sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2169

    Природа међународних односа XXI века

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Крајем друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Russian Revolution, a Century Later

    Срђа Трифковић

    A hundred years ago, in the early hours of November 7, 1917, the Bolsheviks grabbed power in Petrograd. Within weeks they took advantage of Russia’s collapsing political and social structure to impose control over the country’s heartland. The result of the coup was a tragedy of world-historical proportions. A vibrant, flourishing culture was destroyed amidst a bloodbath one hundred times worse than the terror in France in the 1790’s.

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Спомен музеј Иве Андрића у Београду

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Ни 42 године после смрти јединог нашег нобеловца, јавност у Србији не зна многе важне детаље из његовог живота, попут оног да је поклонио целокупан износ (данашњих око милион евра) Нобелове награде • 

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Прича о двојици српских владика

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Saga of Two Serbian Bishops

    By Nikola Maric

    Shortly after the so called “Arondacija”, or redistribution in the Serbian Orthodox Church in America and Canada I found out that our Cleveland St.Sava Church on Wallings Road no longer belonged with the New Gracanica in Chicago and its Bishop Longin but with Bishop Mitrofan who administered the Eastern part of America.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    Mihailovich against Romel

    By Miloslav Samardzic

    Милослав Самарџић

    ON FILE: Lesson 3: Sabotage and Diversions during the “Battle for Supplies”

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Словеначка антисрпска пропаганда

    Пише: Александар Петровић

    Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

    Опширније...

Слобода 2159

Омладина на улицама: Нема назад!

Пише: Милослав Самарџић

Милослав Самарџић

Прави узрок масовних протеста је економска ситуација, док су нефер избори били само окидач. Нарочито је иритирала Вучићева предизборна кампања, јер се он и његови људи стално хвале огромним достигнућима на пољу народног благостања, што оштро одудара од стварности

Кишовити април у Србији. Киши се више радују нови/стари властодршци, него земљорадници, пошто широм Србије ниче нови масовни протест студената, ђака и уопште омладине. Почео је 3. априла, непуна 24 часа после објављивања изборних резултата, у три највећа града: Београду, Новом Саду и Нишу. Већ сутрадан, упркос киши, проширио се на десетак, а трећег дана на тачно 17 градова.

Видели смо протесте и у Америци, после победе Трампа. Али, они су били далеко малобројнији у односу на број становника, а и Трампова победа је била ‘’тесна’’. На председничким изборима у Србији Вучић је победио у првом кругу, са 55 посто гласова, док другопласирани кандидат има тек 16 посто.

Зато би неком Американцу протести у Србији изгледали необично, под условом, наравно, да не зна да су у Србији и сами избори необични. Тако, Американцу су прва асоцијација на изборе ТВ дуели. У Србији, годинама тога уопште нема. Прецизније речено, од како је освојио власт, 2012. године, Вучић не излази на ТВ дуеле.

Даље, један Американац би очекивао иоле равноправан третман председничких кандидата у медијима. Ни тога нема у Србији. Према једном истраживању, деоба времена између председничких кандидата, на телевизијама са националном фреквенциојом, изгледала је овако: 92 посто Вучић, осам посто сви остали. Има још нешто: о другим председничким кандидатима на телевизијама се говорило углавном негативно, а они нису имали прилику да адекватно узврате.

Телевизије са националним фреквенцијама су јавно добро и оваква ситуација представља кршење закона. Онај Американац би се сада запитао: где је ту скупштински надзорни одбор, или ма какво контролно тело? Није нигде. То јест – нема га.

Укратко, то су узроци постизборних протеста. Студенти Универзитета у Новом Саду су их таксативно побројали, тражећи да се отклоне, док су студенти Београдског универзитета додали још један захтев: ванредни парламентарни избори. Пароле које носе и извикују демонстранти углавном су следеће: ‘’Вучићу, лопове’’, ‘’Нећу лопова за председника’’, ‘’Стоп диктатури’’, ‘’Против терора власти’’, ‘’Стоп непотизму, ‘’Нећу више да стежем каиш’’, ‘’Пуко си’’, и сл.

Можда би се Американац запитао и ово: зашто Вучићеви противници нису више користили друштвене мреже, и уопште интернет, као Трамп, који је на тај начин и извојевао победу?

Зато што су и за то потребна средства, а финансије Вучићевих противника су далеко од Трампових. Они који су у српским оквирима богати као Трамп, у ствари су уз Вучића. Иза Вучића је на победничком постољу стајао и један од најбогатијих грађана Србије, Богољуб Карић, коме је недавно омогућен повратак у земљу, пошто власт није успела да реши његов случај пре него што је наступила застарелост. Можда је уз Вучића и други човек по богатству – или први, ко то зна – Карићев рођак Мирослав Мишковић. У сваком случају, Мишковић нема разлога да буде против Вучића и да евентуално финансира опозицију, јер Вучићева власт ни против њега није успела да заврши започете судске процесе. Прецизније речено, није окончала ни један процес те врсте.

Колико су средства битна за интернет кампању, види се и по овом примеру: На Википедији су скоро сви четници приказани негативно, чак и као нацисти, са све Хитлеровом заставом поред њихових имена, а скоро сви комунисти и уопште партизани - позитивно. Википедија се упорно држи верзије догађаја из социјалистичке Југославије, као да у протеклих 28 година, од пада Берлинског зида и освајања слободе говора, у историографији ништа није учињено.

Тако је из простог разлога што удружење комунистичких ветерана – звано Субнор – плаћа својим људима да пишу на Википедији. Јесте, Википедија је слободна енциклопедија и на њој свако може да пише. У начелу. У пракси, нико нема толико слободног времена да би писао на хиљаде чланака. Тако да ту доминирају интересне групе.

Од кад су протести почели, питање од милион евра у Србији гласи: ко је организатор? Вучићеви медији одмах су оптужили Сороша и његове сараднике из организације ‘’Отпор’’. Такође су оптужили и неке опозиционе лидере, мада су ове демонстрације масовније од било чијих предизборних скупова. На директно питање новинара, Вучићев министар полиције је одговорио да нема података о организаторима.

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.