sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2166

    Нова режимска превара

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Доласком „напредњака“ на власт 2012. године, било је само питање дана када ће се десити привођење процеса издаје крају. То је све давно планирано од оних који су их довели на власт. Успели су за пет година да униште дух отпора и поноса који је опстајао у српском народу, да Србију срозају на ниво криминала, ријалитија и издаје, а у завршној фази одрицања од Косова траже саучеснике за једну прљаву, издајничку работу.

     

    Опширније...

  • Слобода 2166

    Породично против некултуре

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Младеновићи из Ариља, ликовни и музички уметници •

    Опширније...

  • Liberty 2166

    Order vs. Chaos

    Срђа Трифковић

    by Srdja Trifkovic

    The Western civilization is in deep crisis. It is in their cultural and moral diseases that Europe and America certify that they share the same chromosomes, that they belong to one culture and one civilization. The same traits of decline – on both sides of the Atlantic – include the primary cause, the loss of religious faith, and a number of secondary ones.

    Опширније...

  • Слобода 2166

    Златна петорка је понос Србије

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Где год да оду у свет, шампиони знања се без награда не враћају и зато запамтите имена ових бруцоша: близанци Новак и Богдан Станојевић (Ниш), Душан Ђорђевић (Краљево), Марко Шушњар (Панчево) и Вук Радовић (Београд)  •

    Опширније...

  • Слобода 2166

    За Невену нема запослења

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Била је врло слатка девојчица, љубопитљива, бистра, духовита, пристојна, лепо одгојена млада дама. У школи су се ређали успех за успехом. 

    Опширније...

  • Слобода 2166

    Амерички милионер који је током Првог светског рата спашавао српску сирочад

    Пише: Сања Бајић

    Било је то време у потпуности другачије од овог данашњег, иако је само годину дана раније било све исто као и сада: мирно, са неколико облака који су се надвијали над Европом као бауци рата, патње, страдања и људске катаклизме. А сви знамо ко највише пати када се помрачи човеков ум и он утоне у олују крви. Највише пате деца.

    Опширније...

  • Liberty 2166

    No Employment for Nevena

    By Nikola Maric

    She was a cute child, inquisitive, happy going, polite, funny, just a great a very well brought up young lady. In school she showed nothing but success. When she became a teenager her good looks could not be ignored either.

    Опширније...

Слобода 2163

Незнани јунак добио име

Пише: Новка Илићnovka ilic

• Повест о Милоју Зечевићу из села Липовца код Тополе Седам деценија Милоје је незнани јунак Солунски ратник, сеоски ковач, републиканац, припадник Војске Краљевине Југославије Протино трагање за Милојевим пореклом

Пуних 70 година Ужичани нису знали ко је јунак који је 15. априла 1941. године погинуо на брду Сарића Осоје између Ужица и Севојна, а тек 37 година после подизања споменика, откривен је идентитет овог патриоте и родољуба који је бранио град на Ђетињи од прве најезде фашиста. На те дане и на Незнаног јунака подсетило је ужичко удружење потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић”, током комеморативног скупа, а да пишемо о ужичком Незнаном јунаку, како га овде са великим Н зову Ужичани, још један је повод - сећање на недавно преминулог ужичког публицисту Ђорђа Пилчевића, који је годинама истраживао порекло, живот и судбину Србина, Шумадинца, који је уништио немачки тенк надомак Ужица на самом почетку Другог светског рата. А колега Пилчевић, Ариљац родом, дугогодишњи новинар “Политке” до краја живота неуморни истраживач, помагао је репортеру “Слободе” у писању великог броја текстова, нудећи информације пронађене по архивској документацији, у старој штампи… Тако смо сазнали и причу о Милоју Зечевићу из села Липовца крај Тополе, и он се више не зове Незнани јунак, а ко год прође поред Милојевог споменика, знаће пуно име и презиме војника кога је дужност према отаџбини довела до Ужица… И ту оставила.

“Незнани јунак који уништи немачки тенк”

“У првој борби против Немаца у околини Ужица, 15. априла 1941. погинуло 118 припадника Војске Краљевине Југославије и грађана, односно 51 цивил и 67 војника који су бранили Ужице. Својим јунаштвом истакао се подофицир Југословенске краљеве војске, Милоје Зечевић, сеоски ковач из села Липовца код Тополе чије је име захваљујући ангажману Народног музеја из Ужица 2015. године уклесано на спомен-плочу и чији је идентитет откривен тек 2011. године.

Када су први немачки тенкови почели да се спуштају низ Сарића Осоје, Милоје Зечевић је скочио на један од њих, убацио бомбу у тенк, и на тај начин убио целокупну посаду. На жалост, неколико секунди касније, и сам је убијен митраљеским рафалом са другог немачког тенка. На месту погибије је и сахрањен…”

И то су речи које се сваке године чују на годишњицу априлске борбе на некадашњем ужичком брду Сарића Осоје, сада насељеном месту. А споменик Милоју Зечевићу налази се на око двеста метара од првих кућа на улазу у Ужице. И све до 2011. био је то споменик Незнаном јунаку, на коме је писало: ”Петнаестог априла 1941. немачки фашистички освајачи нападоше град Ужице. На овом месту храбро погибе Незнани јунак који уништи немачки тенк и остаде овде на стражи слободе.” А онда се све, додуше веома касно, сазнало о Незнаном јунаку, поред чијег споменика и данас са пуно поштовања и пажње, Ужичани који знају мало више о историји свога краја, а они су ретки, пролазе одајући пошту овом војнику, симболу храбрости наших људи у борби против освајача.

Ко је био Милоје Зечевић?

Деценије су требале да се “склопи” прича о идентитету незнаног јунака. Ужички прота у пензији, Драгомир Видић, дуго је службовао у познатој Белој цркви, у селу Карану, петнаестак километара удаљеном од Ужица, и кажу, на том путу до парохије, посећивао је гроб Незнаног јунака, на поменутом узвишењу Сарића Осоје. Држао је често ту прота парастос и палио свећу, не знајући ко је и одакле незнани јунак. Онда је једног дана прота Видић, испричао познаницима да му је покојни прота Милутин Крстовић из Ужица причао како је као дечак, по доласку Немаца у Ужице отишао на Сарића Осоје, јер је ту близу и рођен, и видео је гусенице од уништеног немачког тенка на гробу Незнаног јунака и дознао да су га ту, на месту погибије, лично сахранили Немци. Прота Видић, такође испричао је и ово: “Својевремено ми је и мој колега, прота Јоловић, који је 1941. био парох у Ужицу, испричао да је немачки официр када је уништен тенк зауставио колону и својим војницима рекао: “Овако се гине за своју отаџбину…”

Али, није се ту завршило трагање проте Видића за порекло Незнаног јунака. Испричао је новинару Пилчевићу да када је почетком 2006. био у аранђеловачкој бањи, прота је посетио свог колегу, Радмила Стефановића, са којим је био заједно у Богословији. У причи је поменуо гроб Незнаног јунака у околини Ужица, а онда му прота Стефановић саопшти да је тај незнани јунак, његов Шумадинац, Милоје Зечевић из села Липовца код Тополе, и да су за његов јуначки подвиг знали његови најближи, којима су то испричали Милојеви саборци. Додао је прота Стефановић, да о подвигу Милојевом зна цело село Липовац и да је податак о његовој смрти у ужичком крају убележен у матичној књизи умрлих. А податак о Милојевој смрти има и у Споменици изгинулих у рату од 1941- 45. коју је Историјски архив Ужице објавио 1970. где стоји да је приликом уласка Немаца у Ужице погинуло 118 војника и грађана, један тенкист, а остала су непозната још два лица. Међу погинулима било је и 5 жена.

Преживео албанску голготу, солунски ратник, сеоски ковач, војник Краљевине Југославије

Прота Видић од аранђелова-чког колеге Стефановића сазнао је да Милоје Зечевић има даљег синовца у Београду, професора Миодрага Зечевића, коме се одмах обратио. Ускоро је од професора Зечевића стигло писмо, у коме пише да је јунак са Сарића Осоје, рођен 1895. године, добровољно се пријавио у Српску војску 1914, учествовао је у биткама те и следеће године, преживео је Албанску Голготу, опорављао се на Крфу, учествовао у пробоју Солунског фронта, а у своје родно село Липовац код Тополе вратио се као наредник. Професор др Зечевић о свом стрицу Милоју овако је написао у поменутом писму: “

“Као млад изучио је ковачки занат и после завршетка Првог светског рата, отворио је ковачку радњу у селу, и узгред се бавио земљорадњом. Политички је припадао Републиканској странци као и мој отац, исто Солунац, што је била тада реткост с обзиром да су били солунски ратници. Ком роду војске је припадао није ми познато, али с обзиром да је био ковач, може се претпоставити да је био у артиљерији, или минер. Године 1941. је мобилисан као војни обвезник и као командир неке јединице на прилазу Ужицу подигли су препреке на путу. Немачка тенковска јединица је прегазила постављену препреку и Милоје је са противтенковском мином скочио на први тенк кога је уништио и на коме је убијен. Немачка јединица са којом је дошло до сукоба припадала је Вермахту, а не СС јединицама, и после освајања Ужица вратили су се на место сукоба и са војничким почастима сахранили југословенског војника. На његов гроб, причали су очевици, Немци су били ставили гусеницу од уништеног тенка. Чика Милоје нема директних потомака. Оба сина су му погинула за време рата од 1941. -45.” завршио је писмо професор Миодраг Зечевић, даљи синовац Милојев, уз напомену, да је то све што може саопштити о свом стрицу, а они који би могли више да сведоче о његовом животу, одавно нису живи. Додао је још професор Зечевић: “Не знам можда Ужичанима више одговара да имају споменик незнаном јунаку, него идентификовану личност, што је случај споменика на Авали.”

А да Ужичани нису много били заинтересовани да открију име незнаног јунака са Сарића Осоје, говори и податак да је пре скоро 25 година лист “Политика” донео текст под насловом “Расветљена тајна гроба подофицира бивше југословенске војске на Сарића Осоју код Ужица”, у коме између осталог стоји да је Милоје Зечевић био наредник Осме противавионске базе, да је храбро погинуо чувајући прилаз Ужицу… а после овог текста није било никаквих реакција, прошао је готово незапажено. А да небрига буде очигледна јесте и податак да годинама нико није отишао на Милојев гроб и да му ода пошту. И тек пре две-три године сваког 15. априла чланови неколико борачких удружења одлазе на Сарића Осоје да би се обновило сећање на Милоја Зечевића. А пре две године Народни музеј у Ужицу организовао је да се на његовој спомен-плочи уместо Незнаног јунака, напише пуно име и презиме сада знаног Милоја Зечевића. А предлог је и да једна улица у Ужицу носи његово име. Толико је макар заслужио јунак из Липовца бранећи Ужице 15. априла 1941.

Борба за одбрану Ужица

Као један од ретких градова у Краљевини Југославији у коме није била истакнута бела застава, Ужице је 15. априла супротстављајући се Осмој тенковској дивизији из армијског корпуса фон Клајста, великим отпором исписало једну од најсветлијих страница своје историје. Ужички професор историје др Милован Лукић подсећа да су се кроз Ужице према Босни повлачиле јединице Пете и Шесте армије: “ У граду је владао хаос када су се у зору 15. априла огласили топовски пуцњи Осме тенковске дивизије. Када се она почела спуштати низ Сараћа Осоје, непознати војник скочио је из заседе, убацио бомбу у немачки тенк и уништио његову посаду. Нажалост и сам је погинуо. Већ на Сарића Осоју изгинуло је неколико српских и немачких војника.

...

Koмплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe