sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2165

    У родном месту Светог Николе

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Посета хришћанским историјским местима и црквама у Турској •

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Кад “кенгури играју моравац”

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Младићи и девојке фолклорног ансамбла „Равна Гора“ из Сиднеја, турнејом по Србији и Републици Српској доказали да љубав према земљи предака не зна за границе које су цртали други •

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Србију више не могу да разумем

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    А Косово и Метохија? Срце ме боли за тим храбрим душама које одолевају насртајима

    Опширније...

  • Liberty 2165

    I Do Not Understand Serbia Anymore

    By Nikola Maric

    It is true, I left former Yugoslavia, actually Serbia a long time ago but never lost interest in her destiny and her people.

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Мислим, дакле постојим

    Пише: Немања Девић

    nemanja-devicЧини ми се да је један од највећих проблема са српским националистима њихово нестрпљење. Хоће све да виде, хоће све да знају, хоће све јавно, хоће кратко и јасно, сад и одмах. А тако често не бива.

    Опширније...

  • Слобода 2165

    Десет година “страних инвестиција по сваку цену”

    Пише: Милослав Самарџић

    Милослав Самарџић

    Економска теорија зна да привреду једне земље развија домаћи, а не страни капитал. Странци долазе тек кад се увере да је бизнис стабилан и сигуран

    Опширније...

  • Слобода 2163

    Незнани јунак добио име

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Повест о Милоју Зечевићу из села Липовца код Тополе Седам деценија Милоје је незнани јунак Солунски ратник, сеоски ковач, републиканац, припадник Војске Краљевине Југославије Протино трагање за Милојевим пореклом

    Опширније...

Злочин који траје без казне

bombardovanje 1

24. марта 2017. године навршава се 18 година од злочиначке акције „Милосрдни Анђео“ (како је устаљен назив код Срба, иако је званично „Noble Anvil“ или „Племенити наковањ“), када је на нашу Отаџбину извршена агресија и отпочело бестијално бомбардовање војних, али и цивилних циљева од НАТО авијације.

За 78 дана колико је трајала агресија начињена је несагледива штета, не само за Србију и Црну Гору, већ и за читав Балкан, јер НАТО авиони су бацили на хиљаде смртоносних ракета, са циљем да убијају и цивиле. Тужна статистика и резултата „Милосрдног Анђела“ је наведена у овим бројкама:

12.500 Срба рањено, 3.500 Срба убијено, 78 деце убијено, 200 цркава срушено, 44 мостова срушено, 50.000 кућа уништено, 300.000 Срба прогнано... 31.000 пројектила испаљено, 45 енергетских погона уништено, 80 индустријских погона уништено...

Тада почетком 1999. године, вође НАТО пакта су само тражили изговор за агресију, а нашли су је у селу Рачак, општина Штимље, на Косову и Метохији. Монтиран је овај „Случај Рачак“, где је подметнуто да је српска полиција убијала албанске цивиле, а у ствари су то били окршаји са албанским терористима ОВК. Што је годинама касније и доказано.

Како преговори српске делегације и косметских Албанаца у француском граду Рамбујеу, у фебруару 1999. године нису дали резултат, а то Албанцима и НАТО пакту није ни био циљ, покренута је злочиначка акција под шифрованим именом „Милосрдни Анђео“.

У нападу на СР Југославију учествовало је 13 од укупно 17 држава чланица НАТО савеза: САД, Канада, Немачка, Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија, Португалија, Италија, Турска, Норвешка... док Грчка није учествовала из политичких разлога, а Исланд и Данска нису имале ратне авионе. С тим да су НАТО снаге користиле ваздушни простор околних земаља: Мађарске, Хрватске, Румуније, Бугарске, Албаније и муслиманске федерације у БиХ. Однос снага је био 600:1 у корист агресора.

Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година.

Током НАТО агресије над СР Југославијом бомбардовано је све и једно место на Косову и Метохији, а стравичне злочинеса бомбама су претрпели: Алексинац (5. априла), Нови Сад (22. априла и 6. маја), Ниш (7. маја), Ваљево (2. маја), Београд (2. април и 22. април).

За време бомбардовања на Косову и Метохији су трајале велике и крваве борбе Војске Југославије и МУП-а Србије против припадника албанске терористичке ОВК, поготово у пограничним деловима: Ђаковица, Пећ, Призрен. С тим да је албанска ОВК имала помоћ од Војске Републике Албаније и британских специјалних јединица САС, француске Легије странаца и НАТО авијације. Једна од највећих битака тог времена је свакако битка за караулу „Кошаре“(од 9. априла до 10. јуна 1999.), а завршила се победом Војске Југославије иако су агресори били бројчано 3 пута јачи.

bombardovanje 2

НАТО у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији.

Све су ово разлози зашто ћемо отићи у цркву и запалити свеће за све наше мученике који су невино пострадали у пролеће 1999. од НАТО бомби. И за хероје који су храбро стали на браник наше отаџбине да бране је од џелата.

Такође, никада неће бити заборављен ни тај 17. март 2004. године када се опет, још једном, догодио погром Срба на Косову и Метохији.

Од 13. јуна 1999. године до 17. марта 2004. године на Косову и Метохији је спаљено или до темеља уништено 115 цркава и манастира. У периоду од 17. до 19. марта 2004. године, за само два дана српски народ је изгубио 35 својих светиња.

За оба злочина непосредни повод су косовски Албанци, који и данас покушавају да отму оно што није њихово. Православни Срби, одувек мета, и даље се боре за голи живот...

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe