sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2163

    Незнани јунак добио име

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Повест о Милоју Зечевићу из села Липовца код Тополе Седам деценија Милоје је незнани јунак Солунски ратник, сеоски ковач, републиканац, припадник Војске Краљевине Југославије Протино трагање за Милојевим пореклом

    Опширније...

  • Слобода 2163

    Нестабилно партнерство

    Срђа Трифковић

    Пише: Срђа Трифковић

    Трамп заслужује похвале што је одбио да се повинује вољи оних који Европу воде у пропаст. Тиме је учинио услугу и милионима Европљана

    Опширније...

  • Liberty 2163

    Donald Trump, Europe’s Best Friend

    Срђа Трифковић

    by Srdja Trifkovic

    According to the media machine and pundits on both sides of the Atlantic, President Trump’s recent attendance at two summits – in Brussels (NATO) and Sicily (G7) – went very badly. 

    Опширније...

  • Слобода 2163

    Злочин и казна у “Ноћи Архангела”

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Књига описује најкобније тренутке током два века у животима владара из династија Карађорђевић и Обреновић  и незнани расплет њиховог сукоба, истовремено показујући да готово сви догађаји из садашњости имају дубоке историјске корене •

    Опширније...

  • Слобода 2163

    ЕУ је неупитна – а о Косову треба да се води „широк друштвени дијалог“

    Пише: Александар Павић

    Да је Александар Вучић најавио покретање „широког друштвеног дијалога“ о Косову кад су Напредњаци и Социјалисти тек дошли на власт 2012. то би имало смисла.

    Опширније...

  • Слобода 2163

    Хистерија без покрића

    Пише: Милослав Самарџић

    Милослав Самарџић

    Овакви преседани, укључујући и кршења Устава, нису били виђени чак ни када је рехабилитован ђенерал Дража

    Опширније...

  • Слобода 2162

    Постмодерни председник

    Срђа Трифковић

    Пише: Срђа Трифковић

    Макрон је идол „елите“ која одбија да сагледа егзистенцијалну демографску и културну претњу Француској у 21. веку

    Опширније...

Слобода 2157

Пеглана кобасица и пироћански качкаваљ

Пише: Александар Петровић

Протеклих неколико година, поред чувених пиротских ћилима, качкаваљ и пеглана кобасица постају најпрепознатљивији брендовиовог региона на истоку Србије.

У Пироту верују да повећање производње ових врхунскиј аутохтоних специјалитета може подстаћи развој тог краја и допринети бољој запослености и заради локалног становништва.

Непоновљив укус пеглане кобасице

Традиција прављења пеглане кобасице у пиротском крају стара је неколико векова, али се до пре неколико година производила само за сопствене потребе у планинским домаћинствима. Њена производња за шире тржиште обновљена је пре пет година, и стално се повећава, а заинтересованост за њу је све већа, због чега се у тај посао укључује се све већи број људи, који су у њему препознали шансу за зараду, па се у Пироту и околини сада годишње произведе више од 1.000 килограма, овог сухомеснатог специјалитета.

Према проценама произвођача, тај производ има добре изгледе и за пласман на европском тржишту, а самим тим и добру зараду локалног становништва укљученог у ланац производње. Пеглана кобасица се производи без конзерванса, адитива и вештачких боја, без термичке обраде и излагања диму, због чега се може сматрати потпуно еколошким производом. Прави од најчистијег меса, односно од најквалитетније комбинације козјег, овчјег и јунећег меса.

“Месо се чисти од масноћа и лоја, додају се зачини, потом се меље, меси и онда иде процес сушења на ваздуху, без термичке обраде, без дима, и то траје тридесет дана. При том се кобасица сваког другог дана пегла флашом да би се истиснули ваздух и влага, па на крају добије облик потковице и непоновљив укус“, каже један од произвођача овог специјалитета.

Ђаци спасили качкаваљ од заборава

Једина млекарска школа у Србији, специјализована за обуку кадрова у тој индустрији,  која се налази у Пироту, прерађује 5.000 литара млека дневно и по традиционалној рецептури месечно производи око 15 тона качкаваља.

Пиротски качкаваљ производе ђаци од млека са Старе планине и без употребе вештачких додатака, адитива и конзерванаса.

Када је пре  скоро две деценије пропала локална државна млекара, у Пироту је прекинута производња чувеног пиротског качкаваља па је Млекарска школа наставила традицију израде овог специјалитета по рецептури старој више од 200 година.              

„Пиротски качкаваљ је један од ретких сирева који се ради од непастеризованог млека. Само се изврши механичко чишћење, како би се аутохтона микро флора сачувала за касније зрење качкаваља. Такво млеко иде одмах на подсиравање па сачува сав укус, мирис и арому коју сиру дају аутохтони микро организми из самог млека. Приликом израде користи се једино природно сирило, без додатака, нитрита, нитрата и полифосфата, а једини конзерванс који користимо приликом израде је само нејодирана морска со“, објашњавају ђаци због чега је њихов качкаваљ посебан.

После тога качкаваљ се ручно меси у млечном раствору, суши и оставља да зри три месеца, што савремене млекаре одавно не раде, већ га наредног дана пакују у вакум фолију и шаљу на тржиште. Пиротски качкаваљ се, након израде и калупљења ставља у сушару, што више не ради ни једна млекара јер ту долази до губитка на тежини од 10 до 15 одсто. 

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe