sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2166

    Нова режимска превара

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Доласком „напредњака“ на власт 2012. године, било је само питање дана када ће се десити привођење процеса издаје крају. То је све давно планирано од оних који су их довели на власт. Успели су за пет година да униште дух отпора и поноса који је опстајао у српском народу, да Србију срозају на ниво криминала, ријалитија и издаје, а у завршној фази одрицања од Косова траже саучеснике за једну прљаву, издајничку работу.

     

    Опширније...

  • Слобода 2166

    Породично против некултуре

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Младеновићи из Ариља, ликовни и музички уметници •

    Опширније...

  • Liberty 2166

    Order vs. Chaos

    Срђа Трифковић

    by Srdja Trifkovic

    The Western civilization is in deep crisis. It is in their cultural and moral diseases that Europe and America certify that they share the same chromosomes, that they belong to one culture and one civilization. The same traits of decline – on both sides of the Atlantic – include the primary cause, the loss of religious faith, and a number of secondary ones.

    Опширније...

  • Слобода 2166

    Златна петорка је понос Србије

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Где год да оду у свет, шампиони знања се без награда не враћају и зато запамтите имена ових бруцоша: близанци Новак и Богдан Станојевић (Ниш), Душан Ђорђевић (Краљево), Марко Шушњар (Панчево) и Вук Радовић (Београд)  •

    Опширније...

  • Слобода 2166

    За Невену нема запослења

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Била је врло слатка девојчица, љубопитљива, бистра, духовита, пристојна, лепо одгојена млада дама. У школи су се ређали успех за успехом. 

    Опширније...

  • Слобода 2166

    Амерички милионер који је током Првог светског рата спашавао српску сирочад

    Пише: Сања Бајић

    Било је то време у потпуности другачије од овог данашњег, иако је само годину дана раније било све исто као и сада: мирно, са неколико облака који су се надвијали над Европом као бауци рата, патње, страдања и људске катаклизме. А сви знамо ко највише пати када се помрачи човеков ум и он утоне у олују крви. Највише пате деца.

    Опширније...

  • Liberty 2166

    No Employment for Nevena

    By Nikola Maric

    She was a cute child, inquisitive, happy going, polite, funny, just a great a very well brought up young lady. In school she showed nothing but success. When she became a teenager her good looks could not be ignored either.

    Опширније...

Слобода 2159

Неколико речи о “OCL”

Пише: Никола Марић

Никола Марић

Још некада давно када сам стигао у Америку имао сам коначно прилику да сретнем свога рођака Милета (он је себе звао Мајк, наравно) из Арлингтона, Савезна Држава Вирџинија. 

Било је пријатно имати неког крвног сродника у овој огромној мојој новој земљи, и ја сам то умео да ценим, као и срдачну добродошлицу коју ми је он пружио. Он је био прва генерација Американац, одрастао и школован овде, радио као електрични инжењер у Америчкој морнарици, ожењен Српкињом, такође првом генерацијом Американком.

Звучи мало познато? Сигурно да звучи, само замените Милетово име неким другим такозваним етничким именом и биће вам јасно како је створена ова нова нација.

Миле је волео Америку (преминуо је пре неких десетак година, као и супруга му Софија), али је исто тако волео и своју Српску православну веру. Иако је његова Слава била иста као и моја (Св. Никола) Миле је умео да са Софијом седне у кола и направи пут до моје куће у Кливленду, Охајо. Кућа би нам тога дана била до тавана пуна гостију, хране и пића у изобиљу, а смеха и песме до миле воље.

Миле и Софија су уживали сваки минут, а онда би се сутрадан упутили назад у Арлингтон са батеријама напуњеним и вером још чвршћом него пре. На путу кући Миле би слушао своју српску музику коју је раније снимио на касетофон.

А онда, мало касније, рецимо године 1963., настаде раскол у нашој Српској православној цркви. Мој рођак је био збуњен. Шта је требало да ради? Ко је био у праву, а ко није, хтео је да зна? Коме да се приволи, покојном владики Дионисију, или тројици новопостављених владика из Београда?

Биле су то тешке године за наше вернике овде и у Канади, а мој рођак се снађе на лак начин: приступи Америчкој православној цркви. Још увек је славио своју Славу, још увек слушао своју српску музику, још увек долазио на нашу Славу у Кливленд, али што се мене тицало он је био залутао.

Зашто сада помињем све ово? Зато што из неких разлога ми Срби не умемо да будемо мирни неко дуже време. Као да нам је суђено да се мучимо, било физички, било духовно. Тек што смо некако залечили ране стечене у другој половини прошлога века опет се појави неко ново чудовиште на нашем хоризонту, нешто што се зове ОCL, Православно Хришћанско Световно тело. Не, није нека нова вера, само један покушај да покупи све православне хришћане у Северној и Централној Америци и да створи неко ново тело, тобож јаче од нашег индивидуалног Српског, Грчког, Етиопијског, Руског у других православних вера.

Наше владике нас убеђују да ово ново тело нема никакве везе са нашом Црквом која је некуда залутала. Теше нас да будемо спокојни, поготово сада у време Ускршњих празника.

Што је још интересантније, донесоше некакву резолуцију коју је донела скупштина владика а усвојило тело православних хришћанских световњака, а што се догодило 30. марта ове године нигде другде него у Лас Вегасу, Савезна држава Невада! И наравно, хоће да пошаљете своје прилоге, као и да се учланите.

Ако није екуменизам, онда је ОCL. Шта ће још да буде? Доста већ једном. Оставите моју дивну Православну Цркву на миру! Поштедите је, она никога не дира. Пустите нас да гледамо своја посла, да слушамо своју лепу Литургију, да славимо своје српске празнике и да поштујемо своје Српске традиције.

Зар није било довољно зла што су неке наше владике и свештенство отишли до Ватикана да љубе папин прстен? Зар није довољно зло што је један наш владика позвао једног католичког свештеника у своју Саборну цркву да заједно служе Литургију у сред Србије? Сигуран сам да Ватикан жели да приступимо његовој римокатоличкој вери, као да им није доста оних милиона верника.

Пустите нас на миру, молимо вас. И ништа не мењајте. Српска Православна Црква преживела је пет векова турске владавине и злостављања, два светска рата, НАТО агресију, па сам сигуран да ће надживети ово ново зло, ОCL, или како се већ зове.

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe