sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2169

    Природа међународних односа XXI века

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Крајем друге деценије XXI века међународне односе карактерише хронична нестабилност. Од Источне Европе и Балкана преко ширег Блиског Истока и Централне Азије до Јужнокинеског мора и Корејског полуострва, присутна је растућа опасност од заоштравања постојећих и избијања нових сукоба. Могућност нагле, неконтролисане ескалације услед погрешног прорачуна или ирационалог импулса доносилаца одлука, већа је данас него у било ком тренутку од кубанске ракетне кризе пре 55 година.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Russian Revolution, a Century Later

    Срђа Трифковић

    A hundred years ago, in the early hours of November 7, 1917, the Bolsheviks grabbed power in Petrograd. Within weeks they took advantage of Russia’s collapsing political and social structure to impose control over the country’s heartland. The result of the coup was a tragedy of world-historical proportions. A vibrant, flourishing culture was destroyed amidst a bloodbath one hundred times worse than the terror in France in the 1790’s.

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Спомен музеј Иве Андрића у Београду

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • Ни 42 године после смрти јединог нашег нобеловца, јавност у Србији не зна многе важне детаље из његовог живота, попут оног да је поклонио целокупан износ (данашњих око милион евра) Нобелове награде • 

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Прича о двојици српских владика

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Убрзо после такозване ’’арондације’’ или реорганизације у Српској православној цркви у Америци и Канади сазнао сам да наша Српска православна црква Светог Саве на Валингс путу није више била у саставу Новограчаничке епархије у Чикагу и владике Лонгина него под јурисдикцијом владике Митрофана који је управљао Источним делом Америке.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    The Saga of Two Serbian Bishops

    By Nikola Maric

    Shortly after the so called “Arondacija”, or redistribution in the Serbian Orthodox Church in America and Canada I found out that our Cleveland St.Sava Church on Wallings Road no longer belonged with the New Gracanica in Chicago and its Bishop Longin but with Bishop Mitrofan who administered the Eastern part of America.

    Опширније...

  • Liberty 2169

    Mihailovich against Romel

    By Miloslav Samardzic

    Милослав Самарџић

    ON FILE: Lesson 3: Sabotage and Diversions during the “Battle for Supplies”

    Опширније...

  • Слобода 2169

    Словеначка антисрпска пропаганда

    Пише: Александар Петровић

    Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

    Опширније...

Слобода 2168

Личимо ли све више на Јевреје?

Пише: Никола Марић

Никола Марић

Срби имају Србију и Републику Српску. Иако су мале, још увек постоје. Они који то желе слободни су да се тамо врате и да почну практиковати оно што придикују.

По много чему волео бих да личимо на народ који је лутао четрдесет година да би се настанио у пустињи. Неки од мојих пријатеља Јевреја праве од тога шалу и жале што ови стари Јевреји нису могли да нађу земљу испод које би се налазила нафтоносна поља, нешто што још увек лепо служи њиховим арапским комшијама. Нафта се још увек користи у разне сврхе од којих је гориво најважније.

Казати да наци-диктатор Хитлер није волео Јевреје није много речено. Један од његових презира према Јеврејима био је основан на чињеници да су били власници већине новчаних институција, великих концерна и томе слично. Оно што многима није познато јесте чињеница да Јеврејима није било дозвољено да поседују земљу у Немачкој па су морали да живе од нечега другог.

Наши Срби су увек поседовали земљу, радили на својим њивама, одгајали говеда, овце и свиње и били мање-више задовољни овим једноставним начином живота. Да су их пустили на миру већина Срба и данас би била тамо где су и живела онако како су и до сада живели њихови преци. Међутим, увек су некако били на удару већим и јачим народима, Римљанима и Турцима на пример, па су морали да се сељакају. Када је некада снажна Српска средњевековна држава пропала и освојена од стране Турака Срби су били присиљени да се стално некуд сељакају. Алтернатива им је обично била да се одрекну своје Српске православне вере и да приме ислам, што су неки Срби и учинили да би некако преживели.

Два велика рата у двадесетом веку скупо су коштала наш српски род, да би на крају били изручени комунистичком режиму после Другог светског рата. По завршетку тога рата многи Срби су изабрали да се не врате кући већ да отпочну нови живот у туђини.

Последњи сукоб при крају прошлог века био је још један велики ударац  многим Србима  када су још једном морали да спакују своје пртљаге и напусте своја огњишта у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Гледајући РТС програме за расејање прошле суботе и недеље упознали смо много свога света у Бечу, Аустрија, где је „Жикина шареница“ приказала бројну српску дијаспору, а доле испод нас, у Аустралији, позната српска уметница по имену Ана Бекута возикала се у кочији коју су вукли коњи улицама Мелбурна.

Овде негде у Америци сигуран сам да је српска дијаспора нашла разлог или изговор да нешто прослави, само зато да би била са својим земљацима, певала наше песме и уживала у укусним српским специјалитетима. Када год негде видиш српски програм видиш лепо организован и добро увежбан српски фолклор како показују своје умеће другим Србима, или можда „странцима“. Ако добро обратите пажњу приметићете да наш млади свет међусобно комуницира на енглеском језику, они у Аустрији на немачком, и тако даље. Ово није никаква критика него једноставно констатација већ добро познате чињенице.

У време наших највећих празника као што су Божић и Свети Сава уживамо у рецитацијама српских поема у извођењу наших најмлађих, а онда их наградимо снажним и дугим аплаузима, а чим сиђу са позорнице и придруже се својим вршњацима ови дечаци и девојчице пређу на енглески језик.

Дуго, дуго времена Јевреји нису имали своју државу, али су се на крају дружења поздрављали својим чувеним поздравом:

- Догодине у Јерусалиму!

Почивши дугогодишњи председник Српске народне одбране у Америци, господин Славко Пановић, умео је да нас на крају говора и прослава поздрави на сличан начин:

- Догодине на Газиместану !

Савремени Јевреји имају данас своју државу и одлучни су да је бране до последње капи своје крви.

...

Комплетан текст у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2017 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.