sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2157

    Геноцид над здрављем грађана Србије

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Шта је рекла наука о последицама НАТО бомбардовања, 18 година после • Неурохирург проф. др Даница Грујичић: “Смртност од леукемије повећана је чак 139 одсто од 2002. године” •

    Опширније...

  • Слобода 2157

    Бесмисао српско-хрватског црквеног дијалога о Степинцу

    Срђа Трифковић

    Пише: Срђа Трифковић

    Пристанком на „дијалог“ са поборницима канонизације тог и таквог људског ништавила, српски духовници и мирјани не чине никакву услугу ни својој Цркви ни свом народу.

    Опширније...

  • Слобода 2157

    Прошлост није што је некад била

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Кад изложба подсети на причу о Бањанцима из једног села у краљевачком крају, који су у Први светски рат истог дана послали седморицу синова сасвим свесни да ће – ако ми не окончамо ратове, ратови окончати нас •

    Опширније...

  • Слобода 2157

    Чудна времена у америчкој политици

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    У ових четрдесетак дана свога председниковања  Доналд Трамп наставља да испуњава обећања дата у својој предизборној кампањи. Да ли ће успети да преокрене ову земљу на боље?

    Опширније...

  • Liberty 2157

    Strange Times in American Politics

    By Nikola Maric

    There was a presidential candidate in the sixties of the last century by the name of Barry Goldwater. He was a Senator from Arizona, a conservative who tried to win the national elections by speaking his mind as honestly as he could. 

    Опширније...

  • Слобода 2157

    Пеглана кобасица и пироћански качкаваљ

    Пише: Александар Петровић

    Протеклих неколико година, поред чувених пиротских ћилима, качкаваљ и пеглана кобасица постају најпрепознатљивији брендовиовог региона на истоку Србије.

    Опширније...

  • Слобода 2157

    Србија пре и после Тита

    Пише: Милослав Самарџић

    Милослав Самарџић

    Трагедија започела октобра 1944. године представља нешто што се и даље систематски избегава. Опет, ова трагедија се уочава утолико боље, уколико се што прецизније опише предратна Србија, као што то чини Миодраг Бељаковић у својој књизи ’’Под облацима Србије’’.

    Опширније...

Слобода 2157

Пеглана кобасица и пироћански качкаваљ

Пише: Александар Петровић

Протеклих неколико година, поред чувених пиротских ћилима, качкаваљ и пеглана кобасица постају најпрепознатљивији брендовиовог региона на истоку Србије.

У Пироту верују да повећање производње ових врхунскиј аутохтоних специјалитета може подстаћи развој тог краја и допринети бољој запослености и заради локалног становништва.

Непоновљив укус пеглане кобасице

Традиција прављења пеглане кобасице у пиротском крају стара је неколико векова, али се до пре неколико година производила само за сопствене потребе у планинским домаћинствима. Њена производња за шире тржиште обновљена је пре пет година, и стално се повећава, а заинтересованост за њу је све већа, због чега се у тај посао укључује се све већи број људи, који су у њему препознали шансу за зараду, па се у Пироту и околини сада годишње произведе више од 1.000 килограма, овог сухомеснатог специјалитета.

Према проценама произвођача, тај производ има добре изгледе и за пласман на европском тржишту, а самим тим и добру зараду локалног становништва укљученог у ланац производње. Пеглана кобасица се производи без конзерванса, адитива и вештачких боја, без термичке обраде и излагања диму, због чега се може сматрати потпуно еколошким производом. Прави од најчистијег меса, односно од најквалитетније комбинације козјег, овчјег и јунећег меса.

“Месо се чисти од масноћа и лоја, додају се зачини, потом се меље, меси и онда иде процес сушења на ваздуху, без термичке обраде, без дима, и то траје тридесет дана. При том се кобасица сваког другог дана пегла флашом да би се истиснули ваздух и влага, па на крају добије облик потковице и непоновљив укус“, каже један од произвођача овог специјалитета.

Ђаци спасили качкаваљ од заборава

Једина млекарска школа у Србији, специјализована за обуку кадрова у тој индустрији,  која се налази у Пироту, прерађује 5.000 литара млека дневно и по традиционалној рецептури месечно производи око 15 тона качкаваља.

Пиротски качкаваљ производе ђаци од млека са Старе планине и без употребе вештачких додатака, адитива и конзерванаса.

Када је пре  скоро две деценије пропала локална државна млекара, у Пироту је прекинута производња чувеног пиротског качкаваља па је Млекарска школа наставила традицију израде овог специјалитета по рецептури старој више од 200 година.              

„Пиротски качкаваљ је један од ретких сирева који се ради од непастеризованог млека. Само се изврши механичко чишћење, како би се аутохтона микро флора сачувала за касније зрење качкаваља. Такво млеко иде одмах на подсиравање па сачува сав укус, мирис и арому коју сиру дају аутохтони микро организми из самог млека. Приликом израде користи се једино природно сирило, без додатака, нитрита, нитрата и полифосфата, а једини конзерванс који користимо приликом израде је само нејодирана морска со“, објашњавају ђаци због чега је њихов качкаваљ посебан.

После тога качкаваљ се ручно меси у млечном раствору, суши и оставља да зри три месеца, што савремене млекаре одавно не раде, већ га наредног дана пакују у вакум фолију и шаљу на тржиште. Пиротски качкаваљ се, након израде и калупљења ставља у сушару, што више не ради ни једна млекара јер ту долази до губитка на тежини од 10 до 15 одсто. 

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

ШтампаЕл. пошта

  • SPC
  • Dveri
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe