sloboda-baner

Помоћ фрескописању цркве у селу где се види живот

Пише: Драган Ћирић

Избице, село на неких шест километара од Новог Пазара лежи подно планине Рогозне, у миру и у овој питомини, дочекује позну јесен. Бистра вода Избичке речице која протиче кроз село даје му посебну драж, а мештани је чувају чисту.

Само који километар пре села налази се стара новопазарска бања, лековита вода лечи многе бољке, а предузимљиви људи около су направили лепе хотеле тако да је милина проћи. А кад се већ домогнете села Избице, ту видите ону чисту бистрину у људима. И то је оно што нас је позвало да у ово село завиримо и проникнемо његову тајну.

Да напоменемо, ово је село скоро на административној линији. Преко су Косово и Метохија. Кроз ово село пролазио је стари царски друм од Венеције преко Дубровника, Сарајева, Вишеграда и Новог Пазара ка Цариграду. До Избица је асфалтиран,  потом макадам. Прича је да велики број српских села на Голији и Рогозни остаје празан, са кућама без људи, шталама без стоке, њивама и ливадама зараслим у коров. И није то једини крај о којем се тако прича, много је таквих места и у Србији, и у  Републици Српској, али посебно у овом делу Старе Рашке области. За разлику од тих села, у Избицама се на сваком кораку види – живот. И то је оно што нас је навело да им у име СНО у Америци помогнемо. Да осете да се њихов труд вреднује и помаже. Наравно, не можемо ми из далеког света ни да помогнемо све којима је помоћ потребна, али негде и кадкад се  стекну услови, помажемо колико можемо.

Тако, наш добри и вредни Раде Раковић са сарадницима припремио је акцију у Чикагу, која је спроведена успешно, а због кратког боравка у Отаџбини није могао и лично да посети ово место, али је помоћ дошла онако како се најбоље и најбрже 
могло. Јер, радови на фрескопису цркве Св. Тројице су у току и ова помоћ им је заиста добродошла. 
У селу сада поносно стоји црква Свете Тројице, саграђена и освећена на Тројице 2005.г, а започета недалеко од гробља и остатака старе богомоље из 17. века. Осим сиге, материјала којим је грађена, све остало је било дело мештана и добрих људи  дародаваца. Била је то прва новоизграђена црква у Рашко-призренској епархији после бомбардовања 1999. 

У њој већ годинама има више крштења и венчања него опела. У цркви у послу фрескописа затичемо Василија Милића, из чувене београдске породице мајстора овог заната. Размерава, меша боје, а у име Српске народне одбране посебно ће
израдити фреску Светог великомученика Лазара Косовског, што је Слава СНО у Америци. 

Из Избица се људи не селе. Напротив, многи се враћају да у питомом селу наставе живот. - Од изградње цркве направљено је 17 нових кућа, само у току прошлог месеца имали смо два крштења и једно венчање. Село живи. Од изградње цркве,  временом добили смо градски аутобус, асфалтни пут, нове линије за телефон и интернет, изградили сеоски дом где се деца окупљају а и ми старији када треба, основали огранак КУД „Голија“ па деца иду у госте и гости долазе код нас, правимо народне саборе… каже нам наш домаћин председник удружења „Пријатељи Избица“ Зоран Јеремић, заслужник за све послове што се овде раде и преко овог удружења добрих људи воде се сви послови у селу. 

Све је чисто, показује нам г. Јеремић признанице и уговоре за сваку ставку, прилог и расход. Истражујући историју Избица и начин живота, обичаје, навике и породична стабла његових житеља, Зоран Јеремић, аутор обимне историјске и етнографске студије „Избице од давнина“, у потпуности је успео да од заборава сачува најзначајнија сведочанства о животу Избичана у  задња два века. Чак и оне који су добро скривани, посебно та сведочанства за време Другог светског рата и страдања
села. 

- Цело село било је спаљено, људи расељени, а деца до 15 година била смештена у Врњачкој бањи где су завршавали школе, каже нам г. Јеремић. Имали су Избичани примера да су им и комшије друге вере желели да дођу у село
али су заједно мештани откупили једну велику парцелу тако да до тога није дошло. Да кажемо, село је сасвим српско. Пре сто
десет година, 1914. имало је 236 становника. Сада 360. Вијори се чак и српска застава, ту одмах поред цркве. Ипак, знају Избичани да има и неких наследника имања који никада нису дошли и не знају где им је имање, и то је једина опасност за село. 

freskopis 2

Један од најупорнијих житеља Избица, Раде Максимовић, каже да су их одржали слога, упорност и уверење да се и овде где су рођени, и где им је најлепше и најсигурније, може лепо живети. 

- Иако смо дуго живели у беспућу, спас нисмо тражили у сеоби, већ у чврстој борби за опстанак на својој родној груди. С поносом кажем да у селу нема посвађаних, да једни другима помажу и да нико није отишао у иностранство, говори Раде.
Нови сеоски дом представља тачку где се село окупља поводима који су стварни и животни, од састанака и сусрета до изложби, читања у новој библиотеци, школице за уметнички надарену децу. Неки од ових садржаја тек треба да стасају. Хвала Богу, више тај дом служи за крштења него за опела, како нам кажу мештани, и добро је док је тако.

– Ово није класични дом културе, како се то обично назива. Биће то и дом културе, имамо ми овде стотинак младих, имамо  културно-уметничко друштво са четрдесетак чланова, огранак КУД „Голија“ из Новог Пазара. План је да у једном делу  створимо библиотеку и  сликарски атеље, јер у овом селу има уметнички надарене деце. Али то ће бити и место окупљања старијих, на парастосе и зборове – прича нам Зоран Јеремић, кога су мештани одабрали да организује радове, а и наш домаћин приликом ове посете. 

– Градимо дом за друштвене и духовне потребе. Радимо, градимо и не размишљамо о одласку негде другде – каже он. Све се лепо видело и тог дана при нашој посети. Аутобус пун ђака и радника оде за Пазар у школу и на посао, поподне назад својој  кући. Неће их грејати топлина дома тамо негде далеко, већ на својој дедовини и прадедовини.

Српска народна одбрана у Америци даровала је за фрескописање цркве Свете Тројице у Избицама $1,100.00 долара до 19.  новембра о.г., а можда и више уколико се још неко од наших читалаца јави на овај позив. Тренутно, ради се на фрескопису доњег дела цркве, а напролеће, ако средства дозволе, и купола од 50м2, за коју је потребно сакупити средства. 

Штампа Ел. пошта

  • SPC
  • Dijaspora
  • Svetigora
  • Save Displaced Serbs
  • Srbi za Srbe
© 2024 Портал Српске народне одбране у Америци. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.