sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2169

    Природа међународних односа XXI века

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Крајем друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Russian Revolution, a Century Later

    Срђа Трифковић

    A hundred years ago, in the early hours of November 7, 1917, the Bolsheviks grabbed power in Petrograd. Within weeks they took advantage of Russia’s collapsing political and social structure to impose control over the country’s heartland. The result of the coup was a tragedy of world-historical proportions. A vibrant, flourishing culture was destroyed amidst a bloodbath one hundred times worse than the terror in France in the 1790’s.

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Спомен музеј Иве Андрића у Београду

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Ни 42 године после смрти јединог нашег нобеловца, јавност у Србији не зна многе важне детаље из његовог живота, попут оног да је поклонио целокупан износ (данашњих око милион евра) Нобелове награде • 

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Прича о двојици српских владика

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Saga of Two Serbian Bishops

    By Nikola Maric

    Shortly after the so called “Arondacija”, or redistribution in the Serbian Orthodox Church in America and Canada I found out that our Cleveland St.Sava Church on Wallings Road no longer belonged with the New Gracanica in Chicago and its Bishop Longin but with Bishop Mitrofan who administered the Eastern part of America.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    Mihailovich against Romel

    By Miloslav Samardzic

    Милослав Самарџић

    ON FILE: Lesson 3: Sabotage and Diversions during the “Battle for Supplies”

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Словеначка антисрпска пропаганда

    Пише: Александар Петровић

    Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

    Опширније...

Слобода 2159

Неколико речи о “OCL”

Пише: Никола Марић

Никола Марић

Још некада давно када сам стигао у Америку имао сам коначно прилику да сретнем свога рођака Милета (он је себе звао Мајк, наравно) из Арлингтона, Савезна Држава Вирџинија. 

Било је пријатно имати неког крвног сродника у овој огромној мојој новој земљи, и ја сам то умео да ценим, као и срдачну добродошлицу коју ми је он пружио. Он је био прва генерација Американац, одрастао и школован овде, радио као електрични инжењер у Америчкој морнарици, ожењен Српкињом, такође првом генерацијом Американком.

Звучи мало познато? Сигурно да звучи, само замените Милетово име неким другим такозваним етничким именом и биће вам јасно како је створена ова нова нација.

Миле је волео Америку (преминуо је пре неких десетак година, као и супруга му Софија), али је исто тако волео и своју Српску православну веру. Иако је његова Слава била иста као и моја (Св. Никола) Миле је умео да са Софијом седне у кола и направи пут до моје куће у Кливленду, Охајо. Кућа би нам тога дана била до тавана пуна гостију, хране и пића у изобиљу, а смеха и песме до миле воље.

Миле и Софија су уживали сваки минут, а онда би се сутрадан упутили назад у Арлингтон са батеријама напуњеним и вером још чвршћом него пре. На путу кући Миле би слушао своју српску музику коју је раније снимио на касетофон.

А онда, мало касније, рецимо године 1963., настаде раскол у нашој Српској православној цркви. Мој рођак је био збуњен. Шта је требало да ради? Ко је био у праву, а ко није, хтео је да зна? Коме да се приволи, покојном владики Дионисију, или тројици новопостављених владика из Београда?

Биле су то тешке године за наше вернике овде и у Канади, а мој рођак се снађе на лак начин: приступи Америчкој православној цркви. Још увек је славио своју Славу, још увек слушао своју српску музику, још увек долазио на нашу Славу у Кливленд, али што се мене тицало он је био залутао.

Зашто сада помињем све ово? Зато што из неких разлога ми Срби не умемо да будемо мирни неко дуже време. Као да нам је суђено да се мучимо, било физички, било духовно. Тек што смо некако залечили ране стечене у другој половини прошлога века опет се појави неко ново чудовиште на нашем хоризонту, нешто што се зове ОCL, Православно Хришћанско Световно тело. Не, није нека нова вера, само један покушај да покупи све православне хришћане у Северној и Централној Америци и да створи неко ново тело, тобож јаче од нашег индивидуалног Српског, Грчког, Етиопијског, Руског у других православних вера.

Наше владике нас убеђују да ово ново тело нема никакве везе са нашом Црквом која је некуда залутала. Теше нас да будемо спокојни, поготово сада у време Ускршњих празника.

Што је још интересантније, донесоше некакву резолуцију коју је донела скупштина владика а усвојило тело православних хришћанских световњака, а што се догодило 30. марта ове године нигде другде него у Лас Вегасу, Савезна држава Невада! И наравно, хоће да пошаљете своје прилоге, као и да се учланите.

Ако није екуменизам, онда је ОCL. Шта ће још да буде? Доста већ једном. Оставите моју дивну Православну Цркву на миру! Поштедите је, она никога не дира. Пустите нас да гледамо своја посла, да слушамо своју лепу Литургију, да славимо своје српске празнике и да поштујемо своје Српске традиције.

Зар није било довољно зла што су неке наше владике и свештенство отишли до Ватикана да љубе папин прстен? Зар није довољно зло што је један наш владика позвао једног католичког свештеника у своју Саборну цркву да заједно служе Литургију у сред Србије? Сигуран сам да Ватикан жели да приступимо његовој римокатоличкој вери, као да им није доста оних милиона верника.

Пустите нас на миру, молимо вас. И ништа не мењајте. Српска Православна Црква преживела је пет векова турске владавине и злостављања, два светска рата, НАТО агресију, па сам сигуран да ће надживети ово ново зло, ОCL, или како се већ зове.

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.