sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2172

    Није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

    Пише: Мило Ломпар

    Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ

    Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

    Опширније...

  • Liberty 2172

    It’s All About the Base: Grassroots Organizing for Serbian-Americans

    By Vanessa Rastovic

    There’s an old saying in politics, “if you don’t have a seat at the table, you’re probably on the menu.”  While it’s a harsh thought, it’s nonetheless true.  Thomas Jefferson put it more politely when he said, “we don’t have a government of the majority.  We have a government of the majority who participate.”  While most times participation means voting, there are often times when meaningful participation requires more—especially during times when laws or policies have negative effects.  Those are times when, if we don’t self-advocate, someone else will determine how we will be affected—and it may not be what we would have chosen for ourselves.

    For those who have never heard the term “self-advocate” before, it simply means to represent yourself and your interests.  Although it’s true that our elected officials work for us, they often must choose between competing interests, have misconceptions, or don’t know all the facts.  Serbian-Americans are one of many groups who experience this dynamic. Our leaders depend on us, and if we don’t tell our own story, someone else will tell it for us—sometimes with misconceptions, half-truths, or maybe even lies. Self-advocacy simply means telling your story and asking for what you want.

    Even better, you don’t have to be a lobbyist to self-advocate.  All you need is a little know-how and some courage to speak up for yourself.  That’s it!

    Here are some easy ways to self-advocate:

    • Talk to your friends and neighbors

    • Donate a book about Serbian-Americans to your local library there are many good ones about Nikola Tesla or The Forgotten 500 is an exciting true story about a World War II rescue mission in Serbia

    • Write a letter to the editor of your local or regional newspaper

    • Get your lodge to organize a “post-card campaign” to your elected official

    • Call, email, or write a polite and short letter to your elected leaders asking clearly for what you want.

    • Tweet, post, blog, vlog. . . you get the idea!

    The most important thing to remember when self-advocating if that you catch more flies with honey!  Resist the urge to get upset or lecture if it seems like you’re getting resistance—with some folks it just takes time.

    ...

    Full article in Liberty

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Кина означена као главни противник Америке

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Непуних месец дана после објављивања нове Националне безбедносне стратегије Доналда Трампа, из Вашингтона је 19. јануара 2018. представљен јавности још један сличан документ, Национална одбрамбена стратегија Министарства одбране САД (Пентагона). 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Чему нас учи Свети Сава

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • “Цела нам је земља болесна од похлепе, зато што смо се у време стварања модерне државе отворили ка материјализму, иако је јасно: ко воли новац, не може да воли људе“, порука је светосавске беседе о којој многи причају • 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Да ли је Председник Трамп сам себи највећи непријатељ?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Председник Трамп је заиста сам себи највећи непријатељ када је у ситуацији да говори искрено и спонтано. Можда бисмо ми исто тако желели да кажемо, можда би нам се и опростило, али ми нисмо председник који мора да се бори са девет десетина америчких средстава за информисање и половином Америке

    Опширније...

  • Liberty 2172

    Is President Trump His Own Worst Enemy?

    By Nikola Maric

    If you’re ready to do more, we are ready to help.  Check back for news about self-advocacy training via webinar and a brand new toolkit with resources, letter templates, and lots of ideas to help get organized.

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Српски пут у ЕУ-топију

    Пише: Мирослав Н. Јовановић

    ЕУ није више пројекат који је првенствено фокусиран на трогвину и економију како се често и лажно приказује у Србији. ЕУ постаје подухват који полако поништава целокупну сувереност држава чланица. Због тога Британија напушта ЕУ јер жели да очува своју слободу. Британија као врло стара и држава са богатим искуством сматра да је за њено благостање сада и убудуће боље бити ван ЕУ.

    Треба имати на ’радарском екрану’ чињенице да постоје свесне (или несвесне) тежње у Европи да се створи једна над-држава која би укључила Француску, Немачку и Бенелукс. То би могло да буде или унутар постојеће ЕУ или ван ње. То значи да би и исток Европе који има специфичну организацију друштва и југ Европе који се налази у економском беспућу могао лако да остане ван токова у средишту садашње ЕУ. А ако се икада Србија (или то што од ње преостане) прими у чланство ЕУ, биће то у дубоки подрум (трећа лига) архитектуре ЕУ.

    Све ће то ЕУ позлатити максима је заслепљених или плаћених евроентузијаста и у ЕУ, али и у Србији. Власт у Србији или не схвата или није у стању да схвати функционисање и захтеве и ЕУ и њених земаља чланица. Свака земља чланица ЕУ има право вета на проширење ЕУ и то на много нивоа током бескрајног поступка пријема у чланство. Рецимо, шта сматра премијерка Србије:

    Када је реч о Косову, Брнабић је на питање да ли одбијање Србије да призна Косово може да омета пут Србије у ЕУ одговорила да тај проблем "не стоји" јер неке чланице ЕУ такође нису признале Косово.

    "Не знам зашто би то било нешто друго. Шпанија је рекла да 'чак и да Србија призна Косово, она никада неће'. Не мислим да ће то бити предуслов за улазак у ЕУ", рекла је Брнабић.

    Наведено мишљење може да има само онај ко верује да се деца рађају у купусу или да их доносе роде. Многе земље чланице ЕУ спремне су понаособ да поставе ултиматум Србији да призна независност Косова и Метохије као услов за даљи напредак (отварање или затварање поглавља) на путу ка ЕУ. То је само питање времена. На крају процеса, свака земља чланица ЕУ треба да ратификује споразум о приступању нове државе ЕУ. То уопште није никаква формалност. Поједине земље ЕУ имају обавезу да о таквом питању распишу народни референдум.

    Наведено виђење премијера Србије је само наставак онога што је раније изјавио Ивица Дачић, тадашњи премијер Србије: ‘ми прво треба да уђемо па ћемо видети да изађемо ако је лоше.’ Слично је поновио ‘потребно је ући у ЕУ, а уколико нам се не свиђа лако ћемо изаћи’.[16] Оваква изјава, чак државна политика, захтева озбиљно објашњење јер показује да му познавање функционисања ЕУ није јача страна. Неколико битних непознаница треба да буду разоткривене:

    ЕУ није експрес ресторан да се у њега улази и излази како се коме кад прохте.

    Како се тешко приступа ЕУ, тако се из ње тешко и излази. Муке које има Британија при изласку из канџи ЕУ оповргавају овакво виђење највиших државника у Србији. Не схвата се у врху власти какава је ЕУ хидра.

    Главна ствар на коју треба да одговоре Дачић и сви други који тако мисле и делају је следећа: ако Србија напусти ЕУ, да ли ће да добије назад своја уложена средства? Тај улог може лако да буде прихваћена независност Косова и Метохије; уништење Републике Српске као административно-политичко-територијалне јединице; па питања око Војводине, Рашке области,...

    ’Коначно решење’ за Косово и Метохију?

    Покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији помало личи на формалност, замајавање јавности и скретање пажње са јасног проблема. Таквим режираним дијалогом унутар одређених (јавних?) кругова власт покушава да испипа пулс преко стручне јавности и да потом стави шећерни прелив на будућу озваничену одлуку о истинском одустајању од Косова и Метохије, а све због погубног пута ка ЕУ. Прича може да се развије у смислу да имамо веће користи од боравка у (распадајућој) ЕУ, па то морамо да прихватимо због будућих генерација. Зато на крају режираног дијалога може да буде подметнут неки ’Урош нејаки’ да објави и потпише погубни документ...

    Решење за проблем повезан са Косовом и Метохијом тражи се још од 1389. и још увек га нема. Велики је залогај власти у Србији покушај да се ’коначно’ реши тај проблем на убрзани начин током 2018. Проблем је такав да ни много умешније генерације политичара пре садашње нису успеле да га реше и то у много повољнијем међународном окружењу за Србију. 

    ...
    Комплетан чланак у штампаној Слободи

    Опширније...

Слобода 2157

Чудна времена у америчкој политици

Пише: Никола Марић

Никола Марић

У ових четрдесетак дана свога председниковања  Доналд Трамп наставља да испуњава обећања дата у својој предизборној кампањи. Да ли ће успети да преокрене ову земљу на боље?

Био једном један председнички кандидат шездесетих година прошлога века по имену Бери Голдводер. Био је сенатор из Аризоне, конзервативац који је покушао да победи на државним изборима говорећи из душе и што му падне на памет. Када тако поступаш док се обраћаш разном свету са разним мишљењима  долазиш у позицију да те нападају са свих страна. Ако си сигуран да већина гласача дели твоје мишљење по питању много чега постоји могућност да добијеш на изборима. Сенатор Голдводер није пришао ни близу. Већина његових противника долазила је са источне обале Атлантика, краја који је увек био либералан. Он је некако прижељкивао да тај крај уопште не постоји на америчкој карти, и политичкој и оној географској.

Још увек се сећам како је његова демократска опозиција приказивала рекламу у којој Бери Голдводер тестерише ту источну обалу и баца у Атлантски океан. Не мислим да би добио изборе и да није тако говорио о том левичарском делу земље, али ова реклама га је урнисала. Био је потучен до ногу.

Понекада ме Председник Трамп подсећа на те године у Америци. Током дуге и заморне предизборне кампање увек ме било страх шта ће следеће да каже. Чинио је све против правила у тој кампањи, па опет победио, најпре кандидатуру за Председника, а онда и саме националне председничке изборе. Чињеница да су Демократе изабрале Хилари Клинтон за свога кандидата вероватно је помогла Трамповом успеху, али га ни Сенатор Берни Сандерс, отворени социјалиста, сигурно не би победио. Америка није спремна за социјализам. Бар не за сада.

Под управом Барака Обаме Америка је направила заокрет улево, и то у толикој мери да Хилари Клинтон није имала простора за маневрисање, чак и када би хтела да се од њега разликује. Поседујући препознатљиво име и све то искуство у политици, пошто је осигурала сву финансијску помоћ која јој је била потребна, остало јој је само да не каже нешто глупо па да постане прва жена Председник у америчкој историји. Трампу као да је већ било одзвонило што се тиче успеха у избору.

Па опет, Хилари је баш то учинила. Назвала је половину Трампових присталица јадницима!  Исто тако је могла да их назове глупацима, ставила је самој себи ногу у уста, а онда је све пошло низбрдо. Чуо сам да је била близу нервног слома у оним раним часовима деветог новембра 2016. године. Шта се то догодило? Мора да је некаква грешка, није могуће да она изгуби!

Моја прва комшиница, наставница у пензији, такође није могла да свари тај губитак. Иако смо до тада били добре комшије још увек са мном не прозбори једину реч, а прошла су више од четири месеца од тих избора.

Пратећи обраћање Председника Трампа Америчком Конгресу она демократска страна присутних подсетила ме на моју несрећну комшиницу. Још увек не могу да се помире са чињеницом да су изгубили. Председник Трамп није могао да каже ништа са чим би се они сложили. Чак и када је Трамп представио удовицу једног морнаричког рониоца који је погинуо у нападу на муслиманске екстремисте , када је цела кућа устала на ноге да ода почаст тој дами, поједине тврдокорне демократе остале су да седе на својим рукама. Бар за сада, демократе су слаби, неорганизовани и немоћни. Остало им је само да чекају у нади да Трамп не успе у покушају да оживи и ојача Америку. Било је понекада комично (да није било тужно) гледати како цела демократска страна Конгреса седи на рукама током читавог Трамповог говора који је трајао један сат времена.

Америка је подељена. Обамино председниковање није ништа учинило да уједини нацију. Будући да ни Републиканци нису много помогли да спроведе своје програме и законе он је одлучио да потписује дугу листу Егзекутивних налога, а када су га питали зашто то ради једноставно је рекао: Победа (на изборима) има последица. Помирите се с тим!

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.