sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2165

    У родном месту Светог Николе

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Посета хришћанским историјским местима и црквама у Турској •

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Кад “кенгури играју моравац”

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Младићи и девојке фолклорног ансамбла „Равна Гора“ из Сиднеја, турнејом по Србији и Републици Српској доказали да љубав према земљи предака не зна за границе које су цртали други •

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Србију више не могу да разумем

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    А Косово и Метохија? Срце ме боли за тим храбрим душама које одолевају насртајима

    Опширније...

  • Liberty 2165

    I Do Not Understand Serbia Anymore

    By Nikola Maric

    It is true, I left former Yugoslavia, actually Serbia a long time ago but never lost interest in her destiny and her people.

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Мислим, дакле постојим

    Пише: Немања Девић

    nemanja-devicЧини ми се да је један од највећих проблема са српским националистима њихово нестрпљење. Хоће све да виде, хоће све да знају, хоће све јавно, хоће кратко и јасно, сад и одмах. А тако често не бива.

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Десет година “страних инвестиција по сваку цену”

    Пише: Милослав Самарџић

    Милослав Самарџић

    Економска теорија зна да привреду једне земље развија домаћи, а не страни капитал. Странци долазе тек кад се увере да је бизнис стабилан и сигуран

    Опширније...

  • Слобода 2163

    Незнани јунак добио име

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Повест о Милоју Зечевићу из села Липовца код Тополе Седам деценија Милоје је незнани јунак Солунски ратник, сеоски ковач, републиканац, припадник Војске Краљевине Југославије Протино трагање за Милојевим пореклом

    Опширније...

Слобода 2157

Пеглана кобасица и пироћански качкаваљ

Пише: Александар Петровић

Протеклих неколико година, поред чувених пиротских ћилима, качкаваљ и пеглана кобасица постају најпрепознатљивији брендовиовог региона на истоку Србије.

У Пироту верују да повећање производње ових врхунскиј аутохтоних специјалитета може подстаћи развој тог краја и допринети бољој запослености и заради локалног становништва.

Непоновљив укус пеглане кобасице

Традиција прављења пеглане кобасице у пиротском крају стара је неколико векова, али се до пре неколико година производила само за сопствене потребе у планинским домаћинствима. Њена производња за шире тржиште обновљена је пре пет година, и стално се повећава, а заинтересованост за њу је све већа, због чега се у тај посао укључује се све већи број људи, који су у њему препознали шансу за зараду, па се у Пироту и околини сада годишње произведе више од 1.000 килограма, овог сухомеснатог специјалитета.

Према проценама произвођача, тај производ има добре изгледе и за пласман на европском тржишту, а самим тим и добру зараду локалног становништва укљученог у ланац производње. Пеглана кобасица се производи без конзерванса, адитива и вештачких боја, без термичке обраде и излагања диму, због чега се може сматрати потпуно еколошким производом. Прави од најчистијег меса, односно од најквалитетније комбинације козјег, овчјег и јунећег меса.

“Месо се чисти од масноћа и лоја, додају се зачини, потом се меље, меси и онда иде процес сушења на ваздуху, без термичке обраде, без дима, и то траје тридесет дана. При том се кобасица сваког другог дана пегла флашом да би се истиснули ваздух и влага, па на крају добије облик потковице и непоновљив укус“, каже један од произвођача овог специјалитета.

Ђаци спасили качкаваљ од заборава

Једина млекарска школа у Србији, специјализована за обуку кадрова у тој индустрији,  која се налази у Пироту, прерађује 5.000 литара млека дневно и по традиционалној рецептури месечно производи око 15 тона качкаваља.

Пиротски качкаваљ производе ђаци од млека са Старе планине и без употребе вештачких додатака, адитива и конзерванаса.

Када је пре  скоро две деценије пропала локална државна млекара, у Пироту је прекинута производња чувеног пиротског качкаваља па је Млекарска школа наставила традицију израде овог специјалитета по рецептури старој више од 200 година.              

„Пиротски качкаваљ је један од ретких сирева који се ради од непастеризованог млека. Само се изврши механичко чишћење, како би се аутохтона микро флора сачувала за касније зрење качкаваља. Такво млеко иде одмах на подсиравање па сачува сав укус, мирис и арому коју сиру дају аутохтони микро организми из самог млека. Приликом израде користи се једино природно сирило, без додатака, нитрита, нитрата и полифосфата, а једини конзерванс који користимо приликом израде је само нејодирана морска со“, објашњавају ђаци због чега је њихов качкаваљ посебан.

После тога качкаваљ се ручно меси у млечном раствору, суши и оставља да зри три месеца, што савремене млекаре одавно не раде, већ га наредног дана пакују у вакум фолију и шаљу на тржиште. Пиротски качкаваљ се, након израде и калупљења ставља у сушару, што више не ради ни једна млекара јер ту долази до губитка на тежини од 10 до 15 одсто. 

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe