sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2170

    Светска жаришта на прагу нове године

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Током више од две деценије после распада СССР-а, кључне личности обе главне америчке партије прихватиле су став да је неприкосновена војна моћ САД битни предуслов за успостављање и одржавање новог планетарног поретка. 

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Памет у главу и ранац на леђа

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • „Агонија ће се завршити једног дана, народ ће и ове отерати, али до тада ће они све покрасти, и постаће власници свега у Србији, а ја не смем да дозволим да постану власници моје деце, унука и њихове будућности“ •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ко сме и може да заборави прошлост?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    “Не гушите се у сузама због прошлости”, каже председник Вучић

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Јелена надгледа Волстрит?

    Пише: Д. Савић

    Доналд Трамп предложио Американку српског порекла за престижну функцију. Меквилијамсова ће добити петогодишњи мандат

    НА челу америчке Савезне корпорације за осигурање депозита ускоро би се могла наћи Јелена Меквилијамс (43), Американка српског порекла из Охаја, тренутно водећи правни заступник регионалне банкарске корпорације „Фифт трд бенк“ (ФИТБ) из Синсинатија.

    Председник САД Доналд Трамп објавио је да намерава да Меквилијамсову предложи на ову престижну функцију из области банкарства и финансија, а да би добила петогодишњи мандат, потребно је да добије „зелено светло“ Сената америчког Конгреса.

    Меквилијамсова, која од јануара ради као главни адвокат регионалне банке, скренула је пажњу на себе управо радом у Сенату Конгреса, посебно у Одбору за банкарство. Она је била виши саветник председника овог одбора, републиканског сенатора Ричарда Шелбија, али је у Конгресу на разним позицијама радила од 2010. године. Претходно је три године била правни заступник Управног одбора Савезних резерви, задуженог за помоћ у примени монетарне политике САД.

    Меквилијамсова, која је из Београда у САД дошла као средњошколка, завршила политичке науке и право са највишим оценама на престижном калифорнијском универзитету Беркли, на високој функцији би требало да замени Мартина Гринберга, кога је поставио Трампов претходник Барак Обама. Меквилијамсова би била члан Управног одбора Савезне корпорације за осигурање депозита до закључења мандата, што истиче 15. јула 2019. године. А потом би, уколико то одобри Сенат, постала директор Савезне корпорације за осигурање депозита САД у наредних пет година.

    Гринберг, који на функцији остаје до краја мандата, који истиче овог месеца, до сада је одолевао напорима Трампове администрације да уведе нова правила у финансијском сектору.

    Амерички председник, међутим, као свој приоритет истиче успостављање нових правила за Волстрит, тврдећи да жели да подстакне економски раст у САД. Постављењем Меквилијамсове, Трамп би заокружио тим који би спровео ревизију финансијских регулатива усвојених за време Барака Обаме.

    Савезна корпорација за осигурање депозита игра кључну улогу у регулисању банака широм САД, заједно са још неколико америчких агенција.

    Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за наш лист каже да Јелена спада у ред оних који заслужују одговорну фунцију:

    - Иако њени ставови, можда, нису познати широј јавности, њен рад није непознат америчком Конгресу, па не очекујем да ће бити проблема са њеним именовањем у Сенату. Могуће је да ће демократе бити уздржане, зато што је то њихов генерални став према Трамповој администрацији. Но, Јелена ужива углед у обе политичке партије. Биће то велики изазов за њу, биће једина жена у корпорацији, и најмлађа од свих - закључује Кесић.

    Опширније...

  • Слобода 2143

    Песме Јанка Туфегџића

    Пише: мр Радован Калабић

    radovan-kalabic

    Борба за независну Хрватску почела је давно пре Другог рата и, уз политичку подршку са Запада, трајала и после тог рата

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ни лепота их не може спасити

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • У 200 српских села нема ни једног становника • Око 1200 села су у фази нестајања • За деценију ипо 18700 првака мање у српским школама •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Овде нису наочари чича Драже

    Пише: мр Радован Калабић

    Novka Ilic

    У првој половини новембра спелеолози Академско-спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда ангажовани од чајетинске општине, поново су се спустили у јаму Церова у којој су месец дана пре тога пронашли остатке људских скелета.

    Опширније...

Слобода 2163

ЕУ је неупитна – а о Косову треба да се води „широк друштвени дијалог“

Пише: Александар Павић

Да је Александар Вучић најавио покретање „широког друштвеног дијалога“ о Косову кад су Напредњаци и Социјалисти тек дошли на власт 2012. то би имало смисла.

После свих уступака које је коалиција Демократа и Социјалиста направила – од измештања питања КиМ из Савета безбедности УН (где смо имали важне савезнике, спремне да ветом подрже наше интересе), у руке ЕУ (где државе које одлучују листом подржавају „косовску независност“), до ублажавања текста резолуције пред Генералном скупштином УН после Саветодавног мишљења Међународног суда правде (иако смо имали већину на нашој страни, што је могло да се преточи у озбиљну дипломатску победу која би имала глобални одјек), до „Боркових споразума“ (о дипломама, катастру, матичним књигама и „интегрисаном управљању границом“) које су крњиле и Резолуцију 1244 и српски суверенитет – било је време да се „стане на лопту“ и размотри где и шта даље. Поготово што су напредњаци освојили власт на крилима широке критике политике Демократске странке, укључујући и њену косовску политику, чији је истакнути критичар („Ја вам обећавам, тако ми Бога, нећу се смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије“) био и тадашњи новоизабрани председник Србије Томислав Николић.

Али није било никаквог „широког друштвеног дијалога“. Напротив. Уследили су брутални, ничим најављени кораци ка учвршћивању суверенитета лажне државе Косово: претварање Боркових парафа, који (још увек) нису били правно обавезујући, у потписе, који јесу, постављање „тврде границе“ према КиМ, потписивање првог Бриселског споразума, којим су укинуте преостале државе институције на КиМ и тамошњи Срби гурнути под суверенитет лажне нарко-државе, спречавање Уставног суда Србије да се суштински изјасни о Бриселском споразуму, што је фактички значило – и значи – суспензију уставног поретка у целој Србији, давање позивног броја лажној нарко-држави. И све то је урађено једнострано – без и једног јединог контра-уступка од западно-шиптарске стране. Било је 5:0, али за другу страну.

Није да није било покушаја да се тада, крајем 2012. покрене преко потребан „широк друштвени дијалог“. Било нас је више хиљада на улици на минус 10 степени тог 10.12.2012, поводом почетка примене споразума о „интегрисаном управљању границом“ којег је Борко парафирао а нова влада без поговора потписала. Било је ту, на улици, и угледних правника, официра, новинара, професора, и других интелектуалаца, као и националних активиста, заједно са представником Срба са севера КиМ. Али нисмо само митинговали. Имали смо писмене молбе и захтеве упућене преседнику, влади, Уставном суду. Потрудили смо се да уручимо на пријавницама поменутих институција аргументоване захтеве за дијалог и преиспитивање поменутих одлука. Претходно писали чланке, правне анализе.

Игнорисали су нас и те ледене ноћи, и више пута после, током разних демонстрација против даљих неуставних уступака везаних за КиМ. И власт и медији. Упућени су, затим, детаљно правно и политички аргументовани дописи Светом архијерејском сабору СПЦ, где се објашњава суштина Бриселског споразума. То је, између осталог, био разлог што је Александар Вучић био приморан да дође у Патријаршију – што је иначе био преседан – и умири окупљене архијереје очигледним неистинама о последицама Бриселског споразума и његовим даљим намерама у вези КиМ.

Конституисана је затим, те 2013, позивајући се на Устав Републике Србије, једина правно могућа Скупштина Аутономне Покрајине КиМ у Северној Митровици, која је донела низ резолуција, позива на поштовање Устава и расписивање избора за органе локалне самоуправе. Власт је и њу игнорисала. Њени преферирани саговорници су били Тачи, Јахјага и „Кети“ Ештон, а једини избори на КиМ који су их занимали били су избори које је расписала Атифете Јахјага, по законима лажне нарко-државе. Они су и одржани у новембру и децембру 2013. уз кључну помоћ људи у фантомкама и припадника МУП-а послатих из Београда, који су за Јахјагу и Тачија обезбедили спровођење лажних избора за лажне институције лажне државе. Бранили су ти јунаци, по Вучићевом налогу, Јахјагине изборе од Срба на КиМ чија је једина жеља била и остала да буду део државног поретка српске државе а не криминалне нарко-терористичке творевине која би да их потпуно етнички очисти и избрише све њихове трагове, пошто им претходно, ако је изводљиво, извади и прода органе.

И сада, после 5 година напредњачко-социјалистичке власти, пошто су разваљене све институције државе Србије на КиМ, разбијени „Чувари моста“ у Митровици, расформирана Цивилна заштита и сви видови организоване одбране од разбојничких упада из Јужне Митровице, укинути судови, повучен МУП, а тамошњи Срби натерани да узимају „документа“ лажне нарко-државе – пошто су нас све ставили пред свршен чин, обавили очигледне задатке које су преузели пре ступања на власт, они би сад да отворе „широки друштвени дијалог“.

...

Комплетан текст у штампаној Слободи

 

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.