sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2172

    Није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

    Пише: Мило Ломпар

    Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ

    Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

    Опширније...

  • Liberty 2172

    It’s All About the Base: Grassroots Organizing for Serbian-Americans

    By Vanessa Rastovic

    There’s an old saying in politics, “if you don’t have a seat at the table, you’re probably on the menu.”  While it’s a harsh thought, it’s nonetheless true.  Thomas Jefferson put it more politely when he said, “we don’t have a government of the majority.  We have a government of the majority who participate.”  While most times participation means voting, there are often times when meaningful participation requires more—especially during times when laws or policies have negative effects.  Those are times when, if we don’t self-advocate, someone else will determine how we will be affected—and it may not be what we would have chosen for ourselves.

    For those who have never heard the term “self-advocate” before, it simply means to represent yourself and your interests.  Although it’s true that our elected officials work for us, they often must choose between competing interests, have misconceptions, or don’t know all the facts.  Serbian-Americans are one of many groups who experience this dynamic. Our leaders depend on us, and if we don’t tell our own story, someone else will tell it for us—sometimes with misconceptions, half-truths, or maybe even lies. Self-advocacy simply means telling your story and asking for what you want.

    Even better, you don’t have to be a lobbyist to self-advocate.  All you need is a little know-how and some courage to speak up for yourself.  That’s it!

    Here are some easy ways to self-advocate:

    • Talk to your friends and neighbors

    • Donate a book about Serbian-Americans to your local library there are many good ones about Nikola Tesla or The Forgotten 500 is an exciting true story about a World War II rescue mission in Serbia

    • Write a letter to the editor of your local or regional newspaper

    • Get your lodge to organize a “post-card campaign” to your elected official

    • Call, email, or write a polite and short letter to your elected leaders asking clearly for what you want.

    • Tweet, post, blog, vlog. . . you get the idea!

    The most important thing to remember when self-advocating if that you catch more flies with honey!  Resist the urge to get upset or lecture if it seems like you’re getting resistance—with some folks it just takes time.

    ...

    Full article in Liberty

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Кина означена као главни противник Америке

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Непуних месец дана после објављивања нове Националне безбедносне стратегије Доналда Трампа, из Вашингтона је 19. јануара 2018. представљен јавности још један сличан документ, Национална одбрамбена стратегија Министарства одбране САД (Пентагона). 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Чему нас учи Свети Сава

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • “Цела нам је земља болесна од похлепе, зато што смо се у време стварања модерне државе отворили ка материјализму, иако је јасно: ко воли новац, не може да воли људе“, порука је светосавске беседе о којој многи причају • 

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Да ли је Председник Трамп сам себи највећи непријатељ?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    Председник Трамп је заиста сам себи највећи непријатељ када је у ситуацији да говори искрено и спонтано. Можда бисмо ми исто тако желели да кажемо, можда би нам се и опростило, али ми нисмо председник који мора да се бори са девет десетина америчких средстава за информисање и половином Америке

    Опширније...

  • Liberty 2172

    Is President Trump His Own Worst Enemy?

    By Nikola Maric

    If you’re ready to do more, we are ready to help.  Check back for news about self-advocacy training via webinar and a brand new toolkit with resources, letter templates, and lots of ideas to help get organized.

    Опширније...

  • Слобода 2172

    Српски пут у ЕУ-топију

    Пише: Мирослав Н. Јовановић

    ЕУ није више пројекат који је првенствено фокусиран на трогвину и економију како се често и лажно приказује у Србији. ЕУ постаје подухват који полако поништава целокупну сувереност држава чланица. Због тога Британија напушта ЕУ јер жели да очува своју слободу. Британија као врло стара и држава са богатим искуством сматра да је за њено благостање сада и убудуће боље бити ван ЕУ.

    Треба имати на ’радарском екрану’ чињенице да постоје свесне (или несвесне) тежње у Европи да се створи једна над-држава која би укључила Француску, Немачку и Бенелукс. То би могло да буде или унутар постојеће ЕУ или ван ње. То значи да би и исток Европе који има специфичну организацију друштва и југ Европе који се налази у економском беспућу могао лако да остане ван токова у средишту садашње ЕУ. А ако се икада Србија (или то што од ње преостане) прими у чланство ЕУ, биће то у дубоки подрум (трећа лига) архитектуре ЕУ.

    Све ће то ЕУ позлатити максима је заслепљених или плаћених евроентузијаста и у ЕУ, али и у Србији. Власт у Србији или не схвата или није у стању да схвати функционисање и захтеве и ЕУ и њених земаља чланица. Свака земља чланица ЕУ има право вета на проширење ЕУ и то на много нивоа током бескрајног поступка пријема у чланство. Рецимо, шта сматра премијерка Србије:

    Када је реч о Косову, Брнабић је на питање да ли одбијање Србије да призна Косово може да омета пут Србије у ЕУ одговорила да тај проблем "не стоји" јер неке чланице ЕУ такође нису признале Косово.

    "Не знам зашто би то било нешто друго. Шпанија је рекла да 'чак и да Србија призна Косово, она никада неће'. Не мислим да ће то бити предуслов за улазак у ЕУ", рекла је Брнабић.

    Наведено мишљење може да има само онај ко верује да се деца рађају у купусу или да их доносе роде. Многе земље чланице ЕУ спремне су понаособ да поставе ултиматум Србији да призна независност Косова и Метохије као услов за даљи напредак (отварање или затварање поглавља) на путу ка ЕУ. То је само питање времена. На крају процеса, свака земља чланица ЕУ треба да ратификује споразум о приступању нове државе ЕУ. То уопште није никаква формалност. Поједине земље ЕУ имају обавезу да о таквом питању распишу народни референдум.

    Наведено виђење премијера Србије је само наставак онога што је раније изјавио Ивица Дачић, тадашњи премијер Србије: ‘ми прво треба да уђемо па ћемо видети да изађемо ако је лоше.’ Слично је поновио ‘потребно је ући у ЕУ, а уколико нам се не свиђа лако ћемо изаћи’.[16] Оваква изјава, чак државна политика, захтева озбиљно објашњење јер показује да му познавање функционисања ЕУ није јача страна. Неколико битних непознаница треба да буду разоткривене:

    ЕУ није експрес ресторан да се у њега улази и излази како се коме кад прохте.

    Како се тешко приступа ЕУ, тако се из ње тешко и излази. Муке које има Британија при изласку из канџи ЕУ оповргавају овакво виђење највиших државника у Србији. Не схвата се у врху власти какава је ЕУ хидра.

    Главна ствар на коју треба да одговоре Дачић и сви други који тако мисле и делају је следећа: ако Србија напусти ЕУ, да ли ће да добије назад своја уложена средства? Тај улог може лако да буде прихваћена независност Косова и Метохије; уништење Републике Српске као административно-политичко-територијалне јединице; па питања око Војводине, Рашке области,...

    ’Коначно решење’ за Косово и Метохију?

    Покренути унутрашњи дијалог о Косову и Метохији помало личи на формалност, замајавање јавности и скретање пажње са јасног проблема. Таквим режираним дијалогом унутар одређених (јавних?) кругова власт покушава да испипа пулс преко стручне јавности и да потом стави шећерни прелив на будућу озваничену одлуку о истинском одустајању од Косова и Метохије, а све због погубног пута ка ЕУ. Прича може да се развије у смислу да имамо веће користи од боравка у (распадајућој) ЕУ, па то морамо да прихватимо због будућих генерација. Зато на крају режираног дијалога може да буде подметнут неки ’Урош нејаки’ да објави и потпише погубни документ...

    Решење за проблем повезан са Косовом и Метохијом тражи се још од 1389. и још увек га нема. Велики је залогај власти у Србији покушај да се ’коначно’ реши тај проблем на убрзани начин током 2018. Проблем је такав да ни много умешније генерације политичара пре садашње нису успеле да га реше и то у много повољнијем међународном окружењу за Србију. 

    ...
    Комплетан чланак у штампаној Слободи

    Опширније...

Слобода 2169

Словеначка антисрпска пропаганда

Пише: Александар Петровић

Политичка и ратна пропаганда у словеначким листовима „Slovenec“ и „Ilustrirani glasnik“ илити Како су неки видели српску војску у Великом рату

О Првом светском рату, великим биткама и Солунском фронту писали су историчари, књижевници и учесници, сведочења преживелих су потресна, а теоретичари рата су као пример храбре и бескомпромисне борбе наводили српску војску. У Великом рату борба се није водила само на фронту и у позадини. Изузетно јака немачка пропагандна машинерија којој се убрзо придружила и Аустроугарска царевина  имале су значајну улогу у рату. Како је навео Жан-Ив Ле Наур, француски историчар који се дуго бавио Великим ратом, „ратна пропаганда је доживела процват током Првог светског рата“.

Јачање националних осећања, демонизација непријатеља, подстицање морала војника и цивила по цену сталног медијског „испирања мозга, пропаганда праћена цензуром било је саставни део ратних извештавања.“ Тако су новинари, писци, илустратори и фотографи постали истинско стратешко оружје, а сентенца Марк Твена: „Лаж је у стању да обиђе пола света док истина још увек навлачи своје ципеле“ добила је пуну потврду у пракси.

На примеру два словеначка листа „Ilustrirani glasnik“ и „Slovenec“ најбоље се види однос потоње чланице Државе СХС и касније југословенске републике према Србији. Било је ту свега (лажи, демонизације српског народа, пропаганде) осим истине.

„Ilustrirani glasnik“ је припадао првим војним гласилима у Словенији. Излазио је сваког четвртка, од 3. септембра 1914. године до 29. августа 1918. године и пратио је дешавања на ратиштима. У почетку обимом није премашивао 12 страна, да би се број постепено смањивао (8 страна 1918). Амбициозно уредништво је себи поставило циљ – највећи тираж, те је прве године излажења „Ilustrirani glasnik“ штампан у 12 000 примерака. Одговорни уредник свих година излажења био је Јосип Кловар, а штампала га је Католичка штампарија у Љубљани. „Ilustrirani glasnik“ је веома амбициозно објавио свој излазак. У првих осам бројева уредништво се хвалило да је лист наишао на одличан пријем код читалаца. Но, издавачу није био важан профит („ни што за добичек“), већ је желео да „з добрим дружинским листом осречи словенски народ“. Гарант остварења издавачких жеља требало је да буде садржинска разноврсност листа – песме, приче, подлистак, цртице, образовни и комеморативни чланци на тему рата, рубрике „По земљи и иностранству“, о здрављу и породици... Како се ратна машинерија захуктавала, занимљиве рубрике су уступале простор ратним извештајима.

Иако замишљен да буде више литераран него информативан, ратне околности су промениле првобитну концепцију. Сарајевски атентат, објава и почетак рата, као и сва ратна дејства пропраћени су цензурисаним и пропагандистичким, углавном мемоарским  текстовима, који су били илустровани фотографијама и цртежима.    

Лист „Slovenec“ је свој излазак (14. октобар 1873) помпезно најавио у уводној колумни, наглашавајући важну улогу политичких гласила, јер „brez lista se nobena stranka ne more vtrditi naj je še tako velika“. Лист је, упркос свим домаћим и глобалним кризама и ратовима, држећи се истог издавачког курса – безусловно подржавати власт и презирати непријатеља, успео да се одржи 72 године, све до краја Другог светског рата. Политичко-информативни лист „Slovenec“, гласило и билтен Словенске људске странке je, као репрезентативни представник словеначког политичког католицизма имао изузетно важну улогу у друштвеном и политичком развоју Словеније. У ратном окружењу, користећи свој медијски утицај, недвосмислено се стављао на страну Аустроугарске, односно Немачке и Италије. Лист је имао битне одлике политичке пропаганде те је, планирано и организовано користећи сва тада доступна средства, утицао на јавно мњење, агресивно наметајући мишљење и ставове земаља савеза Централних сила. Извештавање „Slovenecа“ је било намењено савезницима Централних сила, фронту, позадини, народу, али и непријатељу. Често су објављивани лажни подаци о губицима, који су стварали страх и конфузију у редовима противничких војника. Његова улога је била изузетно значајна, а у теорији се често наводи као пример примене политичке и медијске пропаганде, нарочито пре и за време Првог светског рата.

Словеначки комуниколози Славко Сплицхал и Франце Врег анализирајући словеначка гласила за време Великог рата закључили су да „својим извештавањем за време Првог светског рата, словеначки листови остваривали су све тоталитарне и пропагандне циљеве, продирући својим текстовима до најдубљих слојева људске психе. Агресивно намећући политичке ставове, имали су велики утицај на јавно мњење. Тако конципирана медијска пропаганда своју експанзију је доживела крајем Првог светског рата.“

РАТНИ ПОКЛИЧИ И ПАРОЛЕ

За „Ilustrirani glasnik“ је писао директни учесник у рату, поручник Павел Цвенкел:

„Међу војницима је владало велико узбуђење јер су баш они хтели први да пуцају на Србе. Ту привилегију добили су Хрвати којима су команданти давали упутства да су Срби притворни и опасни, да се праве добри, а онда пуцају у леђа.“

Иван Шуштерчич (1863–1925), словеначки адвокат и политичар, као страначки кандидат више пута је биран за посланика Царевинског већа у Бечу, председник Словенске људске странке и вођа екстремних клерикалаца, у ватреном говору који је 5. јула 1914. одржао у Љубљани, оштро је осудио Србију као главног кривца за атентат у Сарајеву. Како је навео Андреј Митровић (1937-2013), српски историчар и академик у књизи „Србија у Првом светском рату“, он је позвао своје сународнике на рат против Србије, претећи да ће „тешка песница словеначког војника... разбити лобању тог Србина у коме живи прождрљива мегаломанија.“

У интегралном облику штампана је посебно и објава рата коју је Влада Аустроугарске упутила 28. јула 1914. године у 11 часова Влади Србије, обичном поштом и преко Букурешта, у отвореном телеграму на француском језику следеће садржине:

„Краљевска Влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану  23. јулом 1914, коју је предао аустроугарски министар у Београду, због чега Царска и Краљевска Влада налази да  је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Од овог тренутка Аустро-Угарска се сматра у рату са Србијом.“

Као реакцију на телеграм, словеначки листови су 29. јула објавили проглас суверена Монархије у коме је наведено: „Смутње једног мржњом испуњеног непријатеља нагоне ме да се латим мача због очувања части Моје Монархије, одбране њеног угледа и ранга силе и због очувања њеног интегритета... Низ смртоносних аката и плански припремљена и спроведена завера, чији је страхотан учинак погодио у срце Мене и Моје Верне Народе, обележавају јасно сагледив крвави траг оне тајне работе која је покренута и која је руковођена из Србије... Србија је одбацила умерене и оправдане захтеве Моје Владе... ...Ја ступам мирне савести на овај пут који ми показује дужност.“

Одмах су штампани плакати и дељени широм монархије: „Serbien muss sterbien“ („Србија мора да цркне“),  „Сваки пуцањ – један Рус / Сваки ударац – један Француз / Такође и они у Србији треба да цркну!“

„Ilustrirani Glasnik“ и „Slovenec“ су активно пратили мобилизацију у Словенији и својим текстовима будили снажна родољубива осећања код својих читалаца. Многе значајне личности су на насловним странама ових листова отворено позивали на оружје – од манифеста „Za dom v bojni grom!“ Франца Jозефа, ватрених говора политичара (Ивана Шуштерчича), беседа  свештених лица (Антон Бонавентура) до, не мање агресивних, углавном непотписаних текстова који су позивали „На Србе“...

Екстремне клерикалне и десничарске групе избациле су у, Шуштерчичу блиском листу „Slovenec“, 27. јула 1914, песму „Бојни гром“ и у њој погромашку паролу „Србе о врбе“ бана Марка Натлачена која ће се провлачити до данашњих дана, кроз многе ратне сукобе на овим просторима.

...

Комплетан чланак у штампаној Слободи

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.