sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2168

    Глобални ризици и српске опције

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    На измаку друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Деца и унуци дочекали правду, и ништа више...

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Потомци вероватно најбогатијег индустријалца у тадашњој Југославији, који је 1945. оптужен за наводну издају, робијао седам година, а онда и умро у беди, његову рехабилитацију дочекали су после више од 60 година•

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Личимо ли све више на Јевреје?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Срби имају Србију и Републику Српску. Иако су мале, још увек постоје. Они који то желе слободни су да се тамо врате и да почну практиковати оно што придикују.

    Опширније...

  • Liberty2168

    Do We Look More And More Like Jews?

    By Nikola Maric

    In so many ways I wish we did look like people who wandered for forty years before settling down in a desert. Some of my Jewish friends are joking about that and lamenting how these old Jews could not find a land below which there were some oil fields, a commodity that is still serving well their Arab neighbors. Oil is still being used for a variety of purposes, fuel being the most important one.

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Ужички сајџија, први Ужички сајџија, први српски еколог

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • Много је Риста Тешић добра учинио својој општини, све је то радио без пара и динара пуних двадесет година  • Човек који се посветио уређењу свог града • Да је среће да и данас има оваквих људи •

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Обраше се виногради доле код Тополе...

    Пишe: Александар Петровић

    Златна шумадијска јесен, сунцем окупани Опленац и љубазни домаћини дочекали су госте овогодишње “Опленачке бербе”, која се традиционално одржава у Тополи у част грожђа и вина.

    Опширније...

  • Слобода 2168

    Чију историју треба да учимо ако се своје стидимо?

    Поштовaном професору др. Владимиру Костићу,

    Најпре да Вам се захвалим у име умртвљене младости што је старост дала одређене знаке живота. Наиме, навикнути на традиционалну незаинтересованост Академије за посао који би требало да обавља, сваки помак у том правцу је напредак, ма колико изазивао повраћање.

    Опширније...

Слобода 2167

У спомен нашим славним данима

Пише: Миша Матић

Ових дана се навршава 76 година од неких славних догађаја наше светле и јуначке прошлости!  У зору 31. августа 1941. године опалила је прва устаничка Равногорска пушка из руку потпуковника Веселина Мисите

Операција је почела договором о почетку борбе против немачког окупатора у манастиру Троноша, одакле се кренуло у опсаду Лознице. Опкољавање, које почелу током ноћи резултирало је позивом на предају Немачком гарнизону у 8.30, после немачког одбијања предаје у 9 сати потпуковник Мисита испаљује 7 хитаца ка Немцима, као знак за свеопшти јуриш.

Прво је заузето Немачко упориште у дому културе, затим гарнизон смештен у гимназији, док је најдуже одолевала немачка јединица смештена у  кафани Лазе Хајдуковића. Јуриш на тај немачки положај лично је предводио потпуковник Мисита, бацајући бомбе ка непријатељу и у том јуришу пада, пресечен Немачким митраљезом. Команду преузимају игуман манастира Троноша решервни поручник Георгије Бојић Џиџа и капетан Богдан Дрљача, док одступницу држи капетан Драгослав Рачић.

Вече 31. августа Лозничани проводе у првом слободном граду у окупираној Европи. Сутрадан, 1. септембра је на Лозничком гробљу сахрањен потпуковник Веселин Мисита, где му је и данас гроб и споменик. Наредног дана је од заробљена 93 Немачка војника формиран 1. логор са Немцима као заробљеницима у Европи. Он се налазио у манастиру Троноша, а први командант логора је био носилац Карађорђеве звезде, резервни мајор Миша Ђукановић.

Број заробљених Немаца је премашио бројку 500 после битке на Завлаци и ослобађања Бање Бовиљаче, када су сви заробљеници премештени у војни магацин на Косовцу испод Цера. Тај логор је био пријављен Међународном Црвеном крсту и имао статус логора ратних заробљеника. Немци, међутим по лажном обавештењу, мислећи да је ту Рачићева команда, бобмардују логор где гине већина заробљеника, а и сам командант логора мајор Ђукановић.

После тог напада капетан Рачић наређује сељацима да све рањене Немце отпреме у Шабац и ослободи их ради даљег лечења. Овако хуман и частан гест није забележен у историји ратовања. Непосредно после Лознице одиграла се битка на Завлаци, јер су Немци из Ваљева кренули ка ослобођеној Лозници, када их је код Осечине сачекала јединица Равногораца под командом капетана Драје Јеремића. Капетан Јеремић, када је схватио да Немци држе 30 сељака као таоце наређује јуриш, ради ослобођања недужних људи и гине у том јуришу, а команду преузима Миливоје Ковачевић, разбија новим јуришом утврђеног непријатеља и преузима и 169 заробљених Немаца и предаје их капетану Драгославу Рачићу. Ратни плен ЈВуО је поред Немачких војника бројио и 12 камиона, 2 аутомобила, 3 моторцикла, 27 сандука муниције, 200 пушака, 20 комада разног аутоматског оружја и једна радио-станица.

У време борби на Зајачи, Рачићеве јединице су ослободиле Богатић из кога су Немци побегли ка Шапцу чим је напад почео, док је Јадарски одред оца Џиџе ослободио рудник Зајачу, практично без борбе, јер се читав Немачки гарнизон предао. Тада је дошла на ред и Бања Ковиљача. Под притиском комунистичког вође Небојше Јерковића, Рачић попушта да прими и партизанску јединицу коју је предводио несвршени студент медицине Мика Митровић звани Јарац. Не слушајући Рачићеву команду, Комунисти безуспешно јуришају од 1. септембра ка Бањи Ковиљачи, не наносећи Немцима никакве губитке, сем штете у испаљеној муницији.

Равногорци у развученом ратишту од Завлаке до Богатића, по Рачићевој наредби, групишу се пред Бањом Ковиљачом у зору  5. септембра, како би сутрашњи дан, рођендан Краља Петра прославили у ослобођеној Бањи Ковиљачи. Капетан Рачић наређује комунистима да се повуку и са својим Церским одредом и Јадарским одредом Георгија Бојића Џиџе креће у одлучујућу битку. Због честих заједничких акција Немаца и усташа из Босне, који су упадали преко Дрине у Србију, ова битка је имала много више жртава него претходне.  Четничке јединице бројале су око 5.000 војника. Напад је био силовит , а војници Југословенске војске у Отаџбини даровали су свом краљу за 18. рођендан слободну Бању Ковиљачу, читаво Подриње, Рађевину и Мачву изузев града Шапца. У борбама ослобађања Лознице и бици на Зајачи погинуло укупно 34, а рањено 6 војника под командом генарала Драгољуба Драже Михаиловића, Битка за Бању Ковиљачу је била прва битка и којој су комунисти учествовали на истој страни са четницима, док се у борбама око Лознице, Богатића, Зајаче и на Завлаци нису појавили.

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.