sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2172

    Није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

    Пише: Мило Ломпар

    Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ

    Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

    Опширније...

  • Liberty 2172

    It’s All About the Base: Grassroots Organizing for Serbian-Americans

    By Vanessa Rastovic

    There’s an old saying in politics, “if you don’t have a seat at the table, you’re probably on the menu.”  While it’s a harsh thought, it’s nonetheless true.  Thomas Jefferson put it more politely when he said, “we don’t have a government of the majority.  We have a government of the majority who participate.”  While most times participation means voting, there are often times when meaningful participation requires more—especially during times when laws or policies have negative effects.  Those are times when, if we don’t self-advocate, someone else will determine how we will be affected—and it may not be what we would have chosen for ourselves.

    For those who have never heard the term “self-advocate” before, it simply means to represent yourself and your interests.  Although it’s true that our elected officials work for us, they often must choose between competing interests, have misconceptions, or don’t know all the facts.  Serbian-Americans are one of many groups who experience this dynamic. Our leaders depend on us, and if we don’t tell our own story, someone else will tell it for us—sometimes with misconceptions, half-truths, or maybe even lies. Self-advocacy simply means telling your story and asking for what you want.

    Even better, you don’t have to be a lobbyist to self-advocate.  All you need is a little know-how and some courage to speak up for yourself.  That’s it!

    Here are some easy ways to self-advocate:

    • Talk to your friends and neighbors

    • Donate a book about Serbian-Americans to your local library there are many good ones about Nikola Tesla or The Forgotten 500 is an exciting true story about a World War II rescue mission in Serbia

    • Write a letter to the editor of your local or regional newspaper

    • Get your lodge to organize a “post-card campaign” to your elected official

    • Call, email, or write a polite and short letter to your elected leaders asking clearly for what you want.

    • Tweet, post, blog, vlog. . . you get the idea!

    The most important thing to remember when self-advocating if that you catch more flies with honey!  Resist the urge to get upset or lecture if it seems like you’re getting resistance—with some folks it just takes time.

    ...

    Full article in Liberty

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Кина означена као главни противник Америке

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Непуних месец дана после објављивања нове Националне безбедносне стратегије Доналда Трампа, из Вашингтона је 19. јануара 2018. представљен јавности још један сличан документ, Национална одбрамбена стратегија Министарства одбране САД (Пентагона). 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Чему нас учи Свети Сава

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • “Цела нам је земља болесна од похлепе, зато што смо се у време стварања модерне државе отворили ка материјализму, иако је јасно: ко воли новац, не може да воли људе“, порука је светосавске беседе о којој многи причају • 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Да ли је Председник Трамп сам себи највећи непријатељ?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Председник Трамп је заиста сам себи највећи непријатељ када је у ситуацији да говори искрено и спонтано. Можда бисмо ми исто тако желели да кажемо, можда би нам се и опростило, али ми нисмо председник који мора да се бори са девет десетина америчких средстава за информисање и половином Америке

    Опширније...

  • Liberty 2172

    Is President Trump His Own Worst Enemy?

    By Nikola Maric

    If you’re ready to do more, we are ready to help.  Check back for news about self-advocacy training via webinar and a brand new toolkit with resources, letter templates, and lots of ideas to help get organized.

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Српски пут у ЕУ-топију

    Пише: Мирослав Н. Јовановић

    ЕУ није више пројекат који је првенствено фокусиран на трогвину и економију како се често и лажно приказује у Србији. ЕУ постаје подухват који полако поништава целокупну сувереност држава чланица. Због тога Британија напушта ЕУ јер жели да очува своју слободу. Британија као врло стара и држава са богатим искуством сматра да је за њено благостање сада и убудуће боље бити ван ЕУ.

    Треба имати на ’радарском екрану’ чињенице да постоје свесне (или несвесне) тежње у Европи да се створи једна над-држава која би укључила Француску, Немачку и Бенелукс. То би могло да буде или унутар постојеће ЕУ или ван ње. То значи да би и исток Европе који има специфичну организацију друштва и југ Европе који се налази у економском беспућу могао лако да остане ван токова у средишту садашње ЕУ. А ако се икада Србија (или то што од ње преостане) прими у чланство ЕУ, биће то у дубоки подрум (трећа лига) архитектуре ЕУ.

    Све ће то ЕУ позлатити максима је заслепљених или плаћених евроентузијаста и у ЕУ, али и у Србији. Власт у Србији или не схвата или није у стању да схвати функционисање и захтеве и ЕУ и њених земаља чланица. Свака земља чланица ЕУ има право вета на проширење ЕУ и то на много нивоа током бескрајног поступка пријема у чланство. Рецимо, шта сматра премијерка Србије:

    Када је реч о Косову, Брнабић је на питање да ли одбијање Србије да призна Косово може да омета пут Србије у ЕУ одговорила да тај проблем "не стоји" јер неке чланице ЕУ такође нису признале Косово.

    "Не знам зашто би то било нешто друго. Шпанија је рекла да 'чак и да Србија призна Косово, она никада неће'. Не мислим да ће то бити предуслов за улазак у ЕУ", рекла је Брнабић.

    Наведено мишљење може да има само онај ко верује да се деца рађају у купусу или да их доносе роде. Многе земље чланице ЕУ спремне су понаособ да поставе ултиматум Србији да призна независност Косова и Метохије као услов за даљи напредак (отварање или затварање поглавља) на путу ка ЕУ. То је само питање времена. На крају процеса, свака земља чланица ЕУ треба да ратификује споразум о приступању нове државе ЕУ. То уопште није никаква формалност. Поједине земље ЕУ имају обавезу да о таквом питању распишу народни референдум.

    Наведено виђење премијера Србије је само наставак онога што је раније изјавио Ивица Дачић, тадашњи премијер Србије: ‘ми прво треба да уђемо па ћемо видети да изађемо ако је лоше.’ Слично је поновио ‘потребно је ући у ЕУ, а уколико нам се не свиђа лако ћемо изаћи’.[16] Оваква изјава, чак државна политика, захтева озбиљно објашњење јер показује да му познавање функционисања ЕУ није јача страна. Неколико битних непознаница треба да буду разоткривене:

    ЕУ није експрес ресторан да се у њега улази и излази како се коме кад прохте.

    Како се тешко приступа ЕУ, тако се из ње тешко и излази. Муке које има Британија при изласку из канџи ЕУ оповргавају овакво виђење највиших државника у Србији. Не схвата се у врху власти какава је ЕУ хидра.

    Главна ствар на коју треба да одговоре Дачић и сви други који тако мисле и делају је следећа: ако Србија напусти ЕУ, да ли ће да добије назад своја уложена средства? Тај улог може лако да буде прихваћена независност Косова и Метохије; уништење Републике Српске као административно-политичко-територијалне јединице; па питања око Војводине, Рашке области,...

    ’Коначно решење’ за Косово и Метохију?

    Покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији помало личи на формалност, замајавање јавности и скретање пажње са јасног проблема. Таквим режираним дијалогом унутар одређених (јавних?) кругова власт покушава да испипа пулс преко стручне јавности и да потом стави шећерни прелив на будућу озваничену одлуку о истинском одустајању од Косова и Метохије, а све због погубног пута ка ЕУ. Прича може да се развије у смислу да имамо веће користи од боравка у (распадајућој) ЕУ, па то морамо да прихватимо због будућих генерација. Зато на крају режираног дијалога може да буде подметнут неки ’Урош нејаки’ да објави и потпише погубни документ...

    Решење за проблем повезан са Косовом и Метохијом тражи се још од 1389. и још увек га нема. Велики је залогај власти у Србији покушај да се ’коначно’ реши тај проблем на убрзани начин током 2018. Проблем је такав да ни много умешније генерације политичара пре садашње нису успеле да га реше и то у много повољнијем међународном окружењу за Србију. 

    ...
    Комплетан чланак у штампаној Слободи

    Опширније...

Слобода 2167

Српски Фестивал у Кливленду

Пише: Никола Марић

Никола Марић

Лето и јесен пуни су разних активности у Америци, од среских вашара и парада класичних аутомобила до такозваних етничких фестивала.

Циљ је да се привуче што више народа и да им се пружи прилика да се лепо забаве, како они млађи тако и они најстарији. И још нешто, молимо вас да не заборавите храну! Јело је омиљена америчка активност, погледајте само колико света носи на себи више килограма него што би требало (Када сте последњи пут видели једног дебелог Кинеза?).

Многе разне националности зову Кливленд својом кућом, од Италијана, Немаца, Грка, Словенаца, Ираца, Словака, Хрвата, Срба и неких других народа. Већина ових етничких група имају место где се састају, прослављају своје празнике, свирају музику и кувају ону добру храну коју су јели у ’’старом крају’’. Улице су пуне плаката о овим или оним фестивалима.

Ни Срби нису изузетак када је реч о прославама, музици и добром кркању. Срби су били много издашни када је требало да се граде њихове богомоље, њихове цркве, када се куповала земља погодна за недељне пикнике, места где би се састајали и дружили после седмице тешког рада. Заправо, иако Срби нису најмногобројнија група у Кливленду и околини  они поседују не једну него неколико цркава, пикника, па чак и гробаља у близини самога града Кливленда. Да ли су им потребне све ове цркве, земљишта за пикнике, зграде и спортски терени за свој народ? Поставите ви то питање нашим старијим Србима, питајте нас који смо били сведоци ужасног црквеног раскола  давне 1963. године када је брат престао да говори са братом, кум са кумом и пријатељ са пријатељом. Срби су чудан народ, биће гладни али ће да приложе последњу пару да би својим противницима показали да они могу да саграде нешто и боље и веће.

Једна група Срба има свој фестивал негде у јулу месецу. Ту се окупи мноштво света, спремају српски специјалитети, свира српска музика, и тд. Њихова црква која се налази у Парми саграђена је од стране свих кливлендских Срба, и, наравно, зове се Црква Светог Саве, првог српског епископа. После раскола друга група Срба купила је доста повелико парче земље у једном другом предграђу Кливленда, Бродвју Хајтцу, саградила најпре један простран дом а убрзо потом и велелепну цркву, али ни једна ни друга ’’страна’’ није посећивала једна другу, иако је владао међусобни мир. Не желећи да се одрекне оригиналног имена цркве њихова црква такође се зове Црква Светог Саве.

После окончања скупог процеса у америчким судовима  и заједничког служења Литургије почивших патријарха Павла и митрополита Иринеја почео је врло спор процес измирења, људи су почели да посећују једни друге, да разговарају једни са другима без међусобних оптужби. Време лечи све, наши млади бољи су у том погледу од својих родитеља и дедова, али напредак је напредак.

Српски фестивал код Цркве Светог Саве на Валингс путу који се традиционално одржава у време америчког Празника рада називао се некада Његошевим Српским даном. Наплаћивао се улаз од неколико долара али је то у последње време укинуто, а прослава се сада зове Српски фестивал, као што Грци свој називају Грчки фестивал, Руси Руски фестивал, и тд. Само Дунавске Швабе (Немци) свој фестивал зову Октоберфест, а одржавају га у септембру месецу!

Мислим да ћу морати да идем на једну краћу дијету после ова два дана уживања у пуњеним паприкама и ћевапчићима. Американци не умеју да изговоре овај српски специјалитет али су добро упознати са његовим укусом.

Ове године није било фудбалских утакмица на пространим игралиштима окруженим трима пумпама нафте, помало шуме и великим српским православним гробљем. Речено ми је да се имање састоји од неких стотинудвадесет акера, довољно да се саграде три фудбалска игралишта, чак и кошаркашка и тенис игралишта, али се десило да чикашки Срби ове године и у исто време одржавају такозвану ’’Србијаду’’ на којој су присутни и наши фудбалери из Кливленда. Гласна српска музика и одлична храна привукли су многе људе, Србе и остале, овом дивном комплексу, власништву цркве и њених чланова

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.