sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2165

    У родном месту Светог Николе

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Посета хришћанским историјским местима и црквама у Турској •

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Кад “кенгури играју моравац”

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Младићи и девојке фолклорног ансамбла „Равна Гора“ из Сиднеја, турнејом по Србији и Републици Српској доказали да љубав према земљи предака не зна за границе које су цртали други •

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Србију више не могу да разумем

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    А Косово и Метохија? Срце ме боли за тим храбрим душама које одолевају насртајима

    Опширније...

  • Liberty 2165

    I Do Not Understand Serbia Anymore

    By Nikola Maric

    It is true, I left former Yugoslavia, actually Serbia a long time ago but never lost interest in her destiny and her people.

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Мислим, дакле постојим

    Пише: Немања Девић

    nemanja-devicЧини ми се да је један од највећих проблема са српским националистима њихово нестрпљење. Хоће све да виде, хоће све да знају, хоће све јавно, хоће кратко и јасно, сад и одмах. А тако често не бива.

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Десет година “страних инвестиција по сваку цену”

    Пише: Милослав Самарџић

    Милослав Самарџић

    Економска теорија зна да привреду једне земље развија домаћи, а не страни капитал. Странци долазе тек кад се увере да је бизнис стабилан и сигуран

    Опширније...

  • Слобода 2163

    Незнани јунак добио име

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Повест о Милоју Зечевићу из села Липовца код Тополе Седам деценија Милоје је незнани јунак Солунски ратник, сеоски ковач, републиканац, припадник Војске Краљевине Југославије Протино трагање за Милојевим пореклом

    Опширније...

Слобода 2157

Чудна времена у америчкој политици

Пише: Никола Марић

Никола Марић

У ових четрдесетак дана свога председниковања  Доналд Трамп наставља да испуњава обећања дата у својој предизборној кампањи. Да ли ће успети да преокрене ову земљу на боље?

Био једном један председнички кандидат шездесетих година прошлога века по имену Бери Голдводер. Био је сенатор из Аризоне, конзервативац који је покушао да победи на државним изборима говорећи из душе и што му падне на памет. Када тако поступаш док се обраћаш разном свету са разним мишљењима  долазиш у позицију да те нападају са свих страна. Ако си сигуран да већина гласача дели твоје мишљење по питању много чега постоји могућност да добијеш на изборима. Сенатор Голдводер није пришао ни близу. Већина његових противника долазила је са источне обале Атлантика, краја који је увек био либералан. Он је некако прижељкивао да тај крај уопште не постоји на америчкој карти, и политичкој и оној географској.

Још увек се сећам како је његова демократска опозиција приказивала рекламу у којој Бери Голдводер тестерише ту источну обалу и баца у Атлантски океан. Не мислим да би добио изборе и да није тако говорио о том левичарском делу земље, али ова реклама га је урнисала. Био је потучен до ногу.

Понекада ме Председник Трамп подсећа на те године у Америци. Током дуге и заморне предизборне кампање увек ме било страх шта ће следеће да каже. Чинио је све против правила у тој кампањи, па опет победио, најпре кандидатуру за Председника, а онда и саме националне председничке изборе. Чињеница да су Демократе изабрале Хилари Клинтон за свога кандидата вероватно је помогла Трамповом успеху, али га ни Сенатор Берни Сандерс, отворени социјалиста, сигурно не би победио. Америка није спремна за социјализам. Бар не за сада.

Под управом Барака Обаме Америка је направила заокрет улево, и то у толикој мери да Хилари Клинтон није имала простора за маневрисање, чак и када би хтела да се од њега разликује. Поседујући препознатљиво име и све то искуство у политици, пошто је осигурала сву финансијску помоћ која јој је била потребна, остало јој је само да не каже нешто глупо па да постане прва жена Председник у америчкој историји. Трампу као да је већ било одзвонило што се тиче успеха у избору.

Па опет, Хилари је баш то учинила. Назвала је половину Трампових присталица јадницима!  Исто тако је могла да их назове глупацима, ставила је самој себи ногу у уста, а онда је све пошло низбрдо. Чуо сам да је била близу нервног слома у оним раним часовима деветог новембра 2016. године. Шта се то догодило? Мора да је некаква грешка, није могуће да она изгуби!

Моја прва комшиница, наставница у пензији, такође није могла да свари тај губитак. Иако смо до тада били добре комшије још увек са мном не прозбори једину реч, а прошла су више од четири месеца од тих избора.

Пратећи обраћање Председника Трампа Америчком Конгресу она демократска страна присутних подсетила ме на моју несрећну комшиницу. Још увек не могу да се помире са чињеницом да су изгубили. Председник Трамп није могао да каже ништа са чим би се они сложили. Чак и када је Трамп представио удовицу једног морнаричког рониоца који је погинуо у нападу на муслиманске екстремисте , када је цела кућа устала на ноге да ода почаст тој дами, поједине тврдокорне демократе остале су да седе на својим рукама. Бар за сада, демократе су слаби, неорганизовани и немоћни. Остало им је само да чекају у нади да Трамп не успе у покушају да оживи и ојача Америку. Било је понекада комично (да није било тужно) гледати како цела демократска страна Конгреса седи на рукама током читавог Трамповог говора који је трајао један сат времена.

Америка је подељена. Обамино председниковање није ништа учинило да уједини нацију. Будући да ни Републиканци нису много помогли да спроведе своје програме и законе он је одлучио да потписује дугу листу Егзекутивних налога, а када су га питали зашто то ради једноставно је рекао: Победа (на изборима) има последица. Помирите се с тим!

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe