sloboda-baner

Из најновије Слободе

  • Слобода 2170

    Светска жаришта на прагу нове године

    Пише: Срђа Трифковић

    Срђа Трифковић

    Током више од две деценије после распада СССР-а, кључне личности обе главне америчке партије прихватиле су став да је неприкосновена војна моћ САД битни предуслов за успостављање и одржавање новог планетарног поретка. 

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Памет у главу и ранац на леђа

    Пише: Марина Дабић

    marina dabic

    • „Агонија ће се завршити једног дана, народ ће и ове отерати, али до тада ће они све покрасти, и постаће власници свега у Србији, а ја не смем да дозволим да постану власници моје деце, унука и њихове будућности“ •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ко сме и може да заборави прошлост?

    Пише: Никола Марић

    Никола Марић

    “Не гушите се у сузама због прошлости”, каже председник Вучић

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Јелена надгледа Волстрит?

    Пише: Д. Савић

    Доналд Трамп предложио Американку српског порекла за престижну функцију. Меквилијамсова ће добити петогодишњи мандат

    НА челу америчке Савезне корпорације за осигурање депозита ускоро би се могла наћи Јелена Меквилијамс (43), Американка српског порекла из Охаја, тренутно водећи правни заступник регионалне банкарске корпорације „Фифт трд бенк“ (ФИТБ) из Синсинатија.

    Председник САД Доналд Трамп објавио је да намерава да Меквилијамсову предложи на ову престижну функцију из области банкарства и финансија, а да би добила петогодишњи мандат, потребно је да добије „зелено светло“ Сената америчког Конгреса.

    Меквилијамсова, која од јануара ради као главни адвокат регионалне банке, скренула је пажњу на себе управо радом у Сенату Конгреса, посебно у Одбору за банкарство. Она је била виши саветник председника овог одбора, републиканског сенатора Ричарда Шелбија, али је у Конгресу на разним позицијама радила од 2010. године. Претходно је три године била правни заступник Управног одбора Савезних резерви, задуженог за помоћ у примени монетарне политике САД.

    Меквилијамсова, која је из Београда у САД дошла као средњошколка, завршила политичке науке и право са највишим оценама на престижном калифорнијском универзитету Беркли, на високој функцији би требало да замени Мартина Гринберга, кога је поставио Трампов претходник Барак Обама. Меквилијамсова би била члан Управног одбора Савезне корпорације за осигурање депозита до закључења мандата, што истиче 15. јула 2019. године. А потом би, уколико то одобри Сенат, постала директор Савезне корпорације за осигурање депозита САД у наредних пет година.

    Гринберг, који на функцији остаје до краја мандата, који истиче овог месеца, до сада је одолевао напорима Трампове администрације да уведе нова правила у финансијском сектору.

    Амерички председник, међутим, као свој приоритет истиче успостављање нових правила за Волстрит, тврдећи да жели да подстакне економски раст у САД. Постављењем Меквилијамсове, Трамп би заокружио тим који би спровео ревизију финансијских регулатива усвојених за време Барака Обаме.

    Савезна корпорација за осигурање депозита игра кључну улогу у регулисању банака широм САД, заједно са још неколико америчких агенција.

    Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за наш лист каже да Јелена спада у ред оних који заслужују одговорну фунцију:

    - Иако њени ставови, можда, нису познати широј јавности, њен рад није непознат америчком Конгресу, па не очекујем да ће бити проблема са њеним именовањем у Сенату. Могуће је да ће демократе бити уздржане, зато што је то њихов генерални став према Трамповој администрацији. Но, Јелена ужива углед у обе политичке партије. Биће то велики изазов за њу, биће једина жена у корпорацији, и најмлађа од свих - закључује Кесић.

    Опширније...

  • Слобода 2143

    Песме Јанка Туфегџића

    Пише: мр Радован Калабић

    radovan-kalabic

    Борба за независну Хрватску почела је давно пре Другог рата и, уз политичку подршку са Запада, трајала и после тог рата

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Ни лепота их не може спасити

    Пише: Новка Илићnovka ilic

    • У 200 српских села нема ни једног становника • Око 1200 села су у фази нестајања • За деценију ипо 18700 првака мање у српским школама •

    Опширније...

  • Слобода 2170

    Овде нису наочари чича Драже

    Пише: мр Радован Калабић

    Novka Ilic

    У првој половини новембра спелеолози Академско-спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда ангажовани од чајетинске општине, поново су се спустили у јаму Церова у којој су месец дана пре тога пронашли остатке људских скелета.

    Опширније...

Слобода 2170

Овде нису наочари чича Драже

Пише: мр Радован Калабић

Novka Ilic

У првој половини новембра спелеолози Академско-спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда ангажовани од чајетинске општине, поново су се спустили у јаму Церова у којој су месец дана пре тога пронашли остатке људских скелета.

Јама Церова је део пећине близу златиборског села Мушвете, на истоименом брду Церово. А будући да смо најавили у претходном броју „Слободе“, доносимо и информације о томе шта је ново откривено у овој масовној гробници на Златибору.

Како смо сазнали од спелеолога поменутог београдског клуба и нашег ранијег саговорника, такође спелеолога, и фрескописца, Мирка Ћелића, прича о овој масовној гробници почела је још пре три године када су спелеолози сазнали да на Златибору постоји оваква јама, и када су дошли да виде о чему се ради. Горан Дујковић, професор историје и спелеолог, вођа тима који истражује јаму Церово, каже да је најпре пронађено десетак људских лобања у улазној дворани пећине, а затим и још већи број људских костију, и личних предмета страдалника, табакере, опанци, цокуле, каишеви... Претпоставља се да су овде јуна 1945. сурово и без пресуде ликвидирани српски младићи, припадници четничких јединица, који су се враћали из рата, а долазили су из правца Босне. Заједно са спелеолозима овог пута у јаму су се спустили и председник чајетинске општине, Милан Стаматовић, као и свештеници ужичке и чајетинске цркве. Стаматовић објашњава: „ Сви заједно прикупљали смо њихове остатке и наилазили на тестере и друге застрашујуће предмете којима су мучене жртве, убијене пре 72 године. У плану нам је рашчишћавање терена и подизање спомен плоче настрадалима са циљем да се овакви злочини никада не понове. Желимо да ту близу јаме буде спомен костурница, а у догледно време пострадале ћемо достојно сахранити“.

 Нису Дражини наочари у јами Церова

Претпоставља се да је ту ликвидирано и у јаму бачено преко 200 младића, да су родом из неколико места Западне Србије, такође претпоставља се да нису имали значајног учешћа у ратним сукобима. По речима спелеолога у околини има још неколико јама, које нису до сада истражене. Оно што је изазвало пажњу после другог спуштања спелеолога у јаму Церова, јесу изјаве неких Златибораца, не спелеолога, да је међу предметима пронађеним у јами, пронађен и један препознатљив предмет - стакло и део оквира за наочаре, а личе на оне које је уочи стрељања 1946. носио генерал Дража Михаиловић. Такође пажњу јавности изазвала је и изјава пренета у једном дневном листу да су се Слободан Пенезић Крцун, тадашњи шеф ОЗН-е, а вођа акције хватања генерала Михаиловића, и Милош Минић, ондашњи тужилац у процесу против Михаиловића, наводно више пута интересовали и распитивали баш о јами Церова. На основу ове тврдње, која се тешко може проверити и доказати, изведена је и нова претпоставка да је генерал Михаиловић 1946. могао бити стрељан над јамом Церова и бачен међу своје саборце, ликвидиране годину дана раније. Ова јама била је до скоро неистражена, откривене људске кости су тајна која је чувана деценијама, те није ни чудо што сада та прича добија и своју „надоградњу“.

Да се јама Церова не може повезати са местом стрељања Драже Михаиловића, објаснио је др Срђан Цветковић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду који је за „Новости“ рекао: „Све личне ствари Драгољуба Драже Михаиловића, па и наочари које је имао приликом хапшења налазе се у БИА“. Такве наочаре имали су многи људи тога доба, и не треба да буду повод за било какву инсинуацију без других доказа. Теоретски је могуће да је генерал Михаиловић стрељан било где у Србији, па и код јаме Церова у Мушветама, на Златибору, али сматрам да је то мало вероватно. Зашто би га поред толико стрелишта у послератном Београду и околини, одводили тако далеко, поготово у крај у коме је 13. марта 1946. ухапшен.“ Цветковић подсећа да су Михаиловићеве наочаре биле изложене 2014. у оквиру изложбе „ У име народа“ која је приређена у Историјском музеју Србије. Осим наочара четничког команданта, у БИА су и његова лула, сат, мапа, пенкало, компас, пиштољ....рекао је Цветковић за „Новости“.

На петнаест метара испод површине земље, свештеници служили парастос жртвама комунистичке власти

Први човек Чајетине, Милан Стаматовић, објашњава да се прича о свирепом убиству заробљених четника на крају Другог светског рата показала истинитим тек после седам деценија, подсећајући на сведочења најстаријих мештана златиборских села о томе да је повратницима из рата, а реч је била о младићима не старијим од 25 година, обећана слобода уколико се предају. Међутим, они су одвођени у кафану у центру Чајетине, где су славили крај рата, а затим су уместо кућама, одвођени до јаме Церова и ту ликвидирани.

Стаматовић додаје: „Расветлићемо све, и доћи ћемо до одговора. Одмах по спуштању у јаму обавестили смо полицију о новим открићима, а њихова обавеза је да о свему известе тужилаштво. Упркос вишедеценијском заташкавању, тужилаштво је дужно да покрене истрагу. Очекујемо и да ће бити урађене ДНК анализе пронађених посмртних остатака“.

Стаматовић је рекао да се са шесторицом спелеолога и четворицом свештеника спустио у јаму Церова где је служен парастос страдалницима: „Четворица свештеника спустила су се низ конопце са спелеолозима, на дно јаме. И нешто овако догодило се вероватно први пут у Србији. Доле, око петнаест метара испод површине земље, служили су парастос засад безименим жртвама, над њиховим је костима, после седам деценија скривања ужасног злочина, засијао пламен свеће“.

Пећина Церова је и туристичка атракција

План општине Чајетина је да се пећина Мушвете уреди за ходочаснике и туристичке посете, али пре свега да се до краја открије шта се тачно догодило, да се пронађу остаци свих страдалника и да се пронађу њихови потомци. 

 ...

Остатак текста у Слободи.

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2018 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.