sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2169

    Природа међународних односа XXI века

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Крајем друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Russian Revolution, a Century Later

    Срђа Трифковић

    A hundred years ago, in the early hours of November 7, 1917, the Bolsheviks grabbed power in Petrograd. Within weeks they took advantage of Russia’s collapsing political and social structure to impose control over the country’s heartland. The result of the coup was a tragedy of world-historical proportions. A vibrant, flourishing culture was destroyed amidst a bloodbath one hundred times worse than the terror in France in the 1790’s.

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Спомен музеј Иве Андрића у Београду

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Ни 42 године после смрти јединог нашег нобеловца, јавност у Србији не зна многе важне детаље из његовог живота, попут оног да је поклонио целокупан износ (данашњих око милион евра) Нобелове награде • 

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Прича о двојици српских владика

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Saga of Two Serbian Bishops

    By Nikola Maric

    Shortly after the so called “Arondacija”, or redistribution in the Serbian Orthodox Church in America and Canada I found out that our Cleveland St.Sava Church on Wallings Road no longer belonged with the New Gracanica in Chicago and its Bishop Longin but with Bishop Mitrofan who administered the Eastern part of America.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    Mihailovich against Romel

    By Miloslav Samardzic

    Милослав Самарџић

    ON FILE: Lesson 3: Sabotage and Diversions during the “Battle for Supplies”

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Словеначка антисрпска пропаганда

    Пише: Александар Петровић

    Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

    Опширније...

Слобода 2159

Кад музика говори уместо људи

Пише: Марина Дабић

marina dabic

• Краљевчани Бојана и Никола Пековић гостовали су са инструменталним саставом „Art Family“ крајем марта у Катару, где су наступом на фестивалу „Пета жица“ дотакли саму душу арапске публике •

Седам музичара из Србије на чудесно лепој сцени, музика наших крајева и инструмената, док одушевљена публика најбогатије земље на свету, стојећи, између аплауза ускликује: „Браво, Сербија, браво!“. Већина мушкараца у публици је у традиционалним белим (dish dash или gandurah) хаљинама које Арапи носе лети, док су им на главама гутра – њихове традиционалне беле мараме са повезима, а аплауз којим позрављају православце на сцени траје минутима. Ове дирљиве сцене пратиле су наступ Краљевчанке Бојане Пековић (гусле и вокал) и њеног брата Николе (хармоника), који су заједно са групом „Art Family“ („Уметничка породица“) недавно наступили на међународном фестивалу „Пета жица“ у главном граду Катара – Дохи, као једини представници са Балкана. Када је Бојана, уз гусле, запевала и на арапском – догодила се ерупција одушевљења у прелепој дворани велелепног здања Катарске опере у Дохи, где су Бојана, Никола и „Art Family“ наступили у ревијалном делу овог фестивала који је посвећен њиховом традиционалном националном инструменту – уду. То је гудачки инструмент, налик балалајки или бузукију, можда би најреалније било рећи да је „нешто између та два инструмента“, кажу бољи познаваоци арапске културе. Тонови добијени на овом инструменту симбол су звука аутентичне арапске музике.

Бојана је студент прве године Музичке академије у Београду, Никола професор хармонике на Факултета уметности у Нишу. Њих двоје су одавно прославили српску музику и традицију, а широј јавности су постали препознатљиви као победници треће сезоне музичког такмичења „Ја имам  таленат“. До данас су запамћени по јединственом наступу који је разгалио срца и оних који нису ни претпостављали да гусле као традиционалан народни инструмент у споју са хармоником и Бојаниним дивним гласом могу да буду тако идеалан спој и пример. Бојанина посвећеност гуслама ишла је спонтано до њене петнаесте године, али није била сигурна да ће им посветити живот. Сада константно осваја нове границе у музици, трудећи се да у томе ужива, не журећи нигде, али стално са новим, вишим циљевима.

У Катар је са младим Пекови-ћима путовао и њихов поносни отац Радован Пековић, као и чланови „Art Family“ – Александар Јаковљевић, (Бојанин и Николин ујак који свира виолончело), пијаниста Никола Цветковић, кларинетиста Андрија Минчић (студент Факултета уметности у Нишу), перкусиониста Ђорђе Хартл и Бојанин колега са факултета Александар Бељаковић, који свира бас гитару.

Утисци по повратку из Катара, где су боравили од 16. до 22. марта су за целу екипу незаборавни. Не знају шта би пре издвојили, нити шта је од свега што су доживели био већи доказ да је музика уметност која најбоље повезује људе, где год да живе, ма које вере или боје коже били. Јер, колико је Катар био изненађење (у позитивном смислу) за наше музичаре, толико су и они сами били изненађење за домаћине. За само неколико дана, толико гостопримства, осмеха, подршке, аплауза, излажења у сусрет свакој жељи Пековића и осталог дела ансамбла - не стаје све у обичан новински текст. Јер, кажу српски музичари, Катар делује као да је град са неке друге планете и хиљадама светлосних година испред Србије.

Домаћини пожелели да упознају Србију

Све је, кажу, изгледало потпуно нереално, бљештаво, луксузно, јер је Катар симбол модерних и квалитетних технологија, као и високог животног стандарда.

- На сваком кораку се може видети да је у питању земља која се развија невероватном брзином. Људи су у таквом окружењу растерећени брига и опуштени на најлепши начин. Шта год да вам треба, приуштиће вам. Ма, све је савршено функционисало, почев од организације нашег путовања, дочека на аеродрому, смештаја и беспрекорних услова за припрему наступа. Тачно се зна шта се сме, а шта не, од правила понашања, до облачења. Трудили смо се да поштујемо њихова правила, показујући тако да поштујемо њих, а они су нам на прави начин узвраћали.  – каже Бојана, којој су организатори послали две композиције за које су имали жељу да их изведе и отпева на арапском.

Текст је Бојана сама покушала да научи уз помоћ интернета.

- Али, тек када сам тамо отишла схватила сам да то није добро, а онда је требало за два поподнева, уз све друго што смо спремали и увежбавали, да научим и увежбам: текст, дикцију, мелодију, да укључим гусле у то извођење. Неизмерно сам срећна што сам имала прилику да их одушевим певањем на њиховом језику. Нисам никада могла ни да помислим да ћу певати у Катару. То је велики успех за нас као музичаре, али и за нашу земљу. Били смо поносни што смо могли да кажемо да смо из Србије. После концерта, организатори су нам рекли да смо код њих изазвали жељу да после познанства са нама дођу у нашу земљу – поносна је Бојана на то што је била прави амбасадор Србије.

Музичке програме тих дана организатори фестивала „Пета жица“ „прошарали“ су бројним научним скуповима и предавањима.  Наши музичари су се за наступ у Дохи припремали у најмодернијем музичком студију, заједно са најчувенијим катарским извођачем на инструменту уд, па су имали јединствену прилику да већ тада традиционалну српску музику повежу са арапском.

Српске гусле су увек биле симбол тежње за ослобађањем српског народа од вишевековног ропства под Турцима, а у Дохи су спојиле два народа на најлепши могући начин. Један њихов музичар је на уду свирао неколико српских  композиција, а наши музичари су пред њиховом публиком извели три арапске песме, једну инструменталну, а две је, уз пратњу музике, отпевала Бојана.

До позива за ово гостовање дошло је тако што је један познати турски менаџер на YouTube каналу видео Бојанине снимке. Био је одушевљен, као и организатори фестивала у Дохи, који нису могли да верују колика сличност постоји између гусала и рабабе - још једног њиховог традиционалног инструмента. Одушевили су се Бојаниним извођењем ауторских песама, које су наменски писане за њу и њеног брата. Менаџер се мало помучио да контактира Бојану, преко своје амбасаде, онда и преко РТС-с, на крају и – успео, а организатори су онда прихватили предлог Пековића да у Дохи наступе са инструменталним ансамблом.

Нови позив за децембар

Радован Пековић, Бојанин и Николин тата каже да су имали малу зебњу, али да је преписка са менаџером, који је заступао катарско Министарство културе, од ког је стигао званичан позив, улила довољно поверења да отпутују у Доху.

- Од дочека на аеродрому, протокола који су организовали, до смештаја у један од два најлуксузнија хотела у Катару, све је било као у сну. Сви се возе таксијем, пешачких стаза готово да и нема. Путеви имају по три –четири траке у једном смеру. Нама су услишили сваку молбу, све што смо тражили – препричава Радован.

Публици у Дохи наши музичари су се представили аутентичном музиком из наших крајева, која је прилагођена савременим трендовима. Страх да је српска традиција неспојива са арапском, ишчезао је кад се од првог тренутка боравка наших музичара у земљи која важи за најбогатију на свету, испоставило да ће тај спој бити – заиста чудесан.

Фантастичан концерт у Дохи био је, испоставиће се, заправо само улазница за праву, већу причу о сарадњи коју би могли да остваре у том делу света

- Планирамо да наставимо сарадњу, а њихова жеља је да тамо снимимо албум. Још нисмо прецизирали да ли ће то бити диск искључиво са нашом музиком или и њиховом. Добили смо позив да у децембру ове године учествујемо на њиховом „Рабаба фестивалу“ – појашњава Бојана.

За учешће на Рабаба фестивалу Бојанин тата Радован је предложио да заједно организују промоцију гусала: Замолили су да припремимо концепт своје замисли. Сада, када због успешног гостовања има велико поверење организатора, Радован очекује да ће и тај нови програм успешно реализовати.

И сам улазак у најмодернији и најопремљенији студио на свету, у којем се снима музика за најпознатије холивудске студије, у којем снимају најбољи светски композитори, рок састави, чак и лондонска Филхармонија, звучи као чаролија.

Већ првог дана, током припрема за наступ, у поменути студио дошла је екипа Националне телевизије Катар да направи прилог о Бојани. Бојана је била звезда, Бојана и чудесне гусле. То што ће Бојана на њиховом језику отпевати две завичајне песме из педесетих година прошлог века, потпуно их је освојило. И наредног дана иста телевизија правила је нови прилог о Бојани, дајући велики публицитет предстојећем наступу. На дан наступа, тонска и техничка проба показале су сву лепоту сцене на којој су се на два кружна постамента у снопу светла налазили Бојана и Никола, а остали чланови ансамбла иза њих. Било је то последње, ревијално вече фестивала на којем су претходних дана наступили најбољи извођачи Блиског истока који свирају национални инструмент уд. И те вечери наступила су четворица арапских извођача, после којих је почео концерт српских музичара. Пред сам његов почетак, организатори су обавестили Радована (он претпоставља да је то по хијерархији у породици) да ће управо он добити признање на сцени.

- Диван је осећај био наћи се у друштву оних који су те вечери добили признање, али је прави догађај почео када је Бојана на почетку концерта, кратко, на енглеском језику поздравила све присутне и захвалила се на позиву, истичући да јој је неизмерно драго што је добила прилику да представља Србију. Концерт је почео песмом „Ој, Србијо“ за коју је стихове написао свети владика Николај Велимировић. Уз девет српских композиција, од којих је једна била популарна „Деда и унук“, одсвиране су и поменуте три арапске, а концерт је завршен песмом посвећеном нашој Отаџбини: „Играле се делије, насред земље Србије“. заувек ћу памтити њихово одушевљење, овације. Концерт је снимала национална телевизија, а било је тренутака када је у дворани поједине песме снимало по 200 мобилних телефона – препричава Радован, дивећи се публици која би минутима, стојећи аплаудирала, али – чим извођачи седну на столице како би наставили концерт, у секунди би се утишали.  

Иза Бојане на сцени било је исписано њено име и презиме латиницом и на арапском језику, а и сви други сви чланови ансамбла били су поздрављени од стране публике са одушевљењем. У публици су били катарски министар за културу, бројни угледни људи из света културе и музике. Присуствовао је, наравно и амбасадор Србије у Катару Јасминко Поздерац, који је дан касније за српске музичаре приредио пријем у амбасади. Он је искористио прилику да им се захвали што су претходне вечери приредили такав догађај који га је испунио поносом због тога што су Србију представили у најлепшем могућем светлу.   

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.