sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2170

    Светска жаришта на прагу нове године

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Током више од две деценије после распада СССР-а, кључне личности обе главне америчке партије прихватиле су став да је неприкосновена војна моћ САД битни предуслов за успостављање и одржавање новог планетарног поретка. 

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Памет у главу и ранац на леђа

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • „Агонија ће се завршити једног дана, народ ће и ове отерати, али до тада ће они све покрасти, и постаће власници свега у Србији, а ја не смем да дозволим да постану власници моје деце, унука и њихове будућности“ •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ко сме и може да заборави прошлост?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    “Не гушите се у сузама због прошлости”, каже председник Вучић

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Јелена надгледа Волстрит?

    Пише: Д. Савић

    Доналд Трамп предложио Американку српског порекла за престижну функцију. Меквилијамсова ће добити петогодишњи мандат

    НА челу америчке Савезне корпорације за осигурање депозита ускоро би се могла наћи Јелена Меквилијамс (43), Американка српског порекла из Охаја, тренутно водећи правни заступник регионалне банкарске корпорације „Фифт трд бенк“ (ФИТБ) из Синсинатија.

    Председник САД Доналд Трамп објавио је да намерава да Меквилијамсову предложи на ову престижну функцију из области банкарства и финансија, а да би добила петогодишњи мандат, потребно је да добије „зелено светло“ Сената америчког Конгреса.

    Меквилијамсова, која од јануара ради као главни адвокат регионалне банке, скренула је пажњу на себе управо радом у Сенату Конгреса, посебно у Одбору за банкарство. Она је била виши саветник председника овог одбора, републиканског сенатора Ричарда Шелбија, али је у Конгресу на разним позицијама радила од 2010. године. Претходно је три године била правни заступник Управног одбора Савезних резерви, задуженог за помоћ у примени монетарне политике САД.

    Меквилијамсова, која је из Београда у САД дошла као средњошколка, завршила политичке науке и право са највишим оценама на престижном калифорнијском универзитету Беркли, на високој функцији би требало да замени Мартина Гринберга, кога је поставио Трампов претходник Барак Обама. Меквилијамсова би била члан Управног одбора Савезне корпорације за осигурање депозита до закључења мандата, што истиче 15. јула 2019. године. А потом би, уколико то одобри Сенат, постала директор Савезне корпорације за осигурање депозита САД у наредних пет година.

    Гринберг, који на функцији остаје до краја мандата, који истиче овог месеца, до сада је одолевао напорима Трампове администрације да уведе нова правила у финансијском сектору.

    Амерички председник, међутим, као свој приоритет истиче успостављање нових правила за Волстрит, тврдећи да жели да подстакне економски раст у САД. Постављењем Меквилијамсове, Трамп би заокружио тим који би спровео ревизију финансијских регулатива усвојених за време Барака Обаме.

    Савезна корпорација за осигурање депозита игра кључну улогу у регулисању банака широм САД, заједно са још неколико америчких агенција.

    Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за наш лист каже да Јелена спада у ред оних који заслужују одговорну фунцију:

    - Иако њени ставови, можда, нису познати широј јавности, њен рад није непознат америчком Конгресу, па не очекујем да ће бити проблема са њеним именовањем у Сенату. Могуће је да ће демократе бити уздржане, зато што је то њихов генерални став према Трамповој администрацији. Но, Јелена ужива углед у обе политичке партије. Биће то велики изазов за њу, биће једина жена у корпорацији, и најмлађа од свих - закључује Кесић.

    Опширније...

  • Слобода 2143

    Песме Јанка Туфегџића

    Пише: мр Радован Калабић

    radovan-kalabic

    Борба за независну Хрватску почела је давно пре Другог рата и, уз политичку подршку са Запада, трајала и после тог рата

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ни лепота их не може спасити

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • У 200 српских села нема ни једног становника • Око 1200 села су у фази нестајања • За деценију ипо 18700 првака мање у српским школама •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Овде нису наочари чича Драже

    Пише: мр Радован Калабић

    Novka Ilic

    У првој половини новембра спелеолози Академско-спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда ангажовани од чајетинске општине, поново су се спустили у јаму Церова у којој су месец дана пре тога пронашли остатке људских скелета.

    Опширније...

Слобода 2159

Омладина на улицама: Нема назад!

Пише: Милослав Самарџић

Милослав Самарџић

Прави узрок масовних протеста је економска ситуација, док су нефер избори били само окидач. Нарочито је иритирала Вучићева предизборна кампања, јер се он и његови људи стално хвале огромним достигнућима на пољу народног благостања, што оштро одудара од стварности

Кишовити април у Србији. Киши се више радују нови/стари властодршци, него земљорадници, пошто широм Србије ниче нови масовни протест студената, ђака и уопште омладине. Почео је 3. априла, непуна 24 часа после објављивања изборних резултата, у три највећа града: Београду, Новом Саду и Нишу. Већ сутрадан, упркос киши, проширио се на десетак, а трећег дана на тачно 17 градова.

Видели смо протесте и у Америци, после победе Трампа. Али, они су били далеко малобројнији у односу на број становника, а и Трампова победа је била ‘’тесна’’. На председничким изборима у Србији Вучић је победио у првом кругу, са 55 посто гласова, док другопласирани кандидат има тек 16 посто.

Зато би неком Американцу протести у Србији изгледали необично, под условом, наравно, да не зна да су у Србији и сами избори необични. Тако, Американцу су прва асоцијација на изборе ТВ дуели. У Србији, годинама тога уопште нема. Прецизније речено, од како је освојио власт, 2012. године, Вучић не излази на ТВ дуеле.

Даље, један Американац би очекивао иоле равноправан третман председничких кандидата у медијима. Ни тога нема у Србији. Према једном истраживању, деоба времена између председничких кандидата, на телевизијама са националном фреквенциојом, изгледала је овако: 92 посто Вучић, осам посто сви остали. Има још нешто: о другим председничким кандидатима на телевизијама се говорило углавном негативно, а они нису имали прилику да адекватно узврате.

Телевизије са националним фреквенцијама су јавно добро и оваква ситуација представља кршење закона. Онај Американац би се сада запитао: где је ту скупштински надзорни одбор, или ма какво контролно тело? Није нигде. То јест – нема га.

Укратко, то су узроци постизборних протеста. Студенти Универзитета у Новом Саду су их таксативно побројали, тражећи да се отклоне, док су студенти Београдског универзитета додали још један захтев: ванредни парламентарни избори. Пароле које носе и извикују демонстранти углавном су следеће: ‘’Вучићу, лопове’’, ‘’Нећу лопова за председника’’, ‘’Стоп диктатури’’, ‘’Против терора власти’’, ‘’Стоп непотизму, ‘’Нећу више да стежем каиш’’, ‘’Пуко си’’, и сл.

Можда би се Американац запитао и ово: зашто Вучићеви противници нису више користили друштвене мреже, и уопште интернет, као Трамп, који је на тај начин и извојевао победу?

Зато што су и за то потребна средства, а финансије Вучићевих противника су далеко од Трампових. Они који су у српским оквирима богати као Трамп, у ствари су уз Вучића. Иза Вучића је на победничком постољу стајао и један од најбогатијих грађана Србије, Богољуб Карић, коме је недавно омогућен повратак у земљу, пошто власт није успела да реши његов случај пре него што је наступила застарелост. Можда је уз Вучића и други човек по богатству – или први, ко то зна – Карићев рођак Мирослав Мишковић. У сваком случају, Мишковић нема разлога да буде против Вучића и да евентуално финансира опозицију, јер Вучићева власт ни против њега није успела да заврши започете судске процесе. Прецизније речено, није окончала ни један процес те врсте.

Колико су средства битна за интернет кампању, види се и по овом примеру: На Википедији су скоро сви четници приказани негативно, чак и као нацисти, са све Хитлеровом заставом поред њихових имена, а скоро сви комунисти и уопште партизани - позитивно. Википедија се упорно држи верзије догађаја из социјалистичке Југославије, као да у протеклих 28 година, од пада Берлинског зида и освајања слободе говора, у историографији ништа није учињено.

Тако је из простог разлога што удружење комунистичких ветерана – звано Субнор – плаћа својим људима да пишу на Википедији. Јесте, Википедија је слободна енциклопедија и на њој свако може да пише. У начелу. У пракси, нико нема толико слободног времена да би писао на хиљаде чланака. Тако да ту доминирају интересне групе.

Од кад су протести почели, питање од милион евра у Србији гласи: ко је организатор? Вучићеви медији одмах су оптужили Сороша и његове сараднике из организације ‘’Отпор’’. Такође су оптужили и неке опозиционе лидере, мада су ове демонстрације масовније од било чијих предизборних скупова. На директно питање новинара, Вучићев министар полиције је одговорио да нема података о организаторима.

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.