Пупина ако не „видите“ како један младић у лаком летњем оделу, пошто је продао шубару, капут, очев сат и то мало књига што је имао да би купио карту за прекоокеански брод и њиме стигао у Америку. Пут почиње 12. марта, прети му смрзавање, јер крећу океански ветрови, а он на палуби брода проналази бродски димњак. Грли га – и преживљава. Много година касније записао је. „Још сам тада знао да се моја мајка моли драгом Богу и да ће он њене молитве сигурно услишити и да ћу ја преживети овај пут!“

Какав је, заиста, био однос Тесле и Пупина?

Упознати Пупина, значи пронаћи један од путева који воде ка бољем човеку, кажу да је био један од основних утисака бројних посетилаца који су током 15 месеци трајања видели Александрину интерактивну изложбу „Пупин – од физичке ка духовној реалности“. Јер, Пупин и данас, својим делом и животом може да буде велика инспирација за народ из ког је кренуо у свет и пример како заиста задужити своје потомство.

- Због тога што је он најбољи морални образац знала сам да му дугујемо барем виртуелни споменик, бар док не добије онај прави у срцу Београда. Изложба која је трајала 15 месеци показала је живу Пупинову веру. Јер, не заборавите, Михајло Пупин је записао и изговорио: „Ја знам да Бог постоји. Од свих мојих сазнања ово има највећу вредност“ – појашњава Александра.

Управо због његове вере, Пупин је у време комунизма гурнут изван видокруга српског народа. Александра је сваке суботе сатима говорила посетиоцима изложбе и стрпљиво одговарала на њихова питања. Чврсто верује да је све те групе у којима је било по најмање 120 људи, а организовано су долазили и ученици из више од 700 школа у Србији, управо људскост Михајла Пупина остављала без текста.

- Било је ту пуно љубави и мало љутње и запитаност: како је могуће да им током школовања није скретана пажња на таквог човека, како смо Пупина преспавали и прихватили заборав таквог човека. Човека, који је као сиромашан момчић кренуо одавде да осваја знање у свету и који се, када је то знање стекао, освојивши и част, и новац, поново окренуо пашњацима свог детињства и својој земљи помогао пуног срца, поносан на своје чобанско порекло – истиче Александра.

Чињеница је да су Михајло Пупин и Никола Тесла били веома различите личности, али – мање је познато да је Михајло Пупин звао само двојицу научника да инспиришу његове студенте: Алберта Ајнштајна и Николу Теслу.

- Знамо ли данас да је за два велика Теслина проналаска, за његов полифазни систем и математички модел, одбрану у Америчкој академији наука писао Михајло Пупин? Пупин је Теслу бранио је у „рату струја“ са Едисоном, иако му је било прећено да ће изгубити професорски посао. У академском свету највише је била жива прича како је Пупин дошао на суђење Тесле и Марконија, звиждао са пријатељима Тесли и сведочио у Марконијеву корист. Знајући да је Михајло Пупин све давао из поља љубави, несебично и пожртвовано, трагала сам за истинитошћу те приче и успела да дођем до транскрипта са суђења Тесле и Марконија, и то са оног које је, наводно, највећи симбол свег зла које је владало између Пупина и Тесле. Михајло Пупин, експерт са Колумбија универзитета, документовано је, изговорио је, заправо  ове речи: „Никола Тесла је прави изумитељ бежичног система и он је овај систем оставио на бесплатно коришћење читавом човечанству“. 

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.