Слобода 2159

Омладина на улицама: Нема назад!

Пише: Милослав Самарџић

Милослав Самарџић

Прави узрок масовних протеста је економска ситуација, док су нефер избори били само окидач. Нарочито је иритирала Вучићева предизборна кампања, јер се он и његови људи стално хвале огромним достигнућима на пољу народног благостања, што оштро одудара од стварности

Кишовити април у Србији. Киши се више радују нови/стари властодршци, него земљорадници, пошто широм Србије ниче нови масовни протест студената, ђака и уопште омладине. Почео је 3. априла, непуна 24 часа после објављивања изборних резултата, у три највећа града: Београду, Новом Саду и Нишу. Већ сутрадан, упркос киши, проширио се на десетак, а трећег дана на тачно 17 градова.

Видели смо протесте и у Америци, после победе Трампа. Али, они су били далеко малобројнији у односу на број становника, а и Трампова победа је била ‘’тесна’’. На председничким изборима у Србији Вучић је победио у првом кругу, са 55 посто гласова, док другопласирани кандидат има тек 16 посто.

Зато би неком Американцу протести у Србији изгледали необично, под условом, наравно, да не зна да су у Србији и сами избори необични. Тако, Американцу су прва асоцијација на изборе ТВ дуели. У Србији, годинама тога уопште нема. Прецизније речено, од како је освојио власт, 2012. године, Вучић не излази на ТВ дуеле.

Даље, један Американац би очекивао иоле равноправан третман председничких кандидата у медијима. Ни тога нема у Србији. Према једном истраживању, деоба времена између председничких кандидата, на телевизијама са националном фреквенциојом, изгледала је овако: 92 посто Вучић, осам посто сви остали. Има још нешто: о другим председничким кандидатима на телевизијама се говорило углавном негативно, а они нису имали прилику да адекватно узврате.

Телевизије са националним фреквенцијама су јавно добро и оваква ситуација представља кршење закона. Онај Американац би се сада запитао: где је ту скупштински надзорни одбор, или ма какво контролно тело? Није нигде. То јест – нема га.

Укратко, то су узроци постизборних протеста. Студенти Универзитета у Новом Саду су их таксативно побројали, тражећи да се отклоне, док су студенти Београдског универзитета додали још један захтев: ванредни парламентарни избори. Пароле које носе и извикују демонстранти углавном су следеће: ‘’Вучићу, лопове’’, ‘’Нећу лопова за председника’’, ‘’Стоп диктатури’’, ‘’Против терора власти’’, ‘’Стоп непотизму, ‘’Нећу више да стежем каиш’’, ‘’Пуко си’’, и сл.

Можда би се Американац запитао и ово: зашто Вучићеви противници нису више користили друштвене мреже, и уопште интернет, као Трамп, који је на тај начин и извојевао победу?

Зато што су и за то потребна средства, а финансије Вучићевих противника су далеко од Трампових. Они који су у српским оквирима богати као Трамп, у ствари су уз Вучића. Иза Вучића је на победничком постољу стајао и један од најбогатијих грађана Србије, Богољуб Карић, коме је недавно омогућен повратак у земљу, пошто власт није успела да реши његов случај пре него што је наступила застарелост. Можда је уз Вучића и други човек по богатству – или први, ко то зна – Карићев рођак Мирослав Мишковић. У сваком случају, Мишковић нема разлога да буде против Вучића и да евентуално финансира опозицију, јер Вучићева власт ни против њега није успела да заврши започете судске процесе. Прецизније речено, није окончала ни један процес те врсте.

Колико су средства битна за интернет кампању, види се и по овом примеру: На Википедији су скоро сви четници приказани негативно, чак и као нацисти, са све Хитлеровом заставом поред њихових имена, а скоро сви комунисти и уопште партизани - позитивно. Википедија се упорно држи верзије догађаја из социјалистичке Југославије, као да у протеклих 28 година, од пада Берлинског зида и освајања слободе говора, у историографији ништа није учињено.

Тако је из простог разлога што удружење комунистичких ветерана – звано Субнор – плаћа својим људима да пишу на Википедији. Јесте, Википедија је слободна енциклопедија и на њој свако може да пише. У начелу. У пракси, нико нема толико слободног времена да би писао на хиљаде чланака. Тако да ту доминирају интересне групе.

Од кад су протести почели, питање од милион евра у Србији гласи: ко је организатор? Вучићеви медији одмах су оптужили Сороша и његове сараднике из организације ‘’Отпор’’. Такође су оптужили и неке опозиционе лидере, мада су ове демонстрације масовније од било чијих предизборних скупова. На директно питање новинара, Вучићев министар полиције је одговорио да нема података о организаторима.

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа