sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2170

    Светска жаришта на прагу нове године

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Током више од две деценије после распада СССР-а, кључне личности обе главне америчке партије прихватиле су став да је неприкосновена војна моћ САД битни предуслов за успостављање и одржавање новог планетарног поретка. 

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Памет у главу и ранац на леђа

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • „Агонија ће се завршити једног дана, народ ће и ове отерати, али до тада ће они све покрасти, и постаће власници свега у Србији, а ја не смем да дозволим да постану власници моје деце, унука и њихове будућности“ •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ко сме и може да заборави прошлост?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    “Не гушите се у сузама због прошлости”, каже председник Вучић

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Јелена надгледа Волстрит?

    Пише: Д. Савић

    Доналд Трамп предложио Американку српског порекла за престижну функцију. Меквилијамсова ће добити петогодишњи мандат

    НА челу америчке Савезне корпорације за осигурање депозита ускоро би се могла наћи Јелена Меквилијамс (43), Американка српског порекла из Охаја, тренутно водећи правни заступник регионалне банкарске корпорације „Фифт трд бенк“ (ФИТБ) из Синсинатија.

    Председник САД Доналд Трамп објавио је да намерава да Меквилијамсову предложи на ову престижну функцију из области банкарства и финансија, а да би добила петогодишњи мандат, потребно је да добије „зелено светло“ Сената америчког Конгреса.

    Меквилијамсова, која од јануара ради као главни адвокат регионалне банке, скренула је пажњу на себе управо радом у Сенату Конгреса, посебно у Одбору за банкарство. Она је била виши саветник председника овог одбора, републиканског сенатора Ричарда Шелбија, али је у Конгресу на разним позицијама радила од 2010. године. Претходно је три године била правни заступник Управног одбора Савезних резерви, задуженог за помоћ у примени монетарне политике САД.

    Меквилијамсова, која је из Београда у САД дошла као средњошколка, завршила политичке науке и право са највишим оценама на престижном калифорнијском универзитету Беркли, на високој функцији би требало да замени Мартина Гринберга, кога је поставио Трампов претходник Барак Обама. Меквилијамсова би била члан Управног одбора Савезне корпорације за осигурање депозита до закључења мандата, што истиче 15. јула 2019. године. А потом би, уколико то одобри Сенат, постала директор Савезне корпорације за осигурање депозита САД у наредних пет година.

    Гринберг, који на функцији остаје до краја мандата, који истиче овог месеца, до сада је одолевао напорима Трампове администрације да уведе нова правила у финансијском сектору.

    Амерички председник, међутим, као свој приоритет истиче успостављање нових правила за Волстрит, тврдећи да жели да подстакне економски раст у САД. Постављењем Меквилијамсове, Трамп би заокружио тим који би спровео ревизију финансијских регулатива усвојених за време Барака Обаме.

    Савезна корпорација за осигурање депозита игра кључну улогу у регулисању банака широм САД, заједно са још неколико америчких агенција.

    Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за наш лист каже да Јелена спада у ред оних који заслужују одговорну фунцију:

    - Иако њени ставови, можда, нису познати широј јавности, њен рад није непознат америчком Конгресу, па не очекујем да ће бити проблема са њеним именовањем у Сенату. Могуће је да ће демократе бити уздржане, зато што је то њихов генерални став према Трамповој администрацији. Но, Јелена ужива углед у обе политичке партије. Биће то велики изазов за њу, биће једина жена у корпорацији, и најмлађа од свих - закључује Кесић.

    Опширније...

  • Слобода 2143

    Песме Јанка Туфегџића

    Пише: мр Радован Калабић

    radovan-kalabic

    Борба за независну Хрватску почела је давно пре Другог рата и, уз политичку подршку са Запада, трајала и после тог рата

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ни лепота их не може спасити

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • У 200 српских села нема ни једног становника • Око 1200 села су у фази нестајања • За деценију ипо 18700 првака мање у српским школама •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Овде нису наочари чича Драже

    Пише: мр Радован Калабић

    Novka Ilic

    У првој половини новембра спелеолози Академско-спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда ангажовани од чајетинске општине, поново су се спустили у јаму Церова у којој су месец дана пре тога пронашли остатке људских скелета.

    Опширније...

Слобода 2168

Обраше се виногради доле код Тополе...

Пишe: Александар Петровић

Златна шумадијска јесен, сунцем окупани Опленац и љубазни домаћини дочекали су госте овогодишње “Опленачке бербе”, која се традиционално одржава у Тополи у част грожђа и вина.

На овогодишњој тродневној смотри воћа, грожђа, вина и ракије окупило се више од 300 произвођача. Сви они долазе у “српски Версај” да покажу своја достигнућа, плодове свога рада и труда, да их упореде са и одмере са конкуренцијом, да потраже купце и направе нове послове. Све то у Тополи изгледа лепо, лако и достижно, баш као и надигравање и натпевавање чланова културно уметничких друштава, фолклорних ансамбала и изворних певачких група који се у време “Опленачке бербе” окупљају подно Опленца на такође традиционалном Сабору народног стваралаштва на коме је ове године наступило више од 1.000 сабораша.

“Опленачка берба”, као привредно-туристичка манифестација сврстава Тополу у ред најзначајнијихградова у којима се одржавају сличне манифестације. У Србији има 2.700 регистрованих привредно-туристичко-забавно-музичких догађаја годишње, али се фестивал грожђа и вина у Тополи, по значају, традицији и броју посетилаца налази у самом врху листе.

Љиљана Тодоровић, директорка Туристичке организације, каже да Топола својим богатим историјским наслеђем, културним садржајима и винским туризмом, годишње привуче више од 300.000 туриста.

„Посета од преко 300.000 регистрованих туриста годишње говори о значају Тополе и ове манифестације. Овогодишњу Опленачку бербу је посетило више од 150.000 гостију, односно пет пута више него што цела општина има становника. За та три дана продато је преко 40.000 литара вина и још 20.000 килограма грожђа и осталог воћа.“, каже Тодоровић.

Током „Опленачке бербе“, док је у „Винској улици“ трајала изложба грожђа и воћа и дегустација вина по којима је опленачки крај препознатљив, на „Винском тргу“ и у „Карађорђевом граду“ преплитала су се кола и ориле песме. Најчешће она најпознатија и најпригоднија јесени и берби: „Обраше се виногради доле код Тополе, дошло време да се узме који кога воле“ Драгише Недовића, који је поред ње написао и песме „У лијепом старом граду Вишеграду“, „Стани стани Ибар водо“, „Лепе ли су нано Гружанке девојке“, „На Морави воденица стара“, „Јесен прође ја се не ожених“, „Ајд' д' идемо Радо“....

Док са разних страна допиру тактови добропознатих песама Славица Танасијевић из Трнаве, на свом штанду продаје плодове својих воћњака и винограда, а судећи по великом броју дегустатора и купаца посао јој одлично иде.

“Нудимо све врсте ракије од дуње, крушке, кајсије, вишње, а цене су приступачне за ове кризне године и крећу се од 350 до 1.400 динара (5 до 20$) за литар. Имамо и младо вино ширу по 100 динара (око 1,5$) за литар, а 100 динара кошта и преврело вино. Поред тога имамо јабуке, крушке, шљиве, суве шљиве. Све је проверено, здраво и домаће...”, каже Славица.

Скакавци „појели“ године и винограде

Али не теку у Тополи само вино и песма. И овде, у српском Версају, као и у другим деловима Србије, још увек очекују исправљање старих неправди и враћање одузете имовине. Тако је и са Задужбином краља Петра Првог Карађорђевића на Опленцу којој је после Другог светског рата нова комунистичка власт отела имовину. Та имовина је тестаментом њеног оснивача и улагача краља Петра Првог остављена као посебна задужбинарска имовина, тако да је Задужбина још 1994. године покренула тужбу за брисање такве укњижбе.У маратонском судском спору, првостепени суд у Тополи донео је осам пресуда да се имовина укњижи на Задужбину, али су пресуде укидане, да би прошле године Апелациони суд у Крагујевцу спор окончао апсолутним оспоравањем права Задужбине да јој се имовина врати.

Због нерешених имовинско правних односа многи објекти у краљевском комплексу на Опленцу и даље пропадају, а само захваљујући неколицини ентузијаста у протеклих неколико година обновљен је део чувених Краљевих винограда на Опленцу, који су читавих пола века зарастали у трње и коров.

Обновљена је и „Краљевска винарија“ која је основана 1931. године, а поред ње у овом делу Шумадије постоје и „Подрум Александровић“, „Винарија Врбица“ и „Подрум Грб“. Сви они су, као и бројне друге винарије и подруми из различитих делова Србије, имали своје штандове на „Опленачкој берби“ и то је оно што храбри и даје наду да ће неправде бити исправљене и проблеми решени, али остаје питање изгубљеног времена.

Да није било 50 „година које су појели скакавци“ можда би опленачко виногорје сада изгледало као француска Шампања и можда би Опленац заиста био српски Версај, али се точак времена не може враћати уназад, нити се историја може мењати. Зато ваљда на „Опленачкој берби“ сви су окренути будућности и великим плановима који овај крај могу да препороде.

Оптимиста је и Драган Јовановић, председник Општине Топола, који каже да ће Топола ће постати централно место на туристичкој мапи Србије, а Опленац српски Версај.

“Туризам је наша највећа развојна шанса јер имамо Опленац и Рудник, богату историју и одличне винарије. Црква Светог Ђорђа украшена је фантастичним мозаиком, верно репродукованих најлепших фресака српског средњевековног сликарства, укупне површине 3.500 метара квадратних у који је уткано 40 милиона разнобојних стаклених коцкица! Тај мозаик је атракција у светским размерама. Пошто нам је Рудник за леђима, планирамо да тај део планине, који припада нашој општини припремимо за долазак великог броја туриста који ће на планини боравити и лети и зими. Уз то, имамо две познате винарије, а ту је и ракијски подрум “Чолић” из Жабара. У Тополи смо изградили велики туристички паркинг који нам је недостајао због прихвата великог броја аутобуса са екскурзијама, каже Јовановић.

У вину је будућност

Прве асоцијације на Тополу су историја и вино. Последњих година у Тополу долази све више туриста који посећују цркву Светог Ђорђа на Опленцу, Петрову кућу, Карађорђев град. “Опленачка берба” је постала својеврстан бренд Тополе…

“У том контексту, озбиљно радимо на развоју виноградарства. Максимално смо помогли развој винарије “Александровић” која је израсла у највећу винарију у Србији са најбољим брендовима. Општина Топола је у сарадњи са Задужбином “Краљ Петар Први” започела обнову краљевског виногорја финансирајући обнављање засада. То виногорје је до 1941. године имало око 38 хектара винограда, али је након Другог светског рата уништено. Истовремено, са обновом винограда започели смо и обнову Краљевих подрума у којима су пре рата стварана два врхунска бренда - вина “Тријумф” и “Опленка”. Вино “Тријумф” се сада, по оригиналној рецептури справља у подруму “Александровић”, а у Краљевим подрумима почела је производња “Опленке”. Краљеви подруми имају два нивоа под земљом са сталном температуром од 8 степени Ц. У подруму се и данас налазе краљева бурад за вино и архивска вина у посебним флашама са удубљеним дном и краљевским грбом”, каже Јовановић.

...

Остатак текста у Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.