sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2169

    Природа међународних односа XXI века

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Крајем друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Russian Revolution, a Century Later

    Срђа Трифковић

    A hundred years ago, in the early hours of November 7, 1917, the Bolsheviks grabbed power in Petrograd. Within weeks they took advantage of Russia’s collapsing political and social structure to impose control over the country’s heartland. The result of the coup was a tragedy of world-historical proportions. A vibrant, flourishing culture was destroyed amidst a bloodbath one hundred times worse than the terror in France in the 1790’s.

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Спомен музеј Иве Андрића у Београду

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Ни 42 године после смрти јединог нашег нобеловца, јавност у Србији не зна многе важне детаље из његовог живота, попут оног да је поклонио целокупан износ (данашњих око милион евра) Нобелове награде • 

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Прича о двојици српских владика

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Saga of Two Serbian Bishops

    By Nikola Maric

    Shortly after the so called “Arondacija”, or redistribution in the Serbian Orthodox Church in America and Canada I found out that our Cleveland St.Sava Church on Wallings Road no longer belonged with the New Gracanica in Chicago and its Bishop Longin but with Bishop Mitrofan who administered the Eastern part of America.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    Mihailovich against Romel

    By Miloslav Samardzic

    Милослав Самарџић

    ON FILE: Lesson 3: Sabotage and Diversions during the “Battle for Supplies”

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Словеначка антисрпска пропаганда

    Пише: Александар Петровић

    Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

    Опширније...

Слобода 2163

Незнани јунак добио име

Пише: Новка Илићnovka ilic

• Повест о Милоју Зечевићу из села Липовца код Тополе Седам деценија Милоје је незнани јунак Солунски ратник, сеоски ковач, републиканац, припадник Војске Краљевине Југославије Протино трагање за Милојевим пореклом

Пуних 70 година Ужичани нису знали ко је јунак који је 15. априла 1941. године погинуо на брду Сарића Осоје између Ужица и Севојна, а тек 37 година после подизања споменика, откривен је идентитет овог патриоте и родољуба који је бранио град на Ђетињи од прве најезде фашиста. На те дане и на Незнаног јунака подсетило је ужичко удружење потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић”, током комеморативног скупа, а да пишемо о ужичком Незнаном јунаку, како га овде са великим Н зову Ужичани, још један је повод - сећање на недавно преминулог ужичког публицисту Ђорђа Пилчевића, који је годинама истраживао порекло, живот и судбину Србина, Шумадинца, који је уништио немачки тенк надомак Ужица на самом почетку Другог светског рата. А колега Пилчевић, Ариљац родом, дугогодишњи новинар “Политке” до краја живота неуморни истраживач, помагао је репортеру “Слободе” у писању великог броја текстова, нудећи информације пронађене по архивској документацији, у старој штампи… Тако смо сазнали и причу о Милоју Зечевићу из села Липовца крај Тополе, и он се више не зове Незнани јунак, а ко год прође поред Милојевог споменика, знаће пуно име и презиме војника кога је дужност према отаџбини довела до Ужица… И ту оставила.

“Незнани јунак који уништи немачки тенк”

“У првој борби против Немаца у околини Ужица, 15. априла 1941. погинуло 118 припадника Војске Краљевине Југославије и грађана, односно 51 цивил и 67 војника који су бранили Ужице. Својим јунаштвом истакао се подофицир Југословенске краљеве војске, Милоје Зечевић, сеоски ковач из села Липовца код Тополе чије је име захваљујући ангажману Народног музеја из Ужица 2015. године уклесано на спомен-плочу и чији је идентитет откривен тек 2011. године.

Када су први немачки тенкови почели да се спуштају низ Сарића Осоје, Милоје Зечевић је скочио на један од њих, убацио бомбу у тенк, и на тај начин убио целокупну посаду. На жалост, неколико секунди касније, и сам је убијен митраљеским рафалом са другог немачког тенка. На месту погибије је и сахрањен…”

И то су речи које се сваке године чују на годишњицу априлске борбе на некадашњем ужичком брду Сарића Осоје, сада насељеном месту. А споменик Милоју Зечевићу налази се на око двеста метара од првих кућа на улазу у Ужице. И све до 2011. био је то споменик Незнаном јунаку, на коме је писало: ”Петнаестог априла 1941. немачки фашистички освајачи нападоше град Ужице. На овом месту храбро погибе Незнани јунак који уништи немачки тенк и остаде овде на стражи слободе.” А онда се све, додуше веома касно, сазнало о Незнаном јунаку, поред чијег споменика и данас са пуно поштовања и пажње, Ужичани који знају мало више о историји свога краја, а они су ретки, пролазе одајући пошту овом војнику, симболу храбрости наших људи у борби против освајача.

Ко је био Милоје Зечевић?

Деценије су требале да се “склопи” прича о идентитету незнаног јунака. Ужички прота у пензији, Драгомир Видић, дуго је службовао у познатој Белој цркви, у селу Карану, петнаестак километара удаљеном од Ужица, и кажу, на том путу до парохије, посећивао је гроб Незнаног јунака, на поменутом узвишењу Сарића Осоје. Држао је често ту прота парастос и палио свећу, не знајући ко је и одакле незнани јунак. Онда је једног дана прота Видић, испричао познаницима да му је покојни прота Милутин Крстовић из Ужица причао како је као дечак, по доласку Немаца у Ужице отишао на Сарића Осоје, јер је ту близу и рођен, и видео је гусенице од уништеног немачког тенка на гробу Незнаног јунака и дознао да су га ту, на месту погибије, лично сахранили Немци. Прота Видић, такође испричао је и ово: “Својевремено ми је и мој колега, прота Јоловић, који је 1941. био парох у Ужицу, испричао да је немачки официр када је уништен тенк зауставио колону и својим војницима рекао: “Овако се гине за своју отаџбину…”

Али, није се ту завршило трагање проте Видића за порекло Незнаног јунака. Испричао је новинару Пилчевићу да када је почетком 2006. био у аранђеловачкој бањи, прота је посетио свог колегу, Радмила Стефановића, са којим је био заједно у Богословији. У причи је поменуо гроб Незнаног јунака у околини Ужица, а онда му прота Стефановић саопшти да је тај незнани јунак, његов Шумадинац, Милоје Зечевић из села Липовца код Тополе, и да су за његов јуначки подвиг знали његови најближи, којима су то испричали Милојеви саборци. Додао је прота Стефановић, да о подвигу Милојевом зна цело село Липовац и да је податак о његовој смрти у ужичком крају убележен у матичној књизи умрлих. А податак о Милојевој смрти има и у Споменици изгинулих у рату од 1941- 45. коју је Историјски архив Ужице објавио 1970. где стоји да је приликом уласка Немаца у Ужице погинуло 118 војника и грађана, један тенкист, а остала су непозната још два лица. Међу погинулима било је и 5 жена.

Преживео албанску голготу, солунски ратник, сеоски ковач, војник Краљевине Југославије

Прота Видић од аранђелова-чког колеге Стефановића сазнао је да Милоје Зечевић има даљег синовца у Београду, професора Миодрага Зечевића, коме се одмах обратио. Ускоро је од професора Зечевића стигло писмо, у коме пише да је јунак са Сарића Осоје, рођен 1895. године, добровољно се пријавио у Српску војску 1914, учествовао је у биткама те и следеће године, преживео је Албанску Голготу, опорављао се на Крфу, учествовао у пробоју Солунског фронта, а у своје родно село Липовац код Тополе вратио се као наредник. Професор др Зечевић о свом стрицу Милоју овако је написао у поменутом писму: “

“Као млад изучио је ковачки занат и после завршетка Првог светског рата, отворио је ковачку радњу у селу, и узгред се бавио земљорадњом. Политички је припадао Републиканској странци као и мој отац, исто Солунац, што је била тада реткост с обзиром да су били солунски ратници. Ком роду војске је припадао није ми познато, али с обзиром да је био ковач, може се претпоставити да је био у артиљерији, или минер. Године 1941. је мобилисан као војни обвезник и као командир неке јединице на прилазу Ужицу подигли су препреке на путу. Немачка тенковска јединица је прегазила постављену препреку и Милоје је са противтенковском мином скочио на први тенк кога је уништио и на коме је убијен. Немачка јединица са којом је дошло до сукоба припадала је Вермахту, а не СС јединицама, и после освајања Ужица вратили су се на место сукоба и са војничким почастима сахранили југословенског војника. На његов гроб, причали су очевици, Немци су били ставили гусеницу од уништеног тенка. Чика Милоје нема директних потомака. Оба сина су му погинула за време рата од 1941. -45.” завршио је писмо професор Миодраг Зечевић, даљи синовац Милојев, уз напомену, да је то све што може саопштити о свом стрицу, а они који би могли више да сведоче о његовом животу, одавно нису живи. Додао је још професор Зечевић: “Не знам можда Ужичанима више одговара да имају споменик незнаном јунаку, него идентификовану личност, што је случај споменика на Авали.”

А да Ужичани нису много били заинтересовани да открију име незнаног јунака са Сарића Осоје, говори и податак да је пре скоро 25 година лист “Политика” донео текст под насловом “Расветљена тајна гроба подофицира бивше југословенске војске на Сарића Осоју код Ужица”, у коме између осталог стоји да је Милоје Зечевић био наредник Осме противавионске базе, да је храбро погинуо чувајући прилаз Ужицу… а после овог текста није било никаквих реакција, прошао је готово незапажено. А да небрига буде очигледна јесте и податак да годинама нико није отишао на Милојев гроб и да му ода пошту. И тек пре две-три године сваког 15. априла чланови неколико борачких удружења одлазе на Сарића Осоје да би се обновило сећање на Милоја Зечевића. А пре две године Народни музеј у Ужицу организовао је да се на његовој спомен-плочи уместо Незнаног јунака, напише пуно име и презиме сада знаног Милоја Зечевића. А предлог је и да једна улица у Ужицу носи његово име. Толико је макар заслужио јунак из Липовца бранећи Ужице 15. априла 1941.

Борба за одбрану Ужица

Као један од ретких градова у Краљевини Југославији у коме није била истакнута бела застава, Ужице је 15. априла супротстављајући се Осмој тенковској дивизији из армијског корпуса фон Клајста, великим отпором исписало једну од најсветлијих страница своје историје. Ужички професор историје др Милован Лукић подсећа да су се кроз Ужице према Босни повлачиле јединице Пете и Шесте армије: “ У граду је владао хаос када су се у зору 15. априла огласили топовски пуцњи Осме тенковске дивизије. Када се она почела спуштати низ Сараћа Осоје, непознати војник скочио је из заседе, убацио бомбу у немачки тенк и уништио његову посаду. Нажалост и сам је погинуо. Већ на Сарића Осоју изгинуло је неколико српских и немачких војника.

...

Koмплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.