sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2163

    Незнани јунак добио име

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Повест о Милоју Зечевићу из села Липовца код Тополе Седам деценија Милоје је незнани јунак Солунски ратник, сеоски ковач, републиканац, припадник Војске Краљевине Југославије Протино трагање за Милојевим пореклом

    Опширније...

  • Слобода 2163

    Нестабилно партнерство

    Срђа Трифковић

    Пише: Срђа Трифковић

    Трамп заслужује похвале што је одбио да се повинује вољи оних који Европу воде у пропаст. Тиме је учинио услугу и милионима Европљана

    Опширније...

  • Liberty 2163

    Donald Trump, Europe’s Best Friend

    Срђа Трифковић

    by Srdja Trifkovic

    According to the media machine and pundits on both sides of the Atlantic, President Trump’s recent attendance at two summits – in Brussels (NATO) and Sicily (G7) – went very badly. 

    Опширније...

  • Слобода 2163

    Злочин и казна у “Ноћи Архангела”

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Књига описује најкобније тренутке током два века у животима владара из династија Карађорђевић и Обреновић  и незнани расплет њиховог сукоба, истовремено показујући да готово сви догађаји из садашњости имају дубоке историјске корене •

    Опширније...

  • Слобода 2163

    ЕУ је неупитна – а о Косову треба да се води „широк друштвени дијалог“

    Пише: Александар Павић

    Да је Александар Вучић најавио покретање „широког друштвеног дијалога“ о Косову кад су Напредњаци и Социјалисти тек дошли на власт 2012. то би имало смисла.

    Опширније...

  • Слобода 2163

    Хистерија без покрића

    Пише: Милослав Самарџић

    Милослав Самарџић

    Овакви преседани, укључујући и кршења Устава, нису били виђени чак ни када је рехабилитован ђенерал Дража

    Опширније...

  • Слобода 2162

    Постмодерни председник

    Срђа Трифковић

    Пише: Срђа Трифковић

    Макрон је идол „елите“ која одбија да сагледа егзистенцијалну демографску и културну претњу Француској у 21. веку

    Опширније...

Слобода 2159

Неколико речи о “OCL”

Пише: Никола Марић

Никола Марић

Још некада давно када сам стигао у Америку имао сам коначно прилику да сретнем свога рођака Милета (он је себе звао Мајк, наравно) из Арлингтона, Савезна Држава Вирџинија. 

Било је пријатно имати неког крвног сродника у овој огромној мојој новој земљи, и ја сам то умео да ценим, као и срдачну добродошлицу коју ми је он пружио. Он је био прва генерација Американац, одрастао и школован овде, радио као електрични инжењер у Америчкој морнарици, ожењен Српкињом, такође првом генерацијом Американком.

Звучи мало познато? Сигурно да звучи, само замените Милетово име неким другим такозваним етничким именом и биће вам јасно како је створена ова нова нација.

Миле је волео Америку (преминуо је пре неких десетак година, као и супруга му Софија), али је исто тако волео и своју Српску православну веру. Иако је његова Слава била иста као и моја (Св. Никола) Миле је умео да са Софијом седне у кола и направи пут до моје куће у Кливленду, Охајо. Кућа би нам тога дана била до тавана пуна гостију, хране и пића у изобиљу, а смеха и песме до миле воље.

Миле и Софија су уживали сваки минут, а онда би се сутрадан упутили назад у Арлингтон са батеријама напуњеним и вером још чвршћом него пре. На путу кући Миле би слушао своју српску музику коју је раније снимио на касетофон.

А онда, мало касније, рецимо године 1963., настаде раскол у нашој Српској православној цркви. Мој рођак је био збуњен. Шта је требало да ради? Ко је био у праву, а ко није, хтео је да зна? Коме да се приволи, покојном владики Дионисију, или тројици новопостављених владика из Београда?

Биле су то тешке године за наше вернике овде и у Канади, а мој рођак се снађе на лак начин: приступи Америчкој православној цркви. Још увек је славио своју Славу, још увек слушао своју српску музику, још увек долазио на нашу Славу у Кливленд, али што се мене тицало он је био залутао.

Зашто сада помињем све ово? Зато што из неких разлога ми Срби не умемо да будемо мирни неко дуже време. Као да нам је суђено да се мучимо, било физички, било духовно. Тек што смо некако залечили ране стечене у другој половини прошлога века опет се појави неко ново чудовиште на нашем хоризонту, нешто што се зове ОCL, Православно Хришћанско Световно тело. Не, није нека нова вера, само један покушај да покупи све православне хришћане у Северној и Централној Америци и да створи неко ново тело, тобож јаче од нашег индивидуалног Српског, Грчког, Етиопијског, Руског у других православних вера.

Наше владике нас убеђују да ово ново тело нема никакве везе са нашом Црквом која је некуда залутала. Теше нас да будемо спокојни, поготово сада у време Ускршњих празника.

Што је још интересантније, донесоше некакву резолуцију коју је донела скупштина владика а усвојило тело православних хришћанских световњака, а што се догодило 30. марта ове године нигде другде него у Лас Вегасу, Савезна држава Невада! И наравно, хоће да пошаљете своје прилоге, као и да се учланите.

Ако није екуменизам, онда је ОCL. Шта ће још да буде? Доста већ једном. Оставите моју дивну Православну Цркву на миру! Поштедите је, она никога не дира. Пустите нас да гледамо своја посла, да слушамо своју лепу Литургију, да славимо своје српске празнике и да поштујемо своје Српске традиције.

Зар није било довољно зла што су неке наше владике и свештенство отишли до Ватикана да љубе папин прстен? Зар није довољно зло што је један наш владика позвао једног католичког свештеника у своју Саборну цркву да заједно служе Литургију у сред Србије? Сигуран сам да Ватикан жели да приступимо његовој римокатоличкој вери, као да им није доста оних милиона верника.

Пустите нас на миру, молимо вас. И ништа не мењајте. Српска Православна Црква преживела је пет векова турске владавине и злостављања, два светска рата, НАТО агресију, па сам сигуран да ће надживети ово ново зло, ОCL, или како се већ зове.

...

Комплетан текст у Слободи

Print Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe