Косово и Метохија између правила за проширење ЕУ и америчких председничких избора
Да ли ће и у којој мери председнички избори у САД 5. новембра заиста бити дан „Д“ за будуће политичке процесе и опстанак српске заједнице на Косову и Метохији било да у Белу кућу уђе Камала Харис која се до сада није јавно превише изјашњавала о овом делу Европе или се у њу врати Доналд Трамп, чији је један од плодова претходног председничког мандата спорни Вашингтонски споразум? Колико ће „сигнал“ бити избор саветничког тима новог америчког председника и чему се надају званични Београд, почетком новембра суочен са народним гневом због трагедије у Новом Саду, где је пад настрешнице на Железничкој станици угасио 14 живота, али и званична Приштина, чији главни ток предизборне кампање за фебруарске парламентарне изборе месецима уназад усмерен на различите видове полицијске тортуре над Србима и све више гласова о сексуалном узнемиравању Српкиња на северу КиМ, што КПС негира?
– Циљ САД остаје узајамно признање – поручио је Роберт Вуд, амбасадор САД у УН, на последњој седници Савета безбедности 30. октобра, на којој је разматран шестомесечни извештај о раду Унмика.
Амбасадор Вуд тражио је од Београда да „приведе правди чланове српских паравојних формација које су 23. септембра 2023. напале Косовску полицију у Бањској, укључујући и самопроглашеног вођу напада Милана Радоичића“, бившег потпредседника Српске листе, прудужене руке СНС. Додуше, Вуд је говорио и о забринутости Вашингтона због „некоординисаних акција Владе Косова мимо оквира дијалога којим посредује ЕУ“.
Неколико дана уочи америчких председничких избора огласила се и Европска комисија, која је 30. октобра усвојила годишњи Пакет проширења, уз детаљну процену стања и напретка који су постигли “Србија, Албанија, БиХ, Црна Гора, Северна Македонија, Грузија, Молдавија, Украјина, Турска и Косово на путу ка приступању ЕУ”. Жозеп Борељ, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, поновио је да “Србија и Косово морају да напредују у примени споразума о путу нормализацији односа, који се води под окриљем ЕУ, јер је то једини начин да се напредује на европском путу”.
– Пуно тога смо учинили у процесу дијалога – постигли смо узајамно признање регистарских таблица, успели да елиминишемо улазна и излазна документа па грађани Србије и Косова могу слободно да путују… Заустављена је пракса злоупотребе струје на северу Косова дуга 20 година. То су велика достигнућа, али до њих није дошло лако. Постигнут је и споразум о путу нормализације али, нажалост, нема решења за његову примену. И за Србију и за Косово сама динамика проширења и напредак ка дијалогу којим управља ЕУ иде руку под руку са нормализацијом односа – оценио је Борељ, наводећи да број кандидата за ЕУ повећао са пет на девет.
Он је нагласио да Унија “не треба да буде само већа, него мора да буде и снажнија” тако да они који одржавају односе са Русијом, која је “егзистенцијална претња Европи”, не могу да очекују да њихова земља буду део ЕУ – морају да бирају”.
Што се тиче Брисела, порука за напредњачку власт у Београду је јасна – испорука дела државне територије, рудног богатства – не само на предатом КиМ, питање је да ли је литијум у остатку Србије једино потраживање, и наравно усклађивање спољне политике са ЕУ кад је реч о “рату” Запада са Москвом. Где су у свему томе државна политика Србије према КиМ и будућност Срба у њеној, према важаћем Уставу, јужној покрајини?
Да ли се власт исцрпела доношењем Предлога закона о проглашењу Аутономне покрајине Косово и Метохија за подручје посебне социјалне заштите, који је Влада Србије усвојила на седници од 28. октобра? Да ли, како оцењују домаћи критичари политике председника Србије “овим законима о Косову Вучић заокружује све атрибуте Косова као државе, а то представља као врхунац бриге о животу људи на Северу КиМ”? Шта значи истог дана у Немањиној 11 усвојен Предлог закона о организацији и надлежности правосудних органа у процесуирању кривичних дела извршених на територији КиМ, кад је српско правосуђе у Покрајини, у складу са Бриселским споразумима предато Приштини?
Предложени закон иза ког стоји Министарство правде, предвиђа да надлежност у предметима за кривична дела прописана Кривичним закоником која су извршена после 17. фебруара 2008. – једностраног проглашења косовске независности – на територији КиМ,у првом степену имају Више јавно тужилаштво и Виши суд у Београду, а за поступање у другом степену Апелационо јавно тужилаштво и Апелациони суд у Београду. Такође је предвиђено је да се у Вишем јавном тужилаштву у Београду образује Посебно одељење за кривично гоњење кривичних дела која су извршена на територији КиМ.
Шта пише у предложеном „папиру“ који законски треба да регулише најављене Вучићеве „хитне мере“ на основу ког ће се за део иначе по Уставу јединствене и недељиве територије Србије, годишње издвајати 120 милона евра због гашења српских институција на северу КиМ, за које се спекулише да је наводно део бриселских и других договора и приче да се највећи део сваке финансијске помоћи из буџета Србије „враћа“ назад у напредњачку „касу“.
У документу, који је припремило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, тврди се да је усклађен са одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије и прописима Уније, али у изради предлога закона нису учествовали консултанти из Брисела. Овај „папир“ је одговор Београда на приштинско „спречавање рада локалних самоуправа, јавних предузећа и јавних установа, забрана промета робе из централне Србије на подручју АП КиМ, забрана коришћења динара као платног средства и ограничавање слободе кретања погађају социјално најугроженије групе становништва као што су незапослена лица и старија лица која не остварују редовне приходе“.
„Овим законом КиМ с проглашава за подручје посебне социјалне заштите, а циљ његовог доношења огледа се у пружању подршке лицима која живе на територији АП КиМ, а потпадају под категорију незапослених лица, односно лица старијих од 65 година, која нису остварила право на пензију“, пише у Предлогу закона.
Према подацима Националне службе за запошљавање, на подручју КиМ на дан 15. октобра 2024. налазило се 19.726 незапослених лица, од којих је готово једна трећина без квалификације или са основном школом. Предлог закона обухвата само лица која трајно живе на КиМ, а реч је о личном праву које се не може преносити на друга лица.
„Средства за остваривање права из овог закона обезбеђују у Финансијском плану Националне службе за запошљавање, односно буџету Републике Србије, а Влада утврђује висину социјалних новчаних давања, у складу са обезбеђеним средствима“. Предлогом закона детаљно су дефинисани услови под којима незапослени и старија лица стичу право на социјалну помоћ. Она би се за незапослена лица исплаћивала преко Националне службе за запошљавање, а за старија лица преко надлежног центара за социјални рад. Закон би, кад га и ако га усвоји Скупштина Србије, требало да ступи на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Србије, а примењивао би се од 1. марта 2025. године.
На критике Запада, посебно Предлога закона о правосудној надлежности, уз позив Београду да их преиспита јер су противни обавезама преузетим у Бриселу, преко друштвених мрежа одговорило је Министарство спољних послова поруком да је “циљ ових прописа заштита права и социјалне сигурности српског народа на КиМ, у складу са широм посвећеношћу Србије стабилности у региону“.
Иако на северу КиМ нема дана без привођења и пребијања Срба, званични Београд и даље без икаквих условљавања, наводно без успеха, преговара са Приштином. Инсистира на заједници српских општина, која би Вучићу требало да послужи за “часну” и досад највећу победу у предаји КиМ, док је Куртијевој одлазећој влади требало годину дана да недавно саопшти да је предлог ЕУ о ЗСО само још један “нон-папер” на ову тему. У ишчекивању избора – америчких, косовских, у ЕУ.., а можда и српских ванредних, уз махање разним (не)законским папирима, Срби са КиМ се и даље исељавају, посебно на северу, на који власт у Приштини није могла ни да привири до доласка СНС на власт у Србији.
Јубилеј на Унесковој листи
Манастир Високи Дечани почетком новембра обележио је 20. годишњицу од уписивања на Унескову листу светске културне и природне баштине. Јубилеј је обележен изложбом радова ученика основних школа из већински српских села у околини Пећи и Истока на тераси Милошевог конака у дечанском манастиру. Манастири Високи Дечани, Грачаница и Пећка Патријаршија, као црква Богородица Љевишка на Унесковој листи светске културне баштине уписани су под државом Србијом као Средњовековни споменици на Косову, а од 2006. до данас налазе се и на Унесковој листи светске баштине у опасности. Упркос протестима Приштине, остали су на тој листи од 56 најугроженијих споменика на свету и на овогодишњем 46. Заседању Унесковог Комитета за светско наслеђе у Њу Делхију. Недавна објава Аљбина Куртија на друштвени мрежама да “његова влада ради на обнављању три старе куће у Призрену, како би историјски центар овог града пријавила за уписивање на Унескову листу светске баштине”, у Београду је оцењена као део предизборне кампање – кандидатуру за упис на Унескову лист може да поднесе само држава чланица. Покушај Косова да 2015, уз помоћ Албаније, уђе у Унеско пропао је, а потом је било више најава могућих нових косовских кандидатура за чланство у овој организацији УН. Ј.Т.
