sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2172

    Није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

    Пише: Мило Ломпар

    Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ

    Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

    Опширније...

  • Liberty 2172

    It’s All About the Base: Grassroots Organizing for Serbian-Americans

    By Vanessa Rastovic

    There’s an old saying in politics, “if you don’t have a seat at the table, you’re probably on the menu.”  While it’s a harsh thought, it’s nonetheless true.  Thomas Jefferson put it more politely when he said, “we don’t have a government of the majority.  We have a government of the majority who participate.”  While most times participation means voting, there are often times when meaningful participation requires more—especially during times when laws or policies have negative effects.  Those are times when, if we don’t self-advocate, someone else will determine how we will be affected—and it may not be what we would have chosen for ourselves.

    For those who have never heard the term “self-advocate” before, it simply means to represent yourself and your interests.  Although it’s true that our elected officials work for us, they often must choose between competing interests, have misconceptions, or don’t know all the facts.  Serbian-Americans are one of many groups who experience this dynamic. Our leaders depend on us, and if we don’t tell our own story, someone else will tell it for us—sometimes with misconceptions, half-truths, or maybe even lies. Self-advocacy simply means telling your story and asking for what you want.

    Even better, you don’t have to be a lobbyist to self-advocate.  All you need is a little know-how and some courage to speak up for yourself.  That’s it!

    Here are some easy ways to self-advocate:

    • Talk to your friends and neighbors

    • Donate a book about Serbian-Americans to your local library there are many good ones about Nikola Tesla or The Forgotten 500 is an exciting true story about a World War II rescue mission in Serbia

    • Write a letter to the editor of your local or regional newspaper

    • Get your lodge to organize a “post-card campaign” to your elected official

    • Call, email, or write a polite and short letter to your elected leaders asking clearly for what you want.

    • Tweet, post, blog, vlog. . . you get the idea!

    The most important thing to remember when self-advocating if that you catch more flies with honey!  Resist the urge to get upset or lecture if it seems like you’re getting resistance—with some folks it just takes time.

    ...

    Full article in Liberty

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Кина означена као главни противник Америке

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Непуних месец дана после објављивања нове Националне безбедносне стратегије Доналда Трампа, из Вашингтона је 19. јануара 2018. представљен јавности још један сличан документ, Национална одбрамбена стратегија Министарства одбране САД (Пентагона). 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Чему нас учи Свети Сава

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • “Цела нам је земља болесна од похлепе, зато што смо се у време стварања модерне државе отворили ка материјализму, иако је јасно: ко воли новац, не може да воли људе“, порука је светосавске беседе о којој многи причају • 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Да ли је Председник Трамп сам себи највећи непријатељ?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Председник Трамп је заиста сам себи највећи непријатељ када је у ситуацији да говори искрено и спонтано. Можда бисмо ми исто тако желели да кажемо, можда би нам се и опростило, али ми нисмо председник који мора да се бори са девет десетина америчких средстава за информисање и половином Америке

    Опширније...

  • Liberty 2172

    Is President Trump His Own Worst Enemy?

    By Nikola Maric

    If you’re ready to do more, we are ready to help.  Check back for news about self-advocacy training via webinar and a brand new toolkit with resources, letter templates, and lots of ideas to help get organized.

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Српски пут у ЕУ-топију

    Пише: Мирослав Н. Јовановић

    ЕУ није више пројекат који је првенствено фокусиран на трогвину и економију како се често и лажно приказује у Србији. ЕУ постаје подухват који полако поништава целокупну сувереност држава чланица. Због тога Британија напушта ЕУ јер жели да очува своју слободу. Британија као врло стара и држава са богатим искуством сматра да је за њено благостање сада и убудуће боље бити ван ЕУ.

    Треба имати на ’радарском екрану’ чињенице да постоје свесне (или несвесне) тежње у Европи да се створи једна над-држава која би укључила Француску, Немачку и Бенелукс. То би могло да буде или унутар постојеће ЕУ или ван ње. То значи да би и исток Европе који има специфичну организацију друштва и југ Европе који се налази у економском беспућу могао лако да остане ван токова у средишту садашње ЕУ. А ако се икада Србија (или то што од ње преостане) прими у чланство ЕУ, биће то у дубоки подрум (трећа лига) архитектуре ЕУ.

    Све ће то ЕУ позлатити максима је заслепљених или плаћених евроентузијаста и у ЕУ, али и у Србији. Власт у Србији или не схвата или није у стању да схвати функционисање и захтеве и ЕУ и њених земаља чланица. Свака земља чланица ЕУ има право вета на проширење ЕУ и то на много нивоа током бескрајног поступка пријема у чланство. Рецимо, шта сматра премијерка Србије:

    Када је реч о Косову, Брнабић је на питање да ли одбијање Србије да призна Косово може да омета пут Србије у ЕУ одговорила да тај проблем "не стоји" јер неке чланице ЕУ такође нису признале Косово.

    "Не знам зашто би то било нешто друго. Шпанија је рекла да 'чак и да Србија призна Косово, она никада неће'. Не мислим да ће то бити предуслов за улазак у ЕУ", рекла је Брнабић.

    Наведено мишљење може да има само онај ко верује да се деца рађају у купусу или да их доносе роде. Многе земље чланице ЕУ спремне су понаособ да поставе ултиматум Србији да призна независност Косова и Метохије као услов за даљи напредак (отварање или затварање поглавља) на путу ка ЕУ. То је само питање времена. На крају процеса, свака земља чланица ЕУ треба да ратификује споразум о приступању нове државе ЕУ. То уопште није никаква формалност. Поједине земље ЕУ имају обавезу да о таквом питању распишу народни референдум.

    Наведено виђење премијера Србије је само наставак онога што је раније изјавио Ивица Дачић, тадашњи премијер Србије: ‘ми прво треба да уђемо па ћемо видети да изађемо ако је лоше.’ Слично је поновио ‘потребно је ући у ЕУ, а уколико нам се не свиђа лако ћемо изаћи’.[16] Оваква изјава, чак државна политика, захтева озбиљно објашњење јер показује да му познавање функционисања ЕУ није јача страна. Неколико битних непознаница треба да буду разоткривене:

    ЕУ није експрес ресторан да се у њега улази и излази како се коме кад прохте.

    Како се тешко приступа ЕУ, тако се из ње тешко и излази. Муке које има Британија при изласку из канџи ЕУ оповргавају овакво виђење највиших државника у Србији. Не схвата се у врху власти какава је ЕУ хидра.

    Главна ствар на коју треба да одговоре Дачић и сви други који тако мисле и делају је следећа: ако Србија напусти ЕУ, да ли ће да добије назад своја уложена средства? Тај улог може лако да буде прихваћена независност Косова и Метохије; уништење Републике Српске као административно-политичко-територијалне јединице; па питања око Војводине, Рашке области,...

    ’Коначно решење’ за Косово и Метохију?

    Покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији помало личи на формалност, замајавање јавности и скретање пажње са јасног проблема. Таквим режираним дијалогом унутар одређених (јавних?) кругова власт покушава да испипа пулс преко стручне јавности и да потом стави шећерни прелив на будућу озваничену одлуку о истинском одустајању од Косова и Метохије, а све због погубног пута ка ЕУ. Прича може да се развије у смислу да имамо веће користи од боравка у (распадајућој) ЕУ, па то морамо да прихватимо због будућих генерација. Зато на крају режираног дијалога може да буде подметнут неки ’Урош нејаки’ да објави и потпише погубни документ...

    Решење за проблем повезан са Косовом и Метохијом тражи се још од 1389. и још увек га нема. Велики је залогај власти у Србији покушај да се ’коначно’ реши тај проблем на убрзани начин током 2018. Проблем је такав да ни много умешније генерације политичара пре садашње нису успеле да га реше и то у много повољнијем међународном окружењу за Србију. 

    ...
    Комплетан чланак у штампаној Слободи

    Опширније...

Слобода 2154

Пупин је брисан великом гумицом!

Пише: Марина Дабић

marina dabic

• Коме је одговарала измишљена прича и нетрпељивости између Михајла Пупина и Николе Тесле • Имали су иста духовна надахнућа, али је неко желео да будемо ускраћени за светосавље наших научника •

„Да ли је могуће да ми Срби не умемо да уважавамо своје живе, али ни да се сећамо својих умрлих“, речи су које је својевремено изговорио српски академик Милан Кашанин, а управо ту реченицу Александра Нинковић Ташић назива тешком, али истинитом мером за питање - како је могуће да смо човека, који је о Србима знао све („и више од тога“, каже Александра) и свом народу оставио све што је својим часним научним радом стекао,  успели да извучемо из сећања и да пристанемо на наметнут заборав о његовим људским делима и срцу које је било веће од великог ума, о његовом чојству и јунаштву у, по српским народ најтежим временима током прве половине ХХ века?

Александра је ауторка изложбе „Пупин - од физичке ка духовној реалности“ у Историјском музеју Србије и Виртуелног музеја Михајло Пупин, особа која је личност и дело Михајла Пупина Идворског приближила сваком просечном Србину који је желео да схвати величину Пупиновог дела. Јер, Михајло Пупин, оснивач Српске народне одбране у Америци 1914. године, био је и један од 400 најутицајнијих људи Америке тог времена, али и први Србин доктор техничких наука, почасни доктор 18 светских универзитета, професор на Колумбија универзитету, председник Њујоршке академије наука, иноватор чија су достигнућа утицала на развој телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, рендгенологије и електротехнике, добитник Пулицерове награде, велики мецена и борац за српске интересе у преломним тренуцима српске историје.

Aleksandra Ninkovic Tasic i Pupin

Сељаче, пастир из Идвора, малог места у Банату, умро је 12. марта 1935. године, на исти дан када је као сиромашан 20-огодишњи младић, 61 годину раније, на броду „Вестфалија“ кренуо за Америку. Читава његова животна прича делује готово филмски, јер је врло често био пред тешким животним изазовима да делује готово немогуће како је успевао да изабере прави пут. Кључ за разумевање Пупина, и сам је говорио, јесте то како га је његова неписмена мајка одгајала и да је школа на пашњацима Идвора била „најважнија животна школа коју је завршио“ и да је „играње дружење са пастирима, чување волова, било место које га је учинило пркосним и одлучним да крене на пут знања“.

Александра се Пупину одужила изложбом, очекујући од Срба и Србије да се човеку који није био само велики научник, већ много више од тога, одуже већим разумевањем његовог великог дела. У Краљеву је недавно Александра била део књижевне вечери са које су посетиоци изашли усхићени због нових сазнања које им је о Пупиновом животу Александра пренела. А све је кренуло готово сасвим случајно, мада случајности по свему судећи не постоје, када је у породичној библиотеци пронашла монографију манастира Високи Дечани на чијој првој страни је писало “штампано из фонда Михајла И. Пупина, Српска краљевска академија”. Та запитаност одакле слика научника у монографији (а касније се испоставило да су из истог фона монографије штампане и за Раваницу, Манасију, Студеницу...) претворила се у њено, више од деценију дуго истраживање о научнику који је задужио и науку, Србе и Србију, финансирајући највећа и најлепша издања о српској културној баштини с почетка ХХ века.

Александра је за изложбу о Пупину прикупила више од 15.000 докумената и побудила огромно интересовање у Србији за Пупинов рад. Каже да и данас, готово сваког дана до ње долази понеки нови податак или документ везан за живот Михајла Пупина.

- Заиста ме чуди: био је универзитетски професор 40 година, својим менторским радом „одгајио“ је неколико нобеловаца, био је велики научник, изузетно угледна и активна личност у америчком друштву, како је стигао да има толико делатан и дарујући живот, а о родном Идвору водио рачуна, не само шаљући новац, него сваке године бринући чак и о огради у родном селу, цртао планове где које дрво треба засадити? – пита се Александра.

Нема преосталих личних Пупинових ствари

На књижевној вечери Александра, која је иначе историчарка књижевности, открила је како је „заволела Пупина“ и почела да ради на „пупинизацији Србије“:

- У историји науке и у историји српске науке, имамо на стотине великих умова и брилијантних људи, али људи са срцем као што је било Пупиново – немамо! Не можете да га не заволите сазнајући, не само за његов интересантан и узбудљив живот, него и за његове немерљиве људске доприносе. Верујем да је надахнуће које доноси добро дело Михајла Пупина сасвим довољно да покрене, не само једног човека, већ и читав један народ.

Са Пупином Александра се најпре сусрела преко архиве штампаних медија, захваљујући којој је открила да на првим странама „Њујорк тајмса“, „Вашингтон поста“, „Чикаго дејли трибјуна“ наш научник пре више од сто година није говорио само о науци, већ „о најлепшим и најјачим традицијама српског народа, храбро, одлучно и сигурно“.

- Данас, ја слободно могу да кажем да је тај мој први осећај да сам пред нечим веома важним, заправо био веома мали у односу на оно што се открило и отворило током свих ових година. Срећом, свет је био расположен да отвори своје архиве. У Америци, на врата које год институције да закуцате, наћи ћете некога ко препознаје име Михајла Пупина и ко са радошћу жели да подели оно што та институција о њему чува, а срећом чувају многе институције у америчкој држави, па и ове у Србији, очигледно несвесне богатства и наслеђа које баштине – каже Александра,

Ипак, више је него разочара-вајући податак да од личних ствари Михајла Пупина, готово ниједна није преостала! Све је продато на аукцији после смрти његове кћерке Варваре једној америчкој секти!

- У тој тежњи да се избаце части и врлине које је Пупин оставио за собом, остале су само божићне и новогодишње честитке! Честитајући сународницима „честит Божић и срећну Нову годину“, он то чини уз речи „над горућим бадњаком“. И уз ту честитку качи фотографију, једину из унутрашњости његовог дома у Америци. На тој слици се види полурељеф Филипа Вишњића, око којег су окупљени људи који слушају чувеног гуслара који није видео оно што ми видимо, али је видео нешто даље и нешто више. Нека нас та слика угреје – каже Александра, која верује да је успех изложбе коју је великом научнику посветила била жива вера Михајла Пупина.

За своју аутобиографију „Са пашњака до научењака“ Михајло Пупин добио је Пулицерову награду. Књига је била увршћена у обавезну лектиру америчког школства, а у Србији није никада!

- Нису је само Американци убацили међу своје ученике, већ једно време скоро читав свет! Та књига преведена је на јапански, шведски, француски, шпански, италијански, немачки, руски, готово да није било језика којим ова књига није „проговорила“. Немачка је 1929. године издала Пупинову аутобиографију без обзира на размирице које је имала са самим Пупином током његове борбе за интересе Србије, са назнаком да се она „мора делити најбољим ђацима као морални образац који треба следити“. Сигурна сам да је на много начина то безвремен образац и да ће време показати да за један век чекања да његово дело буде признато, Пупинове речи нису изгубиле ништа и да ће доћи време када ће и нашим ученицима ову књигу образовни систем препоручити као обавезну. А књига је, верујте, најбоља светиљка на путу знања, за коју год науку се определили. Јер, Пупинова аутобиографија поручује да су „порази само кратка одморишта за победе и будуће успехе, паузе у којима ће скупити снагу да крене даље и да човека ништа не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, улажући у свој рад своје најбоље способности“, подсећа Александра.

Како су Бог и Свети Сава избрисан из превода

Она као „тешку подметачину и најгору подвалу“ види приче о нетрпељивости између Михајла Пупина и Николе Тесле.

- Иста су им духовна изворишта надахнућа, али нама је ускраћено да видимо светосавље наших научника. Јер, из Пупинове аутобиографије написане на енглеском језику «откинут» је део о Светом Сави. И из друге његове књиге „Нова реформација“, из које сам за изложбу позајмила поднаслов „Од физичке ка духовној реалности“, избрисана је реч Бог. За ту књугу већина људи у Србији можда није ни чула, а била је бестселер, као и Пупинова аутобиографија. Али, када гледате оригинал и тромо припремљено издање на српском језику – видите да се Бог појављује у оригиналу, али ви га не можете пронаћиу српском преводу! Пупинове књиге (осим поменутих и књига „Романса машине“), превођене су на на десетине европских и светских језика, ни у једној није склоњена једна Пупинова реч. Свети Сава у пуној снази «сија» између две корице свих тих књига, а само српско издање остаје ускраћено за те делове и помињање Бога – испричала је Нинковић.

Према њеним речима, не само да је оно што је преведено кварено, већ оно најлепше што су написали највећи великани срца и ума, Никола Тесла и Михајло Пупин, никада није преведено на српски језик. Пупинова књига „Serbian Ortodox Church“, која је 1918. године требало да покаже свету, не само Америци, шта се дешава када раните најбоље културно и духовно наслеђе, заправо је претеча организације УНЕСКО, која је настала касније.

- А важно је да те књиге пригрлимо данас, јер имају двоструку оштрицу, једна су теме, а друга – људи који те теме доносе. Михајло Пупин је све што је стекао часним научним радом у Америци оставио српском народу. Када је, непуна два месеца пре смрти, давао свој последњи интервју, амерички новинар представио га је речима „седим са једним идворским пастиром, са пастиром који је постао један од највећих научника ХХ века“.

До краја свог живота Михајло Пупин је у Америци, кад год би причао о својој неписменој мајци, која га је послала у свет предосећајући његову мисију, устајао. Говорио је да о њој седећи не може да прича.

- Чудесна је једна ситуација: Михајло и његова мајка сусрећу се после пуних 11 година тишине између њене вере да ће он успети и његове борбе  са свим недаћама. Пупин пише како је његова мајка много остарила, „али је много лепша; ни Рафаело, ни Тицијан никада нису насликали лице таквог светитеља и анђела, какво је лице моје мајке“. Као 13- годишњак, Пупин је у пољу радио са својом мајком, прекинуо пољске радове и упитао је шта је светлост. Из тог питања кренуо је путоказ, кад неписмена мајка одговара: „Дете моје, ја ти не могу помоћи. Никада нисам видела ни сеоског учитеља, ни сеоске школе, ти мораш да кренеш у свет да пронађеш одговор на то велико питање“. Много година касније, писао је Пупин, мајка ми је одговорила да је „остала слепа код здравих очију, зато што никада није научила ни да чита, ни да пише“. Када је кренуо у свет, дала му је капут постављен крзном и једну шубару и рекла да ће са собом повести Светог Саву који о њему брине. „Знање“, рекла му је, „то су златне лествице које воде у небеса. Знање је светлост које осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности, пун вечне славе“. Не можете разумети доприносе Михајла Пупина ако не „видите“ како један младић у лаком летњем оделу, пошто је продао шубару, капут, очев сат и то мало књига што је имао да би купио карту за прекоокеански брод и њиме стигао у Америку. Пут почиње 12. марта, прети му смрзавање, јер крећу океански ветрови, а он на палуби брода проналази бродски димњак. Грли га – и преживљава. Много година касније записао је. „Још сам тада знао да се моја мајка моли драгом Богу и да ће он њене молитве сигурно услишити и да ћу ја преживети овај пут!“

Какав је, заиста, био однос Тесле и Пупина?

Упознати Пупина, значи пронаћи један од путева који воде ка бољем човеку, кажу да је био један од основних утисака бројних посетилаца који су током 15 месеци трајања видели Александрину интерактивну изложбу „Пупин – од физичке ка духовној реалности“. Јер, Пупин и данас, својим делом и животом може да буде велика инспирација за народ из ког је кренуо у свет и пример како заиста задужити своје потомство.

- Због тога што је он најбољи морални образац знала сам да му дугујемо барем виртуелни споменик, бар док не добије онај прави у срцу Београда. Изложба која је трајала 15 месеци показала је живу Пупинову веру. Јер, не заборавите, Михајло Пупин је записао и изговорио: „Ја знам да Бог постоји. Од свих мојих сазнања ово има највећу вредност“ – појашњава Александра.

Управо због његове вере, Пупин је у време комунизма гурнут изван видокруга српског народа. Александра је сваке суботе сатима говорила посетиоцима изложбе и стрпљиво одговарала на њихова питања. Чврсто верује да је све те групе у којима је било по најмање 120 људи, а организовано су долазили и ученици из више од 700 школа у Србији, управо људскост Михајла Пупина остављала без текста.

- Било је ту пуно љубави и мало љутње и запитаност: како је могуће да им током школовања није скретана пажња на таквог човека, како смо Пупина преспавали и прихватили заборав таквог човека. Човека, који је као сиромашан момчић кренуо одавде да осваја знање у свету и који се, када је то знање стекао, освојивши и част, и новац, поново окренуо пашњацима свог детињства и својој земљи помогао пуног срца, поносан на своје чобанско порекло – истиче Александра.

Чињеница је да су Михајло Пупин и Никола Тесла били веома различите личности, али – мање је познато да је Михајло Пупин звао само двојицу научника да инспиришу његове студенте: Алберта Ајнштајна и Николу Теслу.

- Знамо ли данас да је за два велика Теслина проналаска, за његов полифазни систем и математички модел, одбрану у Америчкој академији наука писао Михајло Пупин? Пупин је Теслу бранио је у „рату струја“ са Едисоном, иако му је било прећено да ће изгубити професорски посао. У академском свету највише је била жива прича како је Пупин дошао на суђење Тесле и Марконија, звиждао са пријатељима Тесли и сведочио у Марконијеву корист. Знајући да је Михајло Пупин све давао из поља љубави, несебично и пожртвовано, трагала сам за истинитошћу те приче и успела да дођем до транскрипта са суђења Тесле и Марконија, и то са оног које је, наводно, највећи симбол свег зла које је владало између Пупина и Тесле. Михајло Пупин, експерт са Колумбија универзитета, документовано је, изговорио је, заправо  ове речи: „Никола Тесла је прави изумитељ бежичног система и он је овај систем оставио на бесплатно коришћење читавом човечанству“. 

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.