Живот у духовном позиву није лак, али је дубоко испуњен смислом, посвећеношћу и љубављу. Овај начин живота није само професија, већ начин постојања који обликује све аспекте једне особе, њене породице и заједнице у којој живи.
Попадија Вишња Костић из Краљева, мајка је четворо деце, професорка српског језика и књижевности и супруга свештеника Милана Костића. Она је прави пример колико је лепа, жива и снажна веза између вере и традиције, а Вишња је са поносом и љубављу носи кроз свакодневни живот.
Свог супруга Вишња је упознала када је имала 17 година. Након пет година забављања су се венчали и из те љубави добили три девојчице и једног дечака: Ирину, Нику, Мелину и Лазара.
Из села Грачац код Врњачке Бање недавно су се преселили у нову парохију и тренутно живе у Матарушкој Бањи. Иако многи сматрају да се живот попадије доста разликује од живота других жена, као и да је много традиционалнији, Вишња је та која је успела да споји и традицију и модеран начин живота.
Наиме, већ пет година, на свом Инстаграм профилу Вишња са својим пратиоцима дели постове о томе како изгледа духовни начин живота, приче и слике о манастирима и црквама које је посетила, али и рецепте како припремити укусна посна јела. А да су људи заинтересовани за оно о чему она пише и објављује слике, потврђује и то што је прати више од 23.000 људи.
Свештеничка породица Костић сада у Матарушкој Бањи, фото Мирјана Церовић
– До тога је дошло спонтано током година, без амбиције да имам велики број пратилаца. Првенствено је то био блог на коме сам објављивала рецепте за посна јела. Како сам завршила српски језик и књижевност, ту сам видела и могућност да изразим своје мисли. Објављујем и садржаје о верском туризму, споменицима културе, али и слике из породичног живота. Мислим да људи највише воле искреност и спонтаност, па су тако те неке личне приче и фотографије оно што људи којима се обраћам највише цене – прича Вишња за „Слободу“
Откада је, још као сасвим млада девојка, одлучила да ступи на пут за који је била свесна да ће захтевати дубоко разумевање и велико срце, Вишња је показала да живот уз свештеника није нешто што би могло да буде оптерећење. Напротив, то је живот посвећености и разумевања дубоке духовности која не зависи од формалности и изгледа, већ од унутрашње спознаје и љубави.
– Никада нисам разматрала живот са Миланом као нешто што би ми било наметнуто, било да се ради о избору у вези са нашим животом или како други људи виде живот свештеника и његове супруге – истиче Вишња.
Поред тога што је мајка четворо деце, Вишња помаже мужу у цркви када је то потребно, а од прошле године ради и као лиценцирани туристички водич. Уз све то и активност на друштвеним мрежама, Вишња истиче да су све то њене љубави које је објединила, као и да све постиже захваљујући помоћи мајке и супруга, али и добром организацијом.
Када су почетком прошле јесени добили нову парохију у Матарушкој Бањи, иако су у старој таман развили праве корене и сродили се са заједницом, Вишња и њена породица нису туговали, већ су пресељење доживели као нови изазов који ће им донети много лепог и новог у животе. Вишња је тада записала и на друштвеним мрежама са пратиоцима поделила своје мисли:
„Било је то једно дивно поглавље нашег живота (у парохији у селу Грачац код Врњачке Бање), велики труд, велико искушење и велики благослов – све оно што чини живот. Био је то један заједнички раст, како свега око нас, тако и наше породице! Било је тренутака када се није видело краја нечему што нас тишти, али је било благослова у изобиљу који су нас тешили и тешили изнова. Било је жеља и замисли за још много година, али благослов је био другачији.
Имали смо нешто што многи не могу разумети! Заборављене речи: поверење, помоћ без очекивања, давање без тражења противуслуге, љубав за цркву, за село, за заједницу, вредности због којих ће највећи део Грачанаца остати за нас као узор честитог, здравог, вредног и пожртвованог српског сељака! Јунака!
Дошли смо са Ирином и завршеном обновом само брода цркве.
Одлазимо са Ирином, Ником, Мелином и Лазарем и са свим оним у очима и срцу што се у међувремену створило и изградило. Остају неке мале личне туге, али и много радости. Остају наше личне замисли од којих нисмо одустали. Остају осмеси, загрљаји, дарови, људи који су наши пријатељи заувек. Остаје Љубав! Живи били док не изградимо оно што ће нас учинити комшијама заувек!“
И ТРАДИЦИЈА, И КОРАК СА ВРЕМЕНОМ
Показало је ово писмо колико је дубока порука о љубави према цркви и заједници, али и о томе како истинска посвећеност може створити дубоке и трајне везе. Писмо је права ода захвалности за све што је њена породица у Грачацу постигла и указује на важност поверења, несебичне помоћи, љубави за цркву и село и честитости као људских вредности. Јер, ако живот у свештеничкој породици јесте пун изазова и искушења, истовремено је и благослов који није само у материјалним стварима, већ у људским односима и духовном расту.
„Није да није било тешких тренутака у Грачацу! Није да није било тренутака када је свега било превише! Није да није било тренутака када бисте одустали! Увек је то тако… Сваки почетак је тежак, свака реч се мери, сваки покрет процењује када негде дођете као нови, млади и још после некога ко је велики траг оставио у срцима мештана.
Било је првих година разних неразумевања, па и коментара. Али знате како можете доказати да неко није у праву – само радом, трудом и делатном љубављу. И тако је и било. На путу којим смо прилично храбро, али и амбициозно кренули, једино се могло са људима које нам је Господ непрекидно слао као помоћнике. Било их је, хвала Му на томе“, присећала се Вишња.
Како каже, никада нису желели да живот у цркви буде нешто што ће бити искључиво дефинисано старим обичајима:
– Ми ценимо традицију, али исто тако верујемо да је важно да идемо у корак са временом и да разумемо потребе нашег окружења. Мој Инстаграм профил @popadijaovde (сада се зове @visnjausvetu) који сам покренула са намером да делим савете и рецепте, али и да људима понудим духовну подршку, постао је много више од обичног блога. Он је постао место где људи могу да се обрате за помоћ, где могу да размене искуства и поставе питања о свом духовном животу“, каже Вишња, која успешно користи друштвене мреже да би помогла људима који су у потрази за одговорима на своја питања.
Њен живот је прави пример како се може бити активан и присутан у друштву, али истовремено чувати и неговати духовне вредности које су важне за њу и њену породицу. Као жена која се непрестано труди да нађе равнотежу између својих обавеза као мајка, супруга и попадија, Вишња је свесна значаја духа заједнице.
– Црква није само место где се долази на литургије. Црква је место где треба да градимо љубав, подршку и узајамно поштовање. Људи у малим срединама, као што је наша нова парохија у Матарушкој Бањи, нама као свештеничкој породици прилазе са пуно поверења. У том смислу је наша одговорност велика, али истовремено и дубоко испуњена – додаје Вишња.
Њена породица везана је за традиционалне вредности и обичаје, али су баш та веза са коренима, као и континуитет у поштовању православних празника и обичаја, оно што даје снагу и стабилност породици:
– Наравно, ми славимо све празнике, али најважније је да током празника будемо заједно као породица, у цркви.
ЉУБАВ И ПОСВЕЋЕНОСТ КАО СТУБОВИ ЖИВОТА
За Вишњу, живот у свештеничкој породици није само обавеза, већ и извор дубоке духовне радости:
– Бити попадија није нешто што је лако, али је дивно. Дивно је, јер могу да видим како наш живот може бити пример људима око нас, како можемо показати љубав, нежност и посвећеност. Ми нисмо савршени, али се трудимо и то је оно што је важно – појашњава Вишња. Њена вера у људе и потреба да својим примером и радом помогне другима, чини је инспирацијом за све који је прате.
Иако је многи питају колико је било тешко или лако направити спој традиције и модерног начина живота којим живи, Вишња истиче да те две ствари не одваја и поручује да је потребно увек бити аутентичан.
– Хришћанство је аутентична вера од свог настанка. Ја просто живим у свом времену и истовремено верујем у Бога. Не живим изопштено од света, него живим у свету. Вера је једна олакшица, јер неке ствари доживљавам другачије, мање драматично. Вера се искрено може сведочити у сваком аутентичном окружењу, она није затворена и строго традиционална, већ даје могућност сваком човеку да је сведочи у времену у коме живи.
И управо то је оно што Вишња ради. Њену активност на друштвеним мрежама многи доживљавају као необичну. Она јој је донела симпатије једног дела јавности, али и не тако позитивне коментаре другог дела јавности. Ипак, у мору профила на друштвеним мрежама који су више него бесмислени, она је понудила садржај који пропагира праве вредности, приближава верски живот грађанима и нуди могућност да науче нешто ново, јер баш као што наша саговорница каже: вера није затворена и може се искрено сведочити у сваком времену.
