sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2172

    Није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

    Пише: Мило Ломпар

    Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ

    Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

    Опширније...

  • Liberty 2172

    It’s All About the Base: Grassroots Organizing for Serbian-Americans

    By Vanessa Rastovic

    There’s an old saying in politics, “if you don’t have a seat at the table, you’re probably on the menu.”  While it’s a harsh thought, it’s nonetheless true.  Thomas Jefferson put it more politely when he said, “we don’t have a government of the majority.  We have a government of the majority who participate.”  While most times participation means voting, there are often times when meaningful participation requires more—especially during times when laws or policies have negative effects.  Those are times when, if we don’t self-advocate, someone else will determine how we will be affected—and it may not be what we would have chosen for ourselves.

    For those who have never heard the term “self-advocate” before, it simply means to represent yourself and your interests.  Although it’s true that our elected officials work for us, they often must choose between competing interests, have misconceptions, or don’t know all the facts.  Serbian-Americans are one of many groups who experience this dynamic. Our leaders depend on us, and if we don’t tell our own story, someone else will tell it for us—sometimes with misconceptions, half-truths, or maybe even lies. Self-advocacy simply means telling your story and asking for what you want.

    Even better, you don’t have to be a lobbyist to self-advocate.  All you need is a little know-how and some courage to speak up for yourself.  That’s it!

    Here are some easy ways to self-advocate:

    • Talk to your friends and neighbors

    • Donate a book about Serbian-Americans to your local library there are many good ones about Nikola Tesla or The Forgotten 500 is an exciting true story about a World War II rescue mission in Serbia

    • Write a letter to the editor of your local or regional newspaper

    • Get your lodge to organize a “post-card campaign” to your elected official

    • Call, email, or write a polite and short letter to your elected leaders asking clearly for what you want.

    • Tweet, post, blog, vlog. . . you get the idea!

    The most important thing to remember when self-advocating if that you catch more flies with honey!  Resist the urge to get upset or lecture if it seems like you’re getting resistance—with some folks it just takes time.

    ...

    Full article in Liberty

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Кина означена као главни противник Америке

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Непуних месец дана после објављивања нове Националне безбедносне стратегије Доналда Трампа, из Вашингтона је 19. јануара 2018. представљен јавности још један сличан документ, Национална одбрамбена стратегија Министарства одбране САД (Пентагона). 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Чему нас учи Свети Сава

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • “Цела нам је земља болесна од похлепе, зато што смо се у време стварања модерне државе отворили ка материјализму, иако је јасно: ко воли новац, не може да воли људе“, порука је светосавске беседе о којој многи причају • 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Да ли је Председник Трамп сам себи највећи непријатељ?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Председник Трамп је заиста сам себи највећи непријатељ када је у ситуацији да говори искрено и спонтано. Можда бисмо ми исто тако желели да кажемо, можда би нам се и опростило, али ми нисмо председник који мора да се бори са девет десетина америчких средстава за информисање и половином Америке

    Опширније...

  • Liberty 2172

    Is President Trump His Own Worst Enemy?

    By Nikola Maric

    If you’re ready to do more, we are ready to help.  Check back for news about self-advocacy training via webinar and a brand new toolkit with resources, letter templates, and lots of ideas to help get organized.

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Српски пут у ЕУ-топију

    Пише: Мирослав Н. Јовановић

    ЕУ није више пројекат који је првенствено фокусиран на трогвину и економију како се често и лажно приказује у Србији. ЕУ постаје подухват који полако поништава целокупну сувереност држава чланица. Због тога Британија напушта ЕУ јер жели да очува своју слободу. Британија као врло стара и држава са богатим искуством сматра да је за њено благостање сада и убудуће боље бити ван ЕУ.

    Треба имати на ’радарском екрану’ чињенице да постоје свесне (или несвесне) тежње у Европи да се створи једна над-држава која би укључила Француску, Немачку и Бенелукс. То би могло да буде или унутар постојеће ЕУ или ван ње. То значи да би и исток Европе који има специфичну организацију друштва и југ Европе који се налази у економском беспућу могао лако да остане ван токова у средишту садашње ЕУ. А ако се икада Србија (или то што од ње преостане) прими у чланство ЕУ, биће то у дубоки подрум (трећа лига) архитектуре ЕУ.

    Све ће то ЕУ позлатити максима је заслепљених или плаћених евроентузијаста и у ЕУ, али и у Србији. Власт у Србији или не схвата или није у стању да схвати функционисање и захтеве и ЕУ и њених земаља чланица. Свака земља чланица ЕУ има право вета на проширење ЕУ и то на много нивоа током бескрајног поступка пријема у чланство. Рецимо, шта сматра премијерка Србије:

    Када је реч о Косову, Брнабић је на питање да ли одбијање Србије да призна Косово може да омета пут Србије у ЕУ одговорила да тај проблем "не стоји" јер неке чланице ЕУ такође нису признале Косово.

    "Не знам зашто би то било нешто друго. Шпанија је рекла да 'чак и да Србија призна Косово, она никада неће'. Не мислим да ће то бити предуслов за улазак у ЕУ", рекла је Брнабић.

    Наведено мишљење може да има само онај ко верује да се деца рађају у купусу или да их доносе роде. Многе земље чланице ЕУ спремне су понаособ да поставе ултиматум Србији да призна независност Косова и Метохије као услов за даљи напредак (отварање или затварање поглавља) на путу ка ЕУ. То је само питање времена. На крају процеса, свака земља чланица ЕУ треба да ратификује споразум о приступању нове државе ЕУ. То уопште није никаква формалност. Поједине земље ЕУ имају обавезу да о таквом питању распишу народни референдум.

    Наведено виђење премијера Србије је само наставак онога што је раније изјавио Ивица Дачић, тадашњи премијер Србије: ‘ми прво треба да уђемо па ћемо видети да изађемо ако је лоше.’ Слично је поновио ‘потребно је ући у ЕУ, а уколико нам се не свиђа лако ћемо изаћи’.[16] Оваква изјава, чак државна политика, захтева озбиљно објашњење јер показује да му познавање функционисања ЕУ није јача страна. Неколико битних непознаница треба да буду разоткривене:

    ЕУ није експрес ресторан да се у њега улази и излази како се коме кад прохте.

    Како се тешко приступа ЕУ, тако се из ње тешко и излази. Муке које има Британија при изласку из канџи ЕУ оповргавају овакво виђење највиших државника у Србији. Не схвата се у врху власти какава је ЕУ хидра.

    Главна ствар на коју треба да одговоре Дачић и сви други који тако мисле и делају је следећа: ако Србија напусти ЕУ, да ли ће да добије назад своја уложена средства? Тај улог може лако да буде прихваћена независност Косова и Метохије; уништење Републике Српске као административно-политичко-територијалне јединице; па питања око Војводине, Рашке области,...

    ’Коначно решење’ за Косово и Метохију?

    Покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији помало личи на формалност, замајавање јавности и скретање пажње са јасног проблема. Таквим режираним дијалогом унутар одређених (јавних?) кругова власт покушава да испипа пулс преко стручне јавности и да потом стави шећерни прелив на будућу озваничену одлуку о истинском одустајању од Косова и Метохије, а све због погубног пута ка ЕУ. Прича може да се развије у смислу да имамо веће користи од боравка у (распадајућој) ЕУ, па то морамо да прихватимо због будућих генерација. Зато на крају режираног дијалога може да буде подметнут неки ’Урош нејаки’ да објави и потпише погубни документ...

    Решење за проблем повезан са Косовом и Метохијом тражи се још од 1389. и још увек га нема. Велики је залогај власти у Србији покушај да се ’коначно’ реши тај проблем на убрзани начин током 2018. Проблем је такав да ни много умешније генерације политичара пре садашње нису успеле да га реше и то у много повољнијем међународном окружењу за Србију. 

    ...
    Комплетан чланак у штампаној Слободи

    Опширније...

Слобода 2157

Геноцид над здрављем грађана Србије

Пише: Новка Илићnovka ilic

• Шта је рекла наука о последицама НАТО бомбардовања, 18 година после • Неурохирург проф. др Даница Грујичић: “Смртност од леукемије повећана је чак 139 одсто од 2002. године” •

За мање од пола месеца опет ћемо се присећати 79 “бомбардованих” дана 1999. године, 24. марта те године, када се почело рушити све пред нама, и када смо ни криви ни дужни, мали, незаштићени, навукли бес моћних, разарајућих, великих. И тако се присећајући, проживљавамо, ево већ, осамнаесту годину. И гледамо разрушено, уништено, у то време, најсавременијим НАТО оружјем, и опет набрајамо колико је фабрика, мостова, аеродрома, пошта, предајника, касарни, приватних кућа… срушено, шта је већ обновљено, и шта се обновити никада не може. Наравно, не изоставља се ни цифра о приближном броју погинулих војника и цивила, деце…

Животи и материјална штета, подаци су који се сваке године на годишњицу НАТО бомбардовања службено износе, а да се ретко помену дуготрајне последице по животе преживелих. Једноставно, мало ко у Србији постави конкретно питање, какве су последице НАТО бомбардована по здравље грађана Србије, и да се при томе, од одговорних, затражи конкретан одговор, који је, признају многи, хитан, јер са здрављем становништва Србије очигледно нешто није у реду. Ипак, постоје стручњаци, лекари у Србији који годинама траже да се крене у истраживање последица НАТО бомбардовања и да се оне обелодане, јер све до сада речено, било је спорадично, појединачно, оспоравано.

И коначно, недавно је на Хемијском факултету о Београду одржана научностручна расправа ”Човек и животна средина”, а говорило се о последицама бомбардовања Србије 1999. Скуп је организовало Друштво физикохемичара Србије и САНУ, а учесници су били истраживачи различитих специјалности. Циљ је био да се представе резултати досадашњег истраживања како би се донели научно засновани закључци о постојању, односно непостојању, повезаности између повећаног броја оболелих од малигних обољења и НАТО бомбардовања, рекао је др Драган Веселиновић, члан Академијског одбора САНУ, председник Секције за нејонизујућа зрачења Друштва физикохемичара Србије. Један од чланова овог скупа била је др Даница Грујичић, неурохирург, професорка Медицинског факултета у Београду, која је изнела фрапирајући податак: “Имамо статистички значајно повећање оболелих од малигних болести од 2006. до 2009. година и 5000 више оболелих у односу на период од 2002. до 2005. И број умрлих је већи за више од 5000”, рекла је др Грујичић.

Професорка, др Даница Грујичић, Ужичанка

Константно Др Гријичићка упозорава на страшне последице НАТО бомбардовања по здравље грађана Србије, али као да су сви подаци које је износила остајали без одјека… Јер, професорка Грујичић како кажу ”мало више воли да прича“, не ћути она ни када су у питању проблеми из сфере културе, образовања, па и политике. И гласна је при томе, без обзира да ће јој замерити неистомишљеници. Каже, истина је најважнија, треба грађанима све рећи.

Упознала сам докторку Даницу, била сам неколико пута са њом. Енергија коју ова жена има једноставно не може се описати. Запослена је у Клиничком центру Србије, на Клиници за неурохирургију, начелник је одељења за неуроонкологију. Омиљена је на радном месту, омиљена је међу студентима медицине, баш због те неустрашиве енергије, која исијава сваким њеним потезом, речју.

Др Грујичић је Ужичанка, прошле године у ово доба, по избору једног локалног листа била је међу најпопуларнијим Ужичанима, бирана је у најбоље ”амбасадоре” Ужица. Дошла је у Ужице у вечерњим сатима да прими признање, и када се све завршило, после 21 сат, села је у своја кола, како је и дошла, и отишла за Београд. Испраћајући је упитах, зар мора ноћу да вози, кратко ми је одговорила, мора, ујутро има заказану операцију. Да, таква је др Грујичићка. Знају је такође као врсног неурохирурга, која је прва почела у Србији радити компликоване операције тумора на мозгу гама ножем. Инсистирала је да и Србија набави гама нож, јер до тада су сву српски пацијенти за ову врсту интервенције одлазили у иностранство, највише у Турску. Ми Ужичани сећамо се и када је др Грујичићка 2012. била председнички кандидат. И тада је у својој краткој и малој кампањи говорила о свему што нам се данас догађа, посебно је упозоравала на одлазак младих , школованих у иностранство, на недостатак лекара специјалиста у Србији, који је данас веома приметан, на урушавање образовног система, на то да се у Србији све претвара у један велики ријалити програм, уз опомену да ће манипулација осиромашеним, гладним, полуобразованим грађанима у Србији бити све већа и бруталнија. И данас имамо слику и прилику Грујичићкиних речи од пре пет година. Она није престала да говори, и како кажу добронамерни, њене речи погађају у живац. Покушава да покрене људе, али и државу да се нешто промени. Ипак, најгласнија је у изношењу алармантних података о последицама НАТО бомбардовања по здравље људи у Србији. Осврће се најпре на поменути недавни скуп на Хемијском факултету. Тако у разговору са др Грујичићком сазнајемо:

Први пут стручњаци о последицама НАТО бомбардовања по здравље људи у Србији

„Направљен је велики искорак у изношењу чињеница и истине о последицама НАТО бомбардовања. Коначно је у једној државној институцији као што је Хемијски факултет у Београду окупљен велики број стручњака попут лекара, хемичара, физичара, војних лица, који су свако у својој области изнели застрашујуће податке о последицама НАТО бомбардовања. Ово је први пут, колико је мени познато, да се струка окупила и укрстила аргументе. Оно што је важно, то је да је постигнут заједнички став да се са једне стране настави даље са истраживањима, а са друге стране да се реагује према држави и да се захтева формирање независне комисије и лабораторије која ће испитати све последице. Што се мене тиче ја никада нећу одустати од захтева да се подигне тужба против НАТО пакта или држава чланица НАТО-а које су одговорне за бомбардовање тадашње СР Југославије. И није важно да ли сам ја изнела те податке, или неко други, важно је да се у јавности ова тема наметне као веома важна, и ја ћу свакако наставити да причам о свим горућим проблемима и да урадим све што је до мене да млади преузму своју борбу“.

Број оболелих од малигних болести у Србији два ипо пута већи од броја оболелих у свету

Др Грујичић је изнела низ застрашујућих података: „Подаци Завода за јавно здравље ’Милан Јовановић Батут’ за 2014. годину показују да је у Србији (рачунато без Косова и Метохије) од малигних болести оболело 35.319 особа или 490 на 100.000 становника. Према подацима Светске здравствене организације у 2014. години било је 14 милиона оболелих, или 290 на 100.000 људи. Одустајањем од тужбе НАТО-а постајемо саучесници у злочину 1999. године према сопственом народу. Ово не треба третирати као политичко питање, већ као борбу за какво-такво санирање злочина који је почињен према овој држави. Убијене нажалост не можемо да вратимо, али онима који су болесни, можемо да обезбедимо живот квалитетним лечењем и можемо да сачувамо младе којима је живот уништен. Ако нисмо успели за нас да се изборимо, морамо због младих. Прећуткивање овог злочина је поновни злочин и то управо према младима. Одштету од НАТО пакта уложити у здравство и лечење, образовање, културу и опстанак младих у Србији!”

Последица НАТО бомби: бројке

Грујичићка нас даље подсећа: „Светски просек оболелих од малигних обољења је 2000 на 100.000, а у Србији је 5500 оболелих на 100.000 становника, што је 2,7 пута више него у свету. Стопа новооболелих у Србији расте за 2 посто сваке године, док је у свету расла за 0,6 посто. Нарочито се повећао број оболелих од лимфома и леукемије, и то повећање је веће од 136 посто, а то су болести повезане са коштаном сржи која је најосетљивија на зрачење“.

Наравно, др Грујичић је изричита, повећан број малигнитета је директна последица НАТО бомбардовања, и она наводи релевантне податке до којих су дошле независне истраживачке екипе, попут Балканске групе: „Тада је саопштено да је 340 узорака тла и воде показало присуство трансуранијумских елемената као што је уранијум 236 и трагове плутонијума из фисионог процеса. Присуство плутонијума потврдиле су две независне лабораторије, шведски Институт за радиолошку заштиту и швајцарска лабораторија. Присуство плутонијума показује да је СР Југославија бомбардована са нуклеарним отпадом. Американци су угасили постројење које је правило пенетраторе од осиромашеног уранијума, јер је било повећано зрачење од 385 грама уранијума.

На СР Југославију бачено је 15 тона осиромашеног уранијума. Над Србијом и Црном Гором је изгорело 16500 тона керозина. За сагоревање ове количине керозина потребна је количина кисеоника коју сва жива бића на овим просторима потроше за 50 година. У атмосферу је отишло 20 тона хлора због бомбардовања Петрохемије у Панчеву 15. априла 1999 године. Уништавање нафтних складишта је довело до ослобађања огромних количина угљен- диоксида, али и посебне групе високо канцерогених једињења који представљају полицикличне ароматичне угљо-водонике. Повишене количине диоксина и фурана су регистроване чак у Тракији у Грчкој и Бугарској, у априлу 1999 године. У Баричу је у Саву испуштено 165 тона флуроводиничне киселине. Многе животиње и биљке које нису биле угрожене пре бомбардовања, постале су угрожене после бомбардовања. Нови Сад, Бор, Крагујевац и Панчево су проглашени за небезбедним местима за живот. Радијација је била повишена и у Румунији и Македонији. Распршивање алфа честице се разносило путем ветра ка Чешкој, Словачкој, Пољској, Белорусији, Мађарској. Рејони хемијских контаминација су Панчево, Бор, Крагујевац, Нови Сад, Барич, Лучани, Прахово, Рашко, Врбас, Ниш, Приштина, Лесковац, Врање…”

Тумори код деце

Мишљење професорке Грујичић дели и проф. др Слободан Чикарић, онколог, председник Друштва Србије за борбу против рака. Своја истраживања објавио је у књизи „Преко трња до звезда“, у којој је између осталог и податак да су Јединице биолошко-хемијско и атомске заштите Војске СРЈ 1999. године мериле радиоактивност на терену, и утврдиле да је у појединим регионима који су гађани муницијом од осиромашеног уранијума, радиоактивност повећана хиљадама пута у односу на нормалну.

А др Грујичићка додаје: “Не само осиромашени уранијум, за који професор Чикарић и цела група лекара, физичара и хемичара тврди да је имао утицај на пораст малигних болести у Србији, него, утицале су и хемијске материје које су отишле у ваздух и воду, у земљу и ушле у ланац исхране. Наравно да ја не тврдим да је читава Србија загађена, али ме јако нервира као грађанина да ниједна власт до сада није формирала комисију са адекватном лабораторијом која је у стању да идентификује све те супстанце од којих су неке канцерогене, неке отровне. Три тоне живе је отишло у Дунав, 165 тона флуороводоничне киселине из Барича… И то је оставило последице.

Моја клиничка пракса потврђује да се сусрећемо са све агресивнијим туморима, и нажалост све чешће код деце млађе од три године која не смеју да се лече зрачном терапијом, а показало се да слабо реагују и на хемиотерапију. Зашто је то тако, немам одговор, али то су чињенице. И овде причи није крај”, подсећа професорка Грујичић. Јер, како каже, наша јавност је игнорисала извештај организације за екологију у оквиру Уједињених нација која је Нови Сад, Крушевац, Панчево и Краљево после бомбардовања прогласила за градове небезбедне за живот. Осим тога, Војномедицинска академија је пет година пратила здравље две и по хиљаде војника који су се налазили у непосредној близини гађаних циљева за време рата, али је тај процес прекинут због недостатка новца, иако наука зна да се прве последице испољавају после седам и по година. Осим системских малигних болести, бележи се и драстичан раст гастроинтестиналних тумора, каже професорка Грујучић: „Мислим да је та чињеница у директној вези са квалитетом хране коју једемо“.

Алфа честице су ушле у наш организам

На констатацију да јој неке колеге замерају што “преувеличава” причу о последицама бомбардовања и да се осиромашеног уранијума не треба толико плашити, професорка Грујучић самоуверено одговара: “То су људи који не знају шта је канцерогенеза и како настаје рак, а о томе не треба ни да причају. Штета је нанета у тренутку када је било бомбардовање и то је оно што тврдимо ми који се залажемо за истину. Алфа честице су ушле у наш организам и штета је направљена. Њу јесте тешко, али није немогуће доказати. Уместо да се сви залажемо да се то испита, постоје колеге које покушавају на све начине да докажу супротно. Који су њихови мотиви, не знам? Да је у питању жеља за истином, сумњам!

Шта даље?

“Само неутрална комисија састављена од домаћих и страних стручњака могла би да пружи све информације. Људи од струке нигде у свету се не плаше да кажу своје мишљење. Најбољи пример за то је Сенегалац Бакари Канте који је у априлу 1999. у Србији написао извештај за УН који је касније склоњен од очију јавности, а где је јасно рекао да је направљена еколошка катастрофа. До тих података је накнадно дошао амерички новинар Роберт Парсон коме можемо да захвалимо што уопште било шта знамо из тог извештаја. Мислим да није довољно само формирати неутралну комисију. Уз комисију иде и одговарајућа лабораторија која ће бити у стању да анализира све што је потребно. Комисија мора имати и одговарајући буџет, према томе Србија мора да има лабораторију која је у стању да идентификује сваку супстанцу, да се не би понављала ситуација као са алфатоксином пре неку годину. Само тако ће формирање комисије и њен рад имати смисла.”

...

Koмплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.