Резултати црногорских избора тек што су били званично саопштени, а «дубока држава» САД је без оклевања ступила у акцију. У Вашингтону је већ 1. септембра покренут својеврсни «удружени злочиначки подухват» политичких инсајдера са циљем да се Мило Ђукановић одржи на власти и да се спречи формирање владе сходно демократској вољи грађана Црне Горе.
Непосредни циљ ове кампање јесте да се Ђукановићу омогући да у предстојећим седмицама максимално одуговлачи са процесом формирања нове власти, уз дискретну али јасну подршку Вашингтона. Дугорочно, циљ је не само да се по сваку цену спречи формирање опозиционе владе већ и да се обезбеди континуитет власти ДПС и његових партнера, без обзира на средства. Крунски аргумент је предвидив: за САД је недопустиво да у Црној Гори победе «ретроградне, просрпске, проруске снаге».
Главни актери ове операције су озлоглашени антисрпски јастребови, Даниел Сервер из «Института за мир САД», Јануш Бугајски из Центра за међународне односе у Вашингтону и бивши високи функционер Пентагона Мајкл Карпентер. Из позадине их здушно подржава Метју Палмер, помоћник подсекретара за регион тзв. западног Балкана, који не може да се директно експонира с обзиром да је државни чиновник.
Основне тезе Ђукановићевих апологета и заговорника континуитета власти у Црној Гори могу се сажети у три тачке:
(1) Опозиција у Црној Гори нема визију будућности земље као дела евроатланске заједнице, нема никакав програм који би је објединио, осим наводно патолошке и ничим оправдане нетрпељивости према самом Ђукановићу.
(2) Стога опозиција нема ни капацитет да формира стабилну и трајну владу у Подгорици, за разлику од Мила Ђ. коме само треба да се један нови посланик дозове памети — а притом САД треба да одиграју «конструктивну улогу» да помогну свом НАТО партнеру и осигурају даљи прозападни курс Црне Горе.
(3) Успех опозиције да формира владу ишао би на руку тзв. малигном руском утицају на Балкану, поврх тога само би дао подстицај Београду да заузме тврђи став по питању Косова и дао би охрабрење Додиковим српским националистима у Бања Луци да и даље подривају стабилност БиХ и да се одупиру потребном путу БиХ у НАТО.
Из свих наведених разлога, они инсистирају, за интересе САД битно је да се осигура континуитет власти у Црној Гори. Већ су успели да пласирају злонамерно и лажно интониране текстове у неким водећим медијима. Даниел Сервер је тако изјавио Гласу Америке у уторак, 1. септембра, да су „САД забринуте због ситуације у Црној Гори!“ Није јасно ко је и када овластио г. Сервера да говори у име Владе САД. Он је потом додао злослутну „процену“ (заправо изјаву о намерама) да опозиција можда ипак неће формирати владу:
„Процес формирања владе је као други избори… Чини ми се да ће опозиционари ову веома тесну изборну победу видети као индикатор да могу да промене курс и изненада окрену Црну Гору ка Москви и Београду, чак и претећи њеној независности… НАТО сада има обавезу према Црној Гори и Црна Гора према НАТО-у. НАТО не може да има чланицу која није лојална и није посвећена Алијанси. Сасвим је јасно да Руси покушавају искористе балканске земље да ослабе НАТО, да би Црна Гора постала агент Москве.“
Не желим да прејудицирам, наставио је Сервер, јер „процес формирања владе није завршен, и не треба подразумевати да ће опозиција која има 41 место у парламенту моћи да формира владу на основу тога јер постоје различите комбинације“. Г. Сервер није појаснио ко спрема те „комбинације“, али је његова намера јасна.
Сервер и његови истомишљеници желе да у исправност својих ставова убеде и за сходно деловање придобију државног секретара Мајка Помпеа. У тој игри кључна је улога њихове кртице у Стејт Департменту, Метју Палмера, који нам је познат по изјави од пре осам месеци да не види ништа спорно у криминалном Закону о слободи вероисповести.
За победнике на црногорским изборима било би погубно да се уљуљкују у осећању да је главни део посла обављен, јер није. Србофобна хидра у срцу вашингтонске мочваре никада се неће помирити са могућношћу да њен пулен Ђукановић изгуби макар део моћи. Потребно је и неопходно предухитрити роварење Сервера и компаније изјавама првака победничког тима са три битне поруке:
(1) да ово није победа «проруских» него антимафијашких, анти-аутократских и аутентично продемократских снага;
(2) да постојеће међународне обавезе Црне Горе не долазе у питање, чланство у НАТО пре свега; и
(3) да ће само у нормализованој Црној Гори, ослобођеној непрекидних режимских игара и подела, САД имати поузданог партнера, тј. да Америка више неће бити злоупотребљавана као наводни параван и покриће за злокобно харање Ђукановића и његове клике.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
