sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2160

    Вукосава и Јулка

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    Бриљантан студент, докторирала органску хемију у Женеви • Науку подредила супругу и синовима • Српкиња прва жена доктор филозофије у Аустроугарској, европски борац за женска права • Српкиња Ангелина докторирала у Женеви крајем 19. века, Херцеговци поносни на њен научни и хуманитарни рад

    Опширније...

  • Слобода 2160

    Заљубљена у Балкан и Србију

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    Кад је, ношена жељом да оде тамо где други неће, дошла из града на тромеђи Кине, Русије и Северне Кореје у Београд на мастер студије, није могла ни да претпостави да ће јој Србија толико прирасти срцу 

    Опширније...

  • Слобода 2160

    Америка: Воли је, или је напусти

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Колико пута смо већ чули ову фразу? Ја јесам, много, много пута. Чим сам био у стању да саставим једну реченицу покушао сам да узмем учешћа у некој дискусији, ако ни због чега другог а оно да мало вежбам свој недавно стечени нови језик овде у Америци. 

    Опширније...

  • Liberty 2160

    Serbia’s Post-Election Protests Broaden, but Can They Make a Difference?

    Written by Andrew MacDowall

    Tens of thousands of Serbians have taken to the streets in recent days to protest the victory of current Prime Minister Aleksandar Vucic in the country’s presidential election on April 2.

    Опширније...

  • Слобода 2160

    Ујед крокодила

    Пише: Милослав Самарџић

    Милослав Самарџић

    Сви који се сада подсмевају имену невладине организације која је потписала Загребачки договор у име Срба - ’’Крокодил’’ - треба да знају да је 1850. године Вук Караџић имао мање присталица него та НВО данас. Он није могао ни да сања о хиљадама српских потписа на Бечку декларацију о заједничкој књижевности

    Опширније...

  • Слобода 2159

    Ксенија

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    Прва Српкиња доктор наука на Београдском универзитету • Оспоравана и нападана од колега професора, била је “паметна као мушко” • Хапсили је и Гестапо и комунисти • Иако је изгубила сва грађанска права, наставила је да се бави науком • Данас јој се не зна гроб, заборављена од свих

    Опширније...

  • Liberty 2159

    18 Years Ago: NATO’s barbaric assault on Serbia

    By Michael Pravica

    Eighteen years ago on March 24, 1999, the North Atlantic Treaty Organization (NATO) bombed a sovereign nation, Serbia, unilaterally intervening in a civil war without UN approval on a phony pretext of “humanitarian” intervention and also in an effort to distract American public attention from the Monica Lewinsky “frosted dress” scandal caused by the philandering US president.

    Опширније...

Слобода 2159

Неколико речи о “OCL”

Пише: Никола Марић

Никола Марић

Још некада давно када сам стигао у Америку имао сам коначно прилику да сретнем свога рођака Милета (он је себе звао Мајк, наравно) из Арлингтона, Савезна Држава Вирџинија. 

Било је пријатно имати неког крвног сродника у овој огромној мојој новој земљи, и ја сам то умео да ценим, као и срдачну добродошлицу коју ми је он пружио. Он је био прва генерација Американац, одрастао и школован овде, радио као електрични инжењер у Америчкој морнарици, ожењен Српкињом, такође првом генерацијом Американком.

Звучи мало познато? Сигурно да звучи, само замените Милетово име неким другим такозваним етничким именом и биће вам јасно како је створена ова нова нација.

Миле је волео Америку (преминуо је пре неких десетак година, као и супруга му Софија), али је исто тако волео и своју Српску православну веру. Иако је његова Слава била иста као и моја (Св. Никола) Миле је умео да са Софијом седне у кола и направи пут до моје куће у Кливленду, Охајо. Кућа би нам тога дана била до тавана пуна гостију, хране и пића у изобиљу, а смеха и песме до миле воље.

Миле и Софија су уживали сваки минут, а онда би се сутрадан упутили назад у Арлингтон са батеријама напуњеним и вером још чвршћом него пре. На путу кући Миле би слушао своју српску музику коју је раније снимио на касетофон.

А онда, мало касније, рецимо године 1963., настаде раскол у нашој Српској православној цркви. Мој рођак је био збуњен. Шта је требало да ради? Ко је био у праву, а ко није, хтео је да зна? Коме да се приволи, покојном владики Дионисију, или тројици новопостављених владика из Београда?

Биле су то тешке године за наше вернике овде и у Канади, а мој рођак се снађе на лак начин: приступи Америчкој православној цркви. Још увек је славио своју Славу, још увек слушао своју српску музику, још увек долазио на нашу Славу у Кливленд, али што се мене тицало он је био залутао.

Зашто сада помињем све ово? Зато што из неких разлога ми Срби не умемо да будемо мирни неко дуже време. Као да нам је суђено да се мучимо, било физички, било духовно. Тек што смо некако залечили ране стечене у другој половини прошлога века опет се појави неко ново чудовиште на нашем хоризонту, нешто што се зове ОCL, Православно Хришћанско Световно тело. Не, није нека нова вера, само један покушај да покупи све православне хришћане у Северној и Централној Америци и да створи неко ново тело, тобож јаче од нашег индивидуалног Српског, Грчког, Етиопијског, Руског у других православних вера.

Наше владике нас убеђују да ово ново тело нема никакве везе са нашом Црквом која је некуда залутала. Теше нас да будемо спокојни, поготово сада у време Ускршњих празника.

Што је још интересантније, донесоше некакву резолуцију коју је донела скупштина владика а усвојило тело православних хришћанских световњака, а што се догодило 30. марта ове године нигде другде него у Лас Вегасу, Савезна држава Невада! И наравно, хоће да пошаљете своје прилоге, као и да се учланите.

Ако није екуменизам, онда је ОCL. Шта ће још да буде? Доста већ једном. Оставите моју дивну Православну Цркву на миру! Поштедите је, она никога не дира. Пустите нас да гледамо своја посла, да слушамо своју лепу Литургију, да славимо своје српске празнике и да поштујемо своје Српске традиције.

Зар није било довољно зла што су неке наше владике и свештенство отишли до Ватикана да љубе папин прстен? Зар није довољно зло што је један наш владика позвао једног католичког свештеника у своју Саборну цркву да заједно служе Литургију у сред Србије? Сигуран сам да Ватикан жели да приступимо његовој римокатоличкој вери, као да им није доста оних милиона верника.

Пустите нас на миру, молимо вас. И ништа не мењајте. Српска Православна Црква преживела је пет векова турске владавине и злостављања, два светска рата, НАТО агресију, па сам сигуран да ће надживети ово ново зло, ОCL, или како се већ зове.

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dveri
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe