sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2157

    Геноцид над здрављем грађана Србије

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Шта је рекла наука о последицама НАТО бомбардовања, 18 година после • Неурохирург проф. др Даница Грујичић: “Смртност од леукемије повећана је чак 139 одсто од 2002. године” •

    Опширније...

  • Слобода 2157

    Бесмисао српско-хрватског црквеног дијалога о Степинцу

    Срђа Трифковић

    Пише: Срђа Трифковић

    Пристанком на „дијалог“ са поборницима канонизације тог и таквог људског ништавила, српски духовници и мирјани не чине никакву услугу ни својој Цркви ни свом народу.

    Опширније...

  • Слобода 2157

    Прошлост није што је некад била

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Кад изложба подсети на причу о Бањанцима из једног села у краљевачком крају, који су у Први светски рат истог дана послали седморицу синова сасвим свесни да ће – ако ми не окончамо ратове, ратови окончати нас •

    Опширније...

  • Слобода 2157

    Чудна времена у америчкој политици

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    У ових четрдесетак дана свога председниковања  Доналд Трамп наставља да испуњава обећања дата у својој предизборној кампањи. Да ли ће успети да преокрене ову земљу на боље?

    Опширније...

  • Liberty 2157

    Strange Times in American Politics

    By Nikola Maric

    There was a presidential candidate in the sixties of the last century by the name of Barry Goldwater. He was a Senator from Arizona, a conservative who tried to win the national elections by speaking his mind as honestly as he could. 

    Опширније...

  • Слобода 2157

    Пеглана кобасица и пироћански качкаваљ

    Пише: Александар Петровић

    Протеклих неколико година, поред чувених пиротских ћилима, качкаваљ и пеглана кобасица постају најпрепознатљивији брендовиовог региона на истоку Србије.

    Опширније...

  • Слобода 2157

    Србија пре и после Тита

    Пише: Милослав Самарџић

    Милослав Самарџић

    Трагедија започела октобра 1944. године представља нешто што се и даље систематски избегава. Опет, ова трагедија се уочава утолико боље, уколико се што прецизније опише предратна Србија, као што то чини Миодраг Бељаковић у својој књизи ’’Под облацима Србије’’.

    Опширније...

Слобода 2157

Геноцид над здрављем грађана Србије

Пише: Новка Илићnovka ilic

• Шта је рекла наука о последицама НАТО бомбардовања, 18 година после • Неурохирург проф. др Даница Грујичић: “Смртност од леукемије повећана је чак 139 одсто од 2002. године” •

За мање од пола месеца опет ћемо се присећати 79 “бомбардованих” дана 1999. године, 24. марта те године, када се почело рушити све пред нама, и када смо ни криви ни дужни, мали, незаштићени, навукли бес моћних, разарајућих, великих. И тако се присећајући, проживљавамо, ево већ, осамнаесту годину. И гледамо разрушено, уништено, у то време, најсавременијим НАТО оружјем, и опет набрајамо колико је фабрика, мостова, аеродрома, пошта, предајника, касарни, приватних кућа… срушено, шта је већ обновљено, и шта се обновити никада не може. Наравно, не изоставља се ни цифра о приближном броју погинулих војника и цивила, деце…

Животи и материјална штета, подаци су који се сваке године на годишњицу НАТО бомбардовања службено износе, а да се ретко помену дуготрајне последице по животе преживелих. Једноставно, мало ко у Србији постави конкретно питање, какве су последице НАТО бомбардована по здравље грађана Србије, и да се при томе, од одговорних, затражи конкретан одговор, који је, признају многи, хитан, јер са здрављем становништва Србије очигледно нешто није у реду. Ипак, постоје стручњаци, лекари у Србији који годинама траже да се крене у истраживање последица НАТО бомбардовања и да се оне обелодане, јер све до сада речено, било је спорадично, појединачно, оспоравано.

И коначно, недавно је на Хемијском факултету о Београду одржана научностручна расправа ”Човек и животна средина”, а говорило се о последицама бомбардовања Србије 1999. Скуп је организовало Друштво физикохемичара Србије и САНУ, а учесници су били истраживачи различитих специјалности. Циљ је био да се представе резултати досадашњег истраживања како би се донели научно засновани закључци о постојању, односно непостојању, повезаности између повећаног броја оболелих од малигних обољења и НАТО бомбардовања, рекао је др Драган Веселиновић, члан Академијског одбора САНУ, председник Секције за нејонизујућа зрачења Друштва физикохемичара Србије. Један од чланова овог скупа била је др Даница Грујичић, неурохирург, професорка Медицинског факултета у Београду, која је изнела фрапирајући податак: “Имамо статистички значајно повећање оболелих од малигних болести од 2006. до 2009. година и 5000 више оболелих у односу на период од 2002. до 2005. И број умрлих је већи за више од 5000”, рекла је др Грујичић.

Професорка, др Даница Грујичић, Ужичанка

Константно Др Гријичићка упозорава на страшне последице НАТО бомбардовања по здравље грађана Србије, али као да су сви подаци које је износила остајали без одјека… Јер, професорка Грујичић како кажу ”мало више воли да прича“, не ћути она ни када су у питању проблеми из сфере културе, образовања, па и политике. И гласна је при томе, без обзира да ће јој замерити неистомишљеници. Каже, истина је најважнија, треба грађанима све рећи.

Упознала сам докторку Даницу, била сам неколико пута са њом. Енергија коју ова жена има једноставно не може се описати. Запослена је у Клиничком центру Србије, на Клиници за неурохирургију, начелник је одељења за неуроонкологију. Омиљена је на радном месту, омиљена је међу студентима медицине, баш због те неустрашиве енергије, која исијава сваким њеним потезом, речју.

Др Грујичић је Ужичанка, прошле године у ово доба, по избору једног локалног листа била је међу најпопуларнијим Ужичанима, бирана је у најбоље ”амбасадоре” Ужица. Дошла је у Ужице у вечерњим сатима да прими признање, и када се све завршило, после 21 сат, села је у своја кола, како је и дошла, и отишла за Београд. Испраћајући је упитах, зар мора ноћу да вози, кратко ми је одговорила, мора, ујутро има заказану операцију. Да, таква је др Грујичићка. Знају је такође као врсног неурохирурга, која је прва почела у Србији радити компликоване операције тумора на мозгу гама ножем. Инсистирала је да и Србија набави гама нож, јер до тада су сву српски пацијенти за ову врсту интервенције одлазили у иностранство, највише у Турску. Ми Ужичани сећамо се и када је др Грујичићка 2012. била председнички кандидат. И тада је у својој краткој и малој кампањи говорила о свему што нам се данас догађа, посебно је упозоравала на одлазак младих , школованих у иностранство, на недостатак лекара специјалиста у Србији, који је данас веома приметан, на урушавање образовног система, на то да се у Србији све претвара у један велики ријалити програм, уз опомену да ће манипулација осиромашеним, гладним, полуобразованим грађанима у Србији бити све већа и бруталнија. И данас имамо слику и прилику Грујичићкиних речи од пре пет година. Она није престала да говори, и како кажу добронамерни, њене речи погађају у живац. Покушава да покрене људе, али и државу да се нешто промени. Ипак, најгласнија је у изношењу алармантних података о последицама НАТО бомбардовања по здравље људи у Србији. Осврће се најпре на поменути недавни скуп на Хемијском факултету. Тако у разговору са др Грујичићком сазнајемо:

Први пут стручњаци о последицама НАТО бомбардовања по здравље људи у Србији

„Направљен је велики искорак у изношењу чињеница и истине о последицама НАТО бомбардовања. Коначно је у једној државној институцији као што је Хемијски факултет у Београду окупљен велики број стручњака попут лекара, хемичара, физичара, војних лица, који су свако у својој области изнели застрашујуће податке о последицама НАТО бомбардовања. Ово је први пут, колико је мени познато, да се струка окупила и укрстила аргументе. Оно што је важно, то је да је постигнут заједнички став да се са једне стране настави даље са истраживањима, а са друге стране да се реагује према држави и да се захтева формирање независне комисије и лабораторије која ће испитати све последице. Што се мене тиче ја никада нећу одустати од захтева да се подигне тужба против НАТО пакта или држава чланица НАТО-а које су одговорне за бомбардовање тадашње СР Југославије. И није важно да ли сам ја изнела те податке, или неко други, важно је да се у јавности ова тема наметне као веома важна, и ја ћу свакако наставити да причам о свим горућим проблемима и да урадим све што је до мене да млади преузму своју борбу“.

Број оболелих од малигних болести у Србији два ипо пута већи од броја оболелих у свету

Др Грујичић је изнела низ застрашујућих података: „Подаци Завода за јавно здравље ’Милан Јовановић Батут’ за 2014. годину показују да је у Србији (рачунато без Косова и Метохије) од малигних болести оболело 35.319 особа или 490 на 100.000 становника. Према подацима Светске здравствене организације у 2014. години било је 14 милиона оболелих, или 290 на 100.000 људи. Одустајањем од тужбе НАТО-а постајемо саучесници у злочину 1999. године према сопственом народу. Ово не треба третирати као политичко питање, већ као борбу за какво-такво санирање злочина који је почињен према овој држави. Убијене нажалост не можемо да вратимо, али онима који су болесни, можемо да обезбедимо живот квалитетним лечењем и можемо да сачувамо младе којима је живот уништен. Ако нисмо успели за нас да се изборимо, морамо због младих. Прећуткивање овог злочина је поновни злочин и то управо према младима. Одштету од НАТО пакта уложити у здравство и лечење, образовање, културу и опстанак младих у Србији!”

Последица НАТО бомби: бројке

Грујичићка нас даље подсећа: „Светски просек оболелих од малигних обољења је 2000 на 100.000, а у Србији је 5500 оболелих на 100.000 становника, што је 2,7 пута више него у свету. Стопа новооболелих у Србији расте за 2 посто сваке године, док је у свету расла за 0,6 посто. Нарочито се повећао број оболелих од лимфома и леукемије, и то повећање је веће од 136 посто, а то су болести повезане са коштаном сржи која је најосетљивија на зрачење“.

Наравно, др Грујичић је изричита, повећан број малигнитета је директна последица НАТО бомбардовања, и она наводи релевантне податке до којих су дошле независне истраживачке екипе, попут Балканске групе: „Тада је саопштено да је 340 узорака тла и воде показало присуство трансуранијумских елемената као што је уранијум 236 и трагове плутонијума из фисионог процеса. Присуство плутонијума потврдиле су две независне лабораторије, шведски Институт за радиолошку заштиту и швајцарска лабораторија. Присуство плутонијума показује да је СР Југославија бомбардована са нуклеарним отпадом. Американци су угасили постројење које је правило пенетраторе од осиромашеног уранијума, јер је било повећано зрачење од 385 грама уранијума.

На СР Југославију бачено је 15 тона осиромашеног уранијума. Над Србијом и Црном Гором је изгорело 16500 тона керозина. За сагоревање ове количине керозина потребна је количина кисеоника коју сва жива бића на овим просторима потроше за 50 година. У атмосферу је отишло 20 тона хлора због бомбардовања Петрохемије у Панчеву 15. априла 1999 године. Уништавање нафтних складишта је довело до ослобађања огромних количина угљен- диоксида, али и посебне групе високо канцерогених једињења који представљају полицикличне ароматичне угљо-водонике. Повишене количине диоксина и фурана су регистроване чак у Тракији у Грчкој и Бугарској, у априлу 1999 године. У Баричу је у Саву испуштено 165 тона флуроводиничне киселине. Многе животиње и биљке које нису биле угрожене пре бомбардовања, постале су угрожене после бомбардовања. Нови Сад, Бор, Крагујевац и Панчево су проглашени за небезбедним местима за живот. Радијација је била повишена и у Румунији и Македонији. Распршивање алфа честице се разносило путем ветра ка Чешкој, Словачкој, Пољској, Белорусији, Мађарској. Рејони хемијских контаминација су Панчево, Бор, Крагујевац, Нови Сад, Барич, Лучани, Прахово, Рашко, Врбас, Ниш, Приштина, Лесковац, Врање…”

Тумори код деце

Мишљење професорке Грујичић дели и проф. др Слободан Чикарић, онколог, председник Друштва Србије за борбу против рака. Своја истраживања објавио је у књизи „Преко трња до звезда“, у којој је између осталог и податак да су Јединице биолошко-хемијско и атомске заштите Војске СРЈ 1999. године мериле радиоактивност на терену, и утврдиле да је у појединим регионима који су гађани муницијом од осиромашеног уранијума, радиоактивност повећана хиљадама пута у односу на нормалну.

А др Грујичићка додаје: “Не само осиромашени уранијум, за који професор Чикарић и цела група лекара, физичара и хемичара тврди да је имао утицај на пораст малигних болести у Србији, него, утицале су и хемијске материје које су отишле у ваздух и воду, у земљу и ушле у ланац исхране. Наравно да ја не тврдим да је читава Србија загађена, али ме јако нервира као грађанина да ниједна власт до сада није формирала комисију са адекватном лабораторијом која је у стању да идентификује све те супстанце од којих су неке канцерогене, неке отровне. Три тоне живе је отишло у Дунав, 165 тона флуороводоничне киселине из Барича… И то је оставило последице.

Моја клиничка пракса потврђује да се сусрећемо са све агресивнијим туморима, и нажалост све чешће код деце млађе од три године која не смеју да се лече зрачном терапијом, а показало се да слабо реагују и на хемиотерапију. Зашто је то тако, немам одговор, али то су чињенице. И овде причи није крај”, подсећа професорка Грујичић. Јер, како каже, наша јавност је игнорисала извештај организације за екологију у оквиру Уједињених нација која је Нови Сад, Крушевац, Панчево и Краљево после бомбардовања прогласила за градове небезбедне за живот. Осим тога, Војномедицинска академија је пет година пратила здравље две и по хиљаде војника који су се налазили у непосредној близини гађаних циљева за време рата, али је тај процес прекинут због недостатка новца, иако наука зна да се прве последице испољавају после седам и по година. Осим системских малигних болести, бележи се и драстичан раст гастроинтестиналних тумора, каже професорка Грујучић: „Мислим да је та чињеница у директној вези са квалитетом хране коју једемо“.

Алфа честице су ушле у наш организам

На констатацију да јој неке колеге замерају што “преувеличава” причу о последицама бомбардовања и да се осиромашеног уранијума не треба толико плашити, професорка Грујучић самоуверено одговара: “То су људи који не знају шта је канцерогенеза и како настаје рак, а о томе не треба ни да причају. Штета је нанета у тренутку када је било бомбардовање и то је оно што тврдимо ми који се залажемо за истину. Алфа честице су ушле у наш организам и штета је направљена. Њу јесте тешко, али није немогуће доказати. Уместо да се сви залажемо да се то испита, постоје колеге које покушавају на све начине да докажу супротно. Који су њихови мотиви, не знам? Да је у питању жеља за истином, сумњам!

Шта даље?

“Само неутрална комисија састављена од домаћих и страних стручњака могла би да пружи све информације. Људи од струке нигде у свету се не плаше да кажу своје мишљење. Најбољи пример за то је Сенегалац Бакари Канте који је у априлу 1999. у Србији написао извештај за УН који је касније склоњен од очију јавности, а где је јасно рекао да је направљена еколошка катастрофа. До тих података је накнадно дошао амерички новинар Роберт Парсон коме можемо да захвалимо што уопште било шта знамо из тог извештаја. Мислим да није довољно само формирати неутралну комисију. Уз комисију иде и одговарајућа лабораторија која ће бити у стању да анализира све што је потребно. Комисија мора имати и одговарајући буџет, према томе Србија мора да има лабораторију која је у стању да идентификује сваку супстанцу, да се не би понављала ситуација као са алфатоксином пре неку годину. Само тако ће формирање комисије и њен рад имати смисла.”

...

Koмплетан текст у Слободи

ШтампаЕл. пошта

  • SPC
  • Dveri
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe