Слобода 2167

Српски Фестивал у Кливленду

Пише: Никола Марић

Никола Марић

Лето и јесен пуни су разних активности у Америци, од среских вашара и парада класичних аутомобила до такозваних етничких фестивала.

Циљ је да се привуче што више народа и да им се пружи прилика да се лепо забаве, како они млађи тако и они најстарији. И још нешто, молимо вас да не заборавите храну! Јело је омиљена америчка активност, погледајте само колико света носи на себи више килограма него што би требало (Када сте последњи пут видели једног дебелог Кинеза?).

Многе разне националности зову Кливленд својом кућом, од Италијана, Немаца, Грка, Словенаца, Ираца, Словака, Хрвата, Срба и неких других народа. Већина ових етничких група имају место где се састају, прослављају своје празнике, свирају музику и кувају ону добру храну коју су јели у ’’старом крају’’. Улице су пуне плаката о овим или оним фестивалима.

Ни Срби нису изузетак када је реч о прославама, музици и добром кркању. Срби су били много издашни када је требало да се граде њихове богомоље, њихове цркве, када се куповала земља погодна за недељне пикнике, места где би се састајали и дружили после седмице тешког рада. Заправо, иако Срби нису најмногобројнија група у Кливленду и околини  они поседују не једну него неколико цркава, пикника, па чак и гробаља у близини самога града Кливленда. Да ли су им потребне све ове цркве, земљишта за пикнике, зграде и спортски терени за свој народ? Поставите ви то питање нашим старијим Србима, питајте нас који смо били сведоци ужасног црквеног раскола  давне 1963. године када је брат престао да говори са братом, кум са кумом и пријатељ са пријатељом. Срби су чудан народ, биће гладни али ће да приложе последњу пару да би својим противницима показали да они могу да саграде нешто и боље и веће.

Једна група Срба има свој фестивал негде у јулу месецу. Ту се окупи мноштво света, спремају српски специјалитети, свира српска музика, и тд. Њихова црква која се налази у Парми саграђена је од стране свих кливлендских Срба, и, наравно, зове се Црква Светог Саве, првог српског епископа. После раскола друга група Срба купила је доста повелико парче земље у једном другом предграђу Кливленда, Бродвју Хајтцу, саградила најпре један простран дом а убрзо потом и велелепну цркву, али ни једна ни друга ’’страна’’ није посећивала једна другу, иако је владао међусобни мир. Не желећи да се одрекне оригиналног имена цркве њихова црква такође се зове Црква Светог Саве.

После окончања скупог процеса у америчким судовима  и заједничког служења Литургије почивших патријарха Павла и митрополита Иринеја почео је врло спор процес измирења, људи су почели да посећују једни друге, да разговарају једни са другима без међусобних оптужби. Време лечи све, наши млади бољи су у том погледу од својих родитеља и дедова, али напредак је напредак.

Српски фестивал код Цркве Светог Саве на Валингс путу који се традиционално одржава у време америчког Празника рада називао се некада Његошевим Српским даном. Наплаћивао се улаз од неколико долара али је то у последње време укинуто, а прослава се сада зове Српски фестивал, као што Грци свој називају Грчки фестивал, Руси Руски фестивал, и тд. Само Дунавске Швабе (Немци) свој фестивал зову Октоберфест, а одржавају га у септембру месецу!

Мислим да ћу морати да идем на једну краћу дијету после ова два дана уживања у пуњеним паприкама и ћевапчићима. Американци не умеју да изговоре овај српски специјалитет али су добро упознати са његовим укусом.

Ове године није било фудбалских утакмица на пространим игралиштима окруженим трима пумпама нафте, помало шуме и великим српским православним гробљем. Речено ми је да се имање састоји од неких стотинудвадесет акера, довољно да се саграде три фудбалска игралишта, чак и кошаркашка и тенис игралишта, али се десило да чикашки Срби ове године и у исто време одржавају такозвану ’’Србијаду’’ на којој су присутни и наши фудбалери из Кливленда. Гласна српска музика и одлична храна привукли су многе људе, Србе и остале, овом дивном комплексу, власништву цркве и њених чланова

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа