sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2169

    Природа међународних односа XXI века

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Крајем друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Russian Revolution, a Century Later

    Срђа Трифковић

    A hundred years ago, in the early hours of November 7, 1917, the Bolsheviks grabbed power in Petrograd. Within weeks they took advantage of Russia’s collapsing political and social structure to impose control over the country’s heartland. The result of the coup was a tragedy of world-historical proportions. A vibrant, flourishing culture was destroyed amidst a bloodbath one hundred times worse than the terror in France in the 1790’s.

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Спомен музеј Иве Андрића у Београду

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Ни 42 године после смрти јединог нашег нобеловца, јавност у Србији не зна многе важне детаље из његовог живота, попут оног да је поклонио целокупан износ (данашњих око милион евра) Нобелове награде • 

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Прича о двојици српских владика

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Saga of Two Serbian Bishops

    By Nikola Maric

    Shortly after the so called “Arondacija”, or redistribution in the Serbian Orthodox Church in America and Canada I found out that our Cleveland St.Sava Church on Wallings Road no longer belonged with the New Gracanica in Chicago and its Bishop Longin but with Bishop Mitrofan who administered the Eastern part of America.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    Mihailovich against Romel

    By Miloslav Samardzic

    Милослав Самарџић

    ON FILE: Lesson 3: Sabotage and Diversions during the “Battle for Supplies”

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Словеначка антисрпска пропаганда

    Пише: Александар Петровић

    Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

    Опширније...

Слобода 2157

Пеглана кобасица и пироћански качкаваљ

Пише: Александар Петровић

Протеклих неколико година, поред чувених пиротских ћилима, качкаваљ и пеглана кобасица постају најпрепознатљивији брендовиовог региона на истоку Србије.

У Пироту верују да повећање производње ових врхунскиј аутохтоних специјалитета може подстаћи развој тог краја и допринети бољој запослености и заради локалног становништва.

Непоновљив укус пеглане кобасице

Традиција прављења пеглане кобасице у пиротском крају стара је неколико векова, али се до пре неколико година производила само за сопствене потребе у планинским домаћинствима. Њена производња за шире тржиште обновљена је пре пет година, и стално се повећава, а заинтересованост за њу је све већа, због чега се у тај посао укључује се све већи број људи, који су у њему препознали шансу за зараду, па се у Пироту и околини сада годишње произведе више од 1.000 килограма, овог сухомеснатог специјалитета.

Према проценама произвођача, тај производ има добре изгледе и за пласман на европском тржишту, а самим тим и добру зараду локалног становништва укљученог у ланац производње. Пеглана кобасица се производи без конзерванса, адитива и вештачких боја, без термичке обраде и излагања диму, због чега се може сматрати потпуно еколошким производом. Прави од најчистијег меса, односно од најквалитетније комбинације козјег, овчјег и јунећег меса.

“Месо се чисти од масноћа и лоја, додају се зачини, потом се меље, меси и онда иде процес сушења на ваздуху, без термичке обраде, без дима, и то траје тридесет дана. При том се кобасица сваког другог дана пегла флашом да би се истиснули ваздух и влага, па на крају добије облик потковице и непоновљив укус“, каже један од произвођача овог специјалитета.

Ђаци спасили качкаваљ од заборава

Једина млекарска школа у Србији, специјализована за обуку кадрова у тој индустрији,  која се налази у Пироту, прерађује 5.000 литара млека дневно и по традиционалној рецептури месечно производи око 15 тона качкаваља.

Пиротски качкаваљ производе ђаци од млека са Старе планине и без употребе вештачких додатака, адитива и конзерванаса.

Када је пре  скоро две деценије пропала локална државна млекара, у Пироту је прекинута производња чувеног пиротског качкаваља па је Млекарска школа наставила традицију израде овог специјалитета по рецептури старој више од 200 година.              

„Пиротски качкаваљ је један од ретких сирева који се ради од непастеризованог млека. Само се изврши механичко чишћење, како би се аутохтона микро флора сачувала за касније зрење качкаваља. Такво млеко иде одмах на подсиравање па сачува сав укус, мирис и арому коју сиру дају аутохтони микро организми из самог млека. Приликом израде користи се једино природно сирило, без додатака, нитрита, нитрата и полифосфата, а једини конзерванс који користимо приликом израде је само нејодирана морска со“, објашњавају ђаци због чега је њихов качкаваљ посебан.

После тога качкаваљ се ручно меси у млечном раствору, суши и оставља да зри три месеца, што савремене млекаре одавно не раде, већ га наредног дана пакују у вакум фолију и шаљу на тржиште. Пиротски качкаваљ се, након израде и калупљења ставља у сушару, што више не ради ни једна млекара јер ту долази до губитка на тежини од 10 до 15 одсто. 

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.