sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2169

    Природа међународних односа XXI века

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Крајем друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Russian Revolution, a Century Later

    Срђа Трифковић

    A hundred years ago, in the early hours of November 7, 1917, the Bolsheviks grabbed power in Petrograd. Within weeks they took advantage of Russia’s collapsing political and social structure to impose control over the country’s heartland. The result of the coup was a tragedy of world-historical proportions. A vibrant, flourishing culture was destroyed amidst a bloodbath one hundred times worse than the terror in France in the 1790’s.

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Спомен музеј Иве Андрића у Београду

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Ни 42 године после смрти јединог нашег нобеловца, јавност у Србији не зна многе важне детаље из његовог живота, попут оног да је поклонио целокупан износ (данашњих око милион евра) Нобелове награде • 

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Прича о двојици српских владика

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Saga of Two Serbian Bishops

    By Nikola Maric

    Shortly after the so called “Arondacija”, or redistribution in the Serbian Orthodox Church in America and Canada I found out that our Cleveland St.Sava Church on Wallings Road no longer belonged with the New Gracanica in Chicago and its Bishop Longin but with Bishop Mitrofan who administered the Eastern part of America.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    Mihailovich against Romel

    By Miloslav Samardzic

    Милослав Самарџић

    ON FILE: Lesson 3: Sabotage and Diversions during the “Battle for Supplies”

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Словеначка антисрпска пропаганда

    Пише: Александар Петровић

    Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

    Опширније...

Слобода 2167

Сиријци који живе у Бањалуци

Пише: Марина Дабић

marina dabic

• „Наша је прича о Сирији коју познајемо, у којој смо одрасли и коју смо напустили пре него што је рат почео, о Сирији какве се сећамо, а не о земљи коју сада у вестима гледате кроз рушевине и ратне извештаје“   •

Можда сам и слутила да ће вече које ме је довело у краљевачку библиотеку, храм књиге и знања, бити пун погодак, али – нисам могла ни да претпоставим какав ће утисак на мене оставити жива прича која непрекидно траје дуже од два миленијума, а дочарали су нам је сестра и брат, Хилда и Јамен Хрекес, Сиријци, родом из Алепа који живе и студирају на Бањалучком универзитету. Било је то вече посвећено православној Сирији, њеној древности и садашњости, садашњости и будућности. Можда би најбоље било рећи – хришћанској свевремености. Био је то програм који је за циљ имао да нас опомене и да нас подсети на страдање светиња, јер – иако далеко од родне груде, Хилда и Јамен су сведоци сурове сиријске садашњости, иако су из своје домовине отишли пре рата у њиховој земљи. Јамен је говорио о Сирији, култури, обичајима и личним успоменама, а његова сестра Хилда о вери, активностима и функционисању сиријске цркве.

- Ја ћу причати о Сирији коју знам, у којој сам одрастао, коју сам напустио пре рата и које се сећам, а не о Сирији из које данас у светским вестима можете да видите рушевине, рат, убиства. То мени није било познато пре него што сам отишао – сетно је почео своју причу Јамен Хрекес.

Сирија је земља која се на северу граничи са Турском, на југу са Јорданом, на истоку је Ирак, а на западу су Средоземно море и Кипар. По величини, Сирија заузима површину, отприлике, бивше Југославије. Пре рата земља је имала око 23 милиона становника, а између 10 и 12 одсто (односно око 2,5 до три милиона) били су хришћани. Од тога броја, око 40 процената су православци, остало су католици, асирци...

- Прва погрешна претпоставка коју људи имају о Сирији је да моја домовина нема зеленила и да је све пустиња, што наравно – није тачно. Мој родни град Алеп најстарији је град на свету, јер је 2013. године доказано да је старији и од Дамаска. Алеп је важан културно-историјски, религијски, и у сваком другом аспекту. Био је важна станица на Путу свиле. Изнад града налази се тврђава која је симбол отпора Алепа и Сирије. Око тог утврђења вођене су велике борбе, али кастел је остао да стоји, као што ће и Алеп преживети. Унутар тврђаве налази се Краљевска дворана, једна од најлепших на свету, јер су сви мозаици унутар ње – ручни радови старији више од хиљаду година. Након ослобођења Алепа крајем прошле године (око Палмире, града који представља идентитет Сиријаца, њихове историје и културе, и даље трају велике борбе), на тврђави је поново започет културни живот, поново се одржавају концерти и фестивали, на истом месту као и раније. Око кастела се налазио стари сук или стари град са уским уличицама којима се стизало до кастела – присећа се Јамен.

Тврђава на вештачком брду издигнутом 50 метара, окружена одбрамбеним шанцем, из тринаестог је века. Насеље које се у њој налазило, значајно је уништено у ранијим земљотресима. Сук (базар, пијаца) у Алепу био је познат по изузетној величини и старости, а дужина наткривених трговачких улица у алепским суковима достизала је 30 километара.

ВАСКРС У ХРАМУ БЕЗ КРОВА

- Нажалост, све је то срушено и запаљено, иако је то била најстарија пијаца на којој су обављане размене на Путу свиле. Ту су се налазили некада ханови, а у модерном добу хостели. На једном од највећих градских тргова се налазило много цркава: маронитска (једна од источних католичких цркава), католичка катедрала, јерменска православна црква, стара православна наша црква. У њој је живео наш митрополит алепски Антиохијске патријаршије Павле (Јазиги), који је киднапован пре више од четири године и од тада се ништа не зна о њему. На том простору се за Велики петак и Васкрс сусрећу верници свих цркава, а и током литија, на трговима и улицама препуно је света. Вера је јача од рата! У фотографији сликаној о Васкрсу ове године, верници су у цркви без крова, али покривају их Божја љубав и снага – поносан је на своје сународнике Јамен.

Породица Хрекес живела је у Алепу у згради на обали реке која протиче кроз град. Занимљиво је да је инжењер који је пројектовао зграду у којој је живела породица Хрекес, тренутно одговоран за проверу квалитета радова током изградње ауто-пута у Републици Српској.

- Моја сестра и ја са њим смо се случајно упознали у Бањалуци, а био је наш комшија у Алепу! – насмејано прича Јамен.

Поносан је на Универзитет у Алепу који је био огроман: између првог и последњег у низу факултета саобраћало је пет аутобуских линија, а пешице је било потребно 45 минута да се Универзитет обиђе. Велики Универзитет имао је и град Хомс у централној Сирији.

- Није Сирија била позната само по историји и древним градовима, већ је имала и модеран живот, технологију, фантастичне шопинг центре који су радили по читаву ноћ – оживљава Јамен своја сећања на Алеп, индустријски град у којем као да није било спавања.

Сиријска кухиња надалеко је позната. Има доста сличности са српском кухињом. Сарма се, рецимо, мота искључиво у лишће од винове лозе, али је садржај надева исти – од пиринча и меса. Сиријци једу доста укисељеног поврћа: краставаца, паприке...

Старе алепске куће грађене су тако да се у средини обично налазила фонтана. На њу су се надовезивали дневни боравак, спаваће и собе за госте. Већина таквих кућа у Алепу била је претворена у ресторане и кафиће у којима је свирана лагана стара музика уз коју су људи волели да обедују. Показао нам је Јамен и фотографију која сведочи о подухвату којим је Алеп ушао у Гинисову књигу рекорда за највећу залиху баклава, када је стадион који може да прими 75.000 људи био прекривен небројеним хиљадама комада баклава које су на крају сви присутни могли да поједу. Утрошене су тоне шећера и брашна, а осим рекорда, и Сиријци који су били део овог догађаја – добро су се забавили.

- Када сам први пут боравио у Дамаску, али и сваког следећег пута, у том граду осећао сам се као да сам тамо некада живео и да треба негде да пронађем своју кућу. Сви који су посетили Дамаск заљубили су се у њега, желели су да се врате и обично су се враћали. Надам се да ћете и ви једног дана имати прилику да одете и да посетите Сирију и да видите сва та лепа места и градове – истакао је Јамен, погодивши тако жељу која се баш тада стварала у мени, да и сама идем да посетим његову домовину.

Дамаск је познат по својој архитектури, а симбол града је јасмин. У старом граду, уз јутарњу кафу мештани су удисали мирис јасмина.

- Јуче сам прошао кроз порту манастира Жиче. Неко цвеће мирисало је слично јасмину, оживело ми лепа сећања и вратило на места са дивним успоменама – сетно је прокоментарисао Јамен.

Сирија има, у центру Дамаска, и велику џамију Умаја (из периода када су Сиријом владали Умајани). Џамија је из 713. године, али некада није била џамија него православна црква. По архитектури се види да је некада била црква, у којој су иконе промењене када су дошли Умајани. Током њихове ере Дамаск је био главни град. У овом објекту се, на источној страни налазе гроб и мошти светог Јована Крститеља, а на јужној страни је мезар (гроб) Хусеина, који посећују Мислимани шиити. Налази се на најважнијем делу старог дела Дамаска и има велику архитектонску и археолошку вредност.

ПРВА ЦРКВА НА СВЕТУ

На северу Сирије, у античком граду Палмира, око којег се још увек воде тешке борбе, ове године потпуно је уништен и Белов храм (Бел значи бог кише).

- У сиријском граду Хомсу налази се црква која је у свету прва саграђена. Она је подигнута 52. године ове ере. Она се сада налази испод земље и немогуће је фотографисати је. Када су почели напади на Хомс, прво што су терористи напали била је управо ова црква, јер се у њој налази део појаса Богородице. Желели су то да украду, али та реликвија је, хвала Богу на сигурном, а у цркви, чија је слава Велика госпојина, су поново почела венчања и крштења – поносан је Јамен.

Познати амерички новинар Брус Фејлер, у путописној књизи „Трагом Библије“ каже: „Сирија ври од рушевина које причају приче Новог завета“.  У Новом завету пише да су се ученици апостола први пут баш у Сирији назвали хришћанима. Неки истраживачи Библије чак тврде да се у тој књизи име Сирија помиње више од 400 пута. Сирија је и колевка најстарије азбуке на свету, која је, као и српска, имала 30 словних знакова. Сирија је, између осталог, земља најстаријих градова на свету, Дамаска и Алепа. Сирија је и земља светих места, првих хришћанских заједница и отаџбина великих хришћанских светитеља, поштованих у православном свету и у српском народу.

Руски академик Алексеј Лидов, директор Научног центра за источно-хришћанску културу и шеф Института за светску културу Московског универзитета, говорећи о двомиленијумској православној Сирији и о садашњем немилом историјском сиријском тренутку, тврди да је: „на делу глобална културна катастрофа о којој се у свету, практично, ништа не зна. А почела је у Малули, рушењем манастира свете Текле и поробљавањем 13 монахиња у овој светињи које су, на срећу, откупљене“. У српским манастирима у Сарајеву, Пљевљима и Даниловграду, чувају се делови њених светих моштију, које су код нас стигле још у време Светог Саве. Тужно је што се међународна заједница оглушила о овај злочин који се догодио 4. септембра 2013. године, који је  најавио верски рат и допринео да се насиље у Сирији настави у много већем и много трагичнијем обиму.

И Јамен Хрекес, као један од најважнијих градова за хришћане целог света, помиње Малулу, јер је један од преостала четири града на свету у којима се говори Христов, арамејски језик.

Из зграде Опере у Дамаску, чули смо од Јамена, ниједна особа није изашла иста, већ богатија за нова сазнања и испуњенија позитивном енергијом. Народна библиотека у Дамаску, једна је од најважнијих у том региону имала је девет спратова и површину од 22.000 квадратних метара.

Сирија има и 270 километара морске обале, а најважнији град приобаља је Тартус, који је био безбедан и за време рата у Сирији. Тартус често зову и Стара Сирија, јер је остао да сведочи о ономе каква је цела Сирија била пре рата. Тартус има много избеглица и расељених, који су ту дошли из Алепа, Хомса и осталих места у којима су били сукоби.

На крају предавања о својој домовини, Јамен Хрекес је подсетио да је Сирија земља у којој је измишљено прво писмо, али и да је у њој откривена и прва музичка нота. Сазнали смо од њега и да суфизам или дервишизам у Сирији у центру има једноставног, скромног човека. У питању је филозофија пре ислама, али се везује за ислам. Имају специфичне покрете и начин облачења, а капа коју носе на глави има боју земље и означава да се тело онога ко носи капу налази испод земље. За поклонике суфизма материјално нема никакву важност.

СИРИЈА – КОЛЕВКА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

Сирија, каже Јаменова сестра Хилда Хрекес, има много храмова и цркава, јер је скоро сваки од градова изнедрио неког православног светитеља.

- Зато слободно можемо да кажемо да је Сирија колевка православне вере. Наша црква имала је пуно активности намењених деци. Одрастали смо играјући се у црквеним двориштима, а верске празнике славили смо са нашим владиком.

...

Комплетан текст у штампаној слободи Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.