sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2170

    Светска жаришта на прагу нове године

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Током више од две деценије после распада СССР-а, кључне личности обе главне америчке партије прихватиле су став да је неприкосновена војна моћ САД битни предуслов за успостављање и одржавање новог планетарног поретка. 

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Памет у главу и ранац на леђа

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • „Агонија ће се завршити једног дана, народ ће и ове отерати, али до тада ће они све покрасти, и постаће власници свега у Србији, а ја не смем да дозволим да постану власници моје деце, унука и њихове будућности“ •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ко сме и може да заборави прошлост?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    “Не гушите се у сузама због прошлости”, каже председник Вучић

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Јелена надгледа Волстрит?

    Пише: Д. Савић

    Доналд Трамп предложио Американку српског порекла за престижну функцију. Меквилијамсова ће добити петогодишњи мандат

    НА челу америчке Савезне корпорације за осигурање депозита ускоро би се могла наћи Јелена Меквилијамс (43), Американка српског порекла из Охаја, тренутно водећи правни заступник регионалне банкарске корпорације „Фифт трд бенк“ (ФИТБ) из Синсинатија.

    Председник САД Доналд Трамп објавио је да намерава да Меквилијамсову предложи на ову престижну функцију из области банкарства и финансија, а да би добила петогодишњи мандат, потребно је да добије „зелено светло“ Сената америчког Конгреса.

    Меквилијамсова, која од јануара ради као главни адвокат регионалне банке, скренула је пажњу на себе управо радом у Сенату Конгреса, посебно у Одбору за банкарство. Она је била виши саветник председника овог одбора, републиканског сенатора Ричарда Шелбија, али је у Конгресу на разним позицијама радила од 2010. године. Претходно је три године била правни заступник Управног одбора Савезних резерви, задуженог за помоћ у примени монетарне политике САД.

    Меквилијамсова, која је из Београда у САД дошла као средњошколка, завршила политичке науке и право са највишим оценама на престижном калифорнијском универзитету Беркли, на високој функцији би требало да замени Мартина Гринберга, кога је поставио Трампов претходник Барак Обама. Меквилијамсова би била члан Управног одбора Савезне корпорације за осигурање депозита до закључења мандата, што истиче 15. јула 2019. године. А потом би, уколико то одобри Сенат, постала директор Савезне корпорације за осигурање депозита САД у наредних пет година.

    Гринберг, који на функцији остаје до краја мандата, који истиче овог месеца, до сада је одолевао напорима Трампове администрације да уведе нова правила у финансијском сектору.

    Амерички председник, међутим, као свој приоритет истиче успостављање нових правила за Волстрит, тврдећи да жели да подстакне економски раст у САД. Постављењем Меквилијамсове, Трамп би заокружио тим који би спровео ревизију финансијских регулатива усвојених за време Барака Обаме.

    Савезна корпорација за осигурање депозита игра кључну улогу у регулисању банака широм САД, заједно са још неколико америчких агенција.

    Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за наш лист каже да Јелена спада у ред оних који заслужују одговорну фунцију:

    - Иако њени ставови, можда, нису познати широј јавности, њен рад није непознат америчком Конгресу, па не очекујем да ће бити проблема са њеним именовањем у Сенату. Могуће је да ће демократе бити уздржане, зато што је то њихов генерални став према Трамповој администрацији. Но, Јелена ужива углед у обе политичке партије. Биће то велики изазов за њу, биће једина жена у корпорацији, и најмлађа од свих - закључује Кесић.

    Опширније...

  • Слобода 2143

    Песме Јанка Туфегџића

    Пише: мр Радован Калабић

    radovan-kalabic

    Борба за независну Хрватску почела је давно пре Другог рата и, уз политичку подршку са Запада, трајала и после тог рата

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ни лепота их не може спасити

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • У 200 српских села нема ни једног становника • Око 1200 села су у фази нестајања • За деценију ипо 18700 првака мање у српским школама •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Овде нису наочари чича Драже

    Пише: мр Радован Калабић

    Novka Ilic

    У првој половини новембра спелеолози Академско-спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда ангажовани од чајетинске општине, поново су се спустили у јаму Церова у којој су месец дана пре тога пронашли остатке људских скелета.

    Опширније...

Слобода 2168

Чију историју треба да учимо ако се своје стидимо?

Поштовaном професору др. Владимиру Костићу,

Најпре да Вам се захвалим у име умртвљене младости што је старост дала одређене знаке живота. Наиме, навикнути на традиционалну незаинтересованост Академије за посао који би требало да обавља, сваки помак у том правцу је напредак, ма колико изазивао повраћање.

И да одмах будем јасан, „не слажем се ни са једном речи коју сте изговорили, али ћу до смрти бранити Ваше право да их изговорите“. И не само да имате право на мишљење, већ је оно апсолутно очекивано и пожељно, с обзиром на позицију и улогу коју обављате у српском друштву.

Уосталом, оно што остаје иза нас нису само наша дела већ и наше речи, о којима Вам данас желим и имам право рећи шта мислим, предпостављајући да су упућене и мени, као припаднику народа коме сте се пророчки обратили ономад, или сам бар ја то тако разумео.

Желим да знате да нема ничега спорног у првом делу Ваше констатације. Да, Косово и Метохија ни de facto ни de iure више нису под контролом Србије. Али закључци које из тога изводите вређају достојанство овог народа. Ви нисте први који нас лечите разним „истинама“ и освешћујете разним шок терапијама после којих повраћамо и оно што нисмо кусали.

Вређа начин на који себи дајете за право да одредите шта је истина, а шта не, барем када су Косово и Метохија у питању. Јер истина је и то, господине Костићу, да се у вишевековној историји Србије више пута дешавало да неко отима Косово и Метохију и жели да их трајно отргне из нашег цивилизацијског и националног корпуса.

Ипак, нико до сада се још није усудио да на било који начин прода оно што сам није зарадио. Претенциозно је што се сматрате компетентним да судите о изузетности геополитичког тренутка у коме се сада налазимо. Европска унија није ни прва, а ни последња глупост којом су лажни чувари националних интереса замајавали овај анестезирани народ.

Проблем је у оном другом делу Ваше филипике, у којој се, инсистирајући на „достојанственом повлачењу са Косова“ и Ви, господине Костићу, позивате на народ и његову судбину, напомињући то да сте и сами учестовали у Отаџбинском рату на Косову и Метохији 1999. године, за шта Вам искрено одајем признање.

Зато ме и чуди Ваша смелост да на тај начин распродајете оно што Вам супруга није донела у мираз већ дедови оставили на образ!

Питате ли се, господине академиче, какву историју ће учити Српчићи када Србија „достојанствено“ укине своје школе на Косову и Метохији? Какву слику ће они имати о својој земљи када почну да уче историју из шиптарских уџбеника, председниче Српске академије наука и уметности? Где ће радити њихови родитељи ако Србија „достојанствено“ повуче своје институције из сопствене покрајине? Верујете ли да ће Шиптари савесно лечити плућа онима којима су до јуче вадили јетру и продавали је на црном тржишту загарављене Европе, докторе Костићу? Верујете ли, као родитељ, да ће шиптарски судови осудити онога ко буде пребио или убио неко Српче због тога што његовим венама тече нека друга крв?

Осим одговора на ова питања, ваљало би и да нам кажете шта је то тако велико, веће од Газиместана, и високо, више од Дечана, у Европи, зарад чега вреди коцкати Дечане и преоравати Газиместан? Чије то снове да сањамо ако своје „достојанствено“ сахрањујемо? Какав хлеб треба да једемо ако нам је наш горак? Какве то странце треба да примимо у свој дом, ако се свог народа одричемо? Чију историју треба да учимо ако се своје стидимо? За кога децу да рађамо ако својој шибицаримо дедовину? Чиме имамо да тргујемо у Европи ако само за путарину до ње продајемо породичну сребрнину? И најзад, да ли и Ви нудите некоме Косово у моје име, господине Владимире?

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.