sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2170

    Светска жаришта на прагу нове године

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Током више од две деценије после распада СССР-а, кључне личности обе главне америчке партије прихватиле су став да је неприкосновена војна моћ САД битни предуслов за успостављање и одржавање новог планетарног поретка. 

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Памет у главу и ранац на леђа

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • „Агонија ће се завршити једног дана, народ ће и ове отерати, али до тада ће они све покрасти, и постаће власници свега у Србији, а ја не смем да дозволим да постану власници моје деце, унука и њихове будућности“ •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ко сме и може да заборави прошлост?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    “Не гушите се у сузама због прошлости”, каже председник Вучић

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Јелена надгледа Волстрит?

    Пише: Д. Савић

    Доналд Трамп предложио Американку српског порекла за престижну функцију. Меквилијамсова ће добити петогодишњи мандат

    НА челу америчке Савезне корпорације за осигурање депозита ускоро би се могла наћи Јелена Меквилијамс (43), Американка српског порекла из Охаја, тренутно водећи правни заступник регионалне банкарске корпорације „Фифт трд бенк“ (ФИТБ) из Синсинатија.

    Председник САД Доналд Трамп објавио је да намерава да Меквилијамсову предложи на ову престижну функцију из области банкарства и финансија, а да би добила петогодишњи мандат, потребно је да добије „зелено светло“ Сената америчког Конгреса.

    Меквилијамсова, која од јануара ради као главни адвокат регионалне банке, скренула је пажњу на себе управо радом у Сенату Конгреса, посебно у Одбору за банкарство. Она је била виши саветник председника овог одбора, републиканског сенатора Ричарда Шелбија, али је у Конгресу на разним позицијама радила од 2010. године. Претходно је три године била правни заступник Управног одбора Савезних резерви, задуженог за помоћ у примени монетарне политике САД.

    Меквилијамсова, која је из Београда у САД дошла као средњошколка, завршила политичке науке и право са највишим оценама на престижном калифорнијском универзитету Беркли, на високој функцији би требало да замени Мартина Гринберга, кога је поставио Трампов претходник Барак Обама. Меквилијамсова би била члан Управног одбора Савезне корпорације за осигурање депозита до закључења мандата, што истиче 15. јула 2019. године. А потом би, уколико то одобри Сенат, постала директор Савезне корпорације за осигурање депозита САД у наредних пет година.

    Гринберг, који на функцији остаје до краја мандата, који истиче овог месеца, до сада је одолевао напорима Трампове администрације да уведе нова правила у финансијском сектору.

    Амерички председник, међутим, као свој приоритет истиче успостављање нових правила за Волстрит, тврдећи да жели да подстакне економски раст у САД. Постављењем Меквилијамсове, Трамп би заокружио тим који би спровео ревизију финансијских регулатива усвојених за време Барака Обаме.

    Савезна корпорација за осигурање депозита игра кључну улогу у регулисању банака широм САД, заједно са још неколико америчких агенција.

    Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за наш лист каже да Јелена спада у ред оних који заслужују одговорну фунцију:

    - Иако њени ставови, можда, нису познати широј јавности, њен рад није непознат америчком Конгресу, па не очекујем да ће бити проблема са њеним именовањем у Сенату. Могуће је да ће демократе бити уздржане, зато што је то њихов генерални став према Трамповој администрацији. Но, Јелена ужива углед у обе политичке партије. Биће то велики изазов за њу, биће једина жена у корпорацији, и најмлађа од свих - закључује Кесић.

    Опширније...

  • Слобода 2143

    Песме Јанка Туфегџића

    Пише: мр Радован Калабић

    radovan-kalabic

    Борба за независну Хрватску почела је давно пре Другог рата и, уз политичку подршку са Запада, трајала и после тог рата

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ни лепота их не може спасити

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • У 200 српских села нема ни једног становника • Око 1200 села су у фази нестајања • За деценију ипо 18700 првака мање у српским школама •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Овде нису наочари чича Драже

    Пише: мр Радован Калабић

    Novka Ilic

    У првој половини новембра спелеолози Академско-спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда ангажовани од чајетинске општине, поново су се спустили у јаму Церова у којој су месец дана пре тога пронашли остатке људских скелета.

    Опширније...

Слобода 2163

Нестабилно партнерство

Срђа Трифковић

Пише: Срђа Трифковић

Трамп заслужује похвале што је одбио да се повинује вољи оних који Европу воде у пропаст. Тиме је учинио услугу и милионима Европљана

Судећи по медијским извештајима и коментарима на обе стране Атлантика, прва посета Доналда Трампа Европи у својству председника САД није добро прошла. Током самита НАТО савеза у Бриселу и потом на састанку Г-7 на Сицилији прошлог месеца он је имао више сусрета – на пример са новим француским председником Макроном, или са председником Европског већа Доналдом Туском – који су протекли у осетно хладној атмосфери. Дао је низ изјава које се његовим саговорницима нису допале – пре свега о намери да одбаци париски споразум о климатским променама, али и о потреби да европске чланице НАТО одвајају већа средства у војне сврхе и о неодрживости великог трговинског дефицита Америке у размени са Немачком. Посматрачима није промакла чињеница да је Трамп избегао да безусловно подржи пети члан Повеље НАТО, којом се свака земља-чланица обавезује да притекне и помоћ ма којој другој чланици Савеза у случају њене спољне угрожености.

Либерална Европа већ више од годину дана демонизује Доналда Трампа. Стога не треба да нас изненађују коментари попут оних у лондонском Гардијану, по којима је амерички председник својим вулгарним понашањем, арогантним изјавама и неваспитањем ужаснуо европске лидере, али је истовремено допринео њиховој спремности да се што више интегришу: „Интерес Европљана је да ограниче последице Трампове токсичности... што изискује њихово збијање редова“. Исти став је изнела и немачка канцеларка Ангела Меркел на једном предизборном збору у Минхену. Она је изјавила да Европа више не може да рачуна ни на кога, већ да мора да узме судбину у своје руке. „Та времена када смо могли у потпуности да рачунамо на друге су у извесној мери прошла. То сам схватила последњих неколико дана. Ми Европљани морамо своју судбину да држимо у сопственим рукама“, рекла је она наздрављајући својим баварским присталицама уз криглу пива.

У Европи је ова изјава најмоћније жене света изазвала својеврсну сензацију. Пада у очи да су поборници тешње интеграције унутар ЕУ самозадовољно иступили са јасном поруком да је дошло њихових пет минута, после прошлогодишње кризе изазване Брегзитом и Трамповом изборном победом. У Америци је глобалистичка елита нападала Трампа зато што наводно угрожава дугогодишња америчка савезништва и партнерства. Тако је Ричард Хас, председник америчког Савета за спољне односе (U.S. Council on Foreign Relations) изјаву Меркелове назвао „преломном тачком“ у трансатланским односима и нагласио да је најављена већа самосталност Европљана „управо оно шта су САД тежиле да избегну од Другог светског рата“.

У целини била би уистину добра вест да је Меркелова заиста мислила шта је рекла, али то нажалост није случај. Да јесте, онда би преко 50 хиљада америчких војника напокон било повучено из Немачке, где њихово присуство већ више од четврт века нема никакво војно или политичко оправдање. Она то међутим не жели да учини, јер трошкови издржавања тих трупа и њихових база и даље падају на терет америчких пореских обвезника и стога представљају чист добитак за Немце. Да је Меркелова заиста мислила шта је рекла о ослонцу на сопствене снаге, онда би Немачка морала да барем удвостручи свој војни буџет. Он тренутно износи свега 1,2% њеног бруто националног производа од 3,4 трилиона долара. Међутим, из њених речи провејава и тежња да се очувају предности које Немачка има од садашњих односа са САД. Симптоматично је да су по речима немачке канцеларке „времена када смо могли у потпуности да рачунамо на друге у извесној мери (или мање-више) прошла“. Она као да се нада могућности да Американци ипак и даље пружају безусловну политичку и војну подршку Европљанима без обзира на њихове стратешке одлуке и опредељења.

Право значење изјаве Меркелове јасније је ако њену фразу „ми Европљани“ заменимо са „ја и ми Немци“. Трампова наводна непредвидљивост њој и њеним евро-федералистима пружа прилику да захтевају темељито реструктурисање ЕУ у смеру супердржаве на челу са Немачком, у смеру прерастања Уније у геополитичког фактора првог реда што наравно изискује даље смањење надлежности и ерозију суверенитета држава-чланица. Олигарси у Бриселу једва чекају на такво усмерење немачке политике. Доналд Туск је после састанка са Трампом изјавио да је главни задатак Европљана да се „консолидују око вредности а не интереса“. Ово је злокобна бесмислица: „консолидација“ око „вредности“ које заступа бриселска камарила и те како би била интересно заснована. Били би задовољени интереси европске неизабране квазиелите, скупе армије бирократа, банкара и регулатора.

Доналд Трамп је први амерички председник од како је објављена Труманова доктрина у пролеће 1947, који је европским партнерима јасно рекао да не могу да наставе по старом. Западни Европљани имају прекупе системе социјалног старања, сулудо самоубилачку имиграциону политику, све јаче стеге политичке коректности и минималне издатке за одбрану. У име „источног партнерства“ они су ушли у рискантне и провокативне игре на истоку, пре свега у Украјини. Они су хтели да и даље имају бланко чекове из Вашингтона за прескупу лаж и превару мита о „климатским променама“, уз ослонац на америчке војнике и наоружање ако Русима заиста буде доста геополитичких игара вођених не само из Брисела него и из Варшаве, Риге и Вилне. Они желе да они само, тј њихова Европа, диктира шта су „заједничке западне вредности“, укључујући отворене границе хордама џихадиста, демографско, културно и цивилизацијско самоуништење. Они при том себи задржавају право да буду згранути и ужаснути ако се Доналд Трамп дрзне да каже „не!“ 

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.