Пише: Јелена ТАСИЋ
Четврт века после обарања режима Слободана Милошевића Србија је 5. октобар дочекала са социјалистима, бившим
радикалима и јуловцима на власти. Некадашњи чланови ДОС-а и „Отпора“ овог 5. октобра нису могли баш најпрецизније
да се сете шта је све претходило и шта се догодило тог дана и у времену које је после тога наступило, док су сад већ
покојног Милошевића његови СПС саборци после 25 година прогласили „првом жртвом ’Обојене револуције’“, за коју сад
заједно са СНС коалиционим партнером у Влади Србије оптужују студенте у протесту. Србија се 2025. није вратила само
две и по деценије уназад, већ је технологија владавине СНС-СПС режима са Александром Вучићем на челу успела не
само да поништи новију српску политичку историју него и да темељно разори све тековине више од два века модерне
српске државе.
Да ли су се размере те штеточинске власти могле наслутити већ у октобру 2012. кад се тадашњи премијер и први
човек СПС Ивица Дачић тајно срео са тадашњим косовским колегом, бившим командантом ОВК, а сад хашким
притвореником Хашимом Тачијем да би већ 10. децембра исте године као „пилот пројекат“ административни прелази
између Централне Србије и Косова и Метохије добили прве обрисе међудржавних граница? (Не)обележавање четврт
века демократских промена и Милошевићевог пада дало је на значају 6. октобру.
Мука у Драчу
Актуелни председник Србије тог дана нашао се у Драчу, Албанија, на регионалном самиту Процес Брдо-Бриони. На
том скупу под називом „Заједнички интереси, заједничка преданост заједничкој будућности: заједно према ЕУ“
равноправно је учествовала и председница Косова Вљоса Османи која је “држала банку” о поштовању територијалног
интегритета самопроглашене косовске државе, док се Вучићу, како је наводно признао, “превртао желудац наопачке”. Он
није објаснио зашто и сам није рекао коју реч о уставним, међународно признатим границама Србије, гарантованим
Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.
Уместо тога најавио је “отварање 400 нових радних места у здравственим установама на КиМ у наредних десетак
дана”, не помињући оно што западне дипломате и Приштина најављују – интеграцију српског здравства и образовања у
систем самопроглашене косовске државе ради поштовања Вљосиног “територијалног интегритета”.
Вучић је за 11. октобар, дан уочи локалних косовских избора, најавио “организовану шетњу посвећену српском народу
на КиМ”, неоткривајући место шетања.
„Поручио бих Србима на КиМ да ћемо бити уз њих и увек ћемо бринути о њима“, рекао је председник Србије
позивајући на мир и јединство.
Као и претходних месец дана, од како је првих дана септембра из Амбасаде САД у Приштини као готова ствар и
политичка нужност најављена интеграција српског образовања у косовски школски систем, а о чему су јавно почеле
да говоре и друге западне дипломате, Вучић о томе ни реч не проговара, иако су се упади КПС проширили и на српске
здравствене установе на КиМ.

- Вучић који се изјашњава и за мање битне ствари упадљиво ћути јер не сме да се замери
правим ауторима Француско-немачког плана, Охридског споразума и Лајчаковог статута.
Ако би то и покушао они би га демантовали или подсетили на записнике са састанка у
Бриселу 26.октобра 2023. када је пристао на укидање српског здравства и просвете
само зарад свог останка на власти. Вучића не интересује исељавање Срба са КиМ, њега
интересује само власт и повећање његове личне имовине. Зато је спреман да направи
ревизију догађаја из 1999. године. Али зато председник Српске листе Златан Елек,
министри Златибор Лончар и Марко Ђурић, као и директор Канцеларије за КиМ Петар
Петковић свесно обмањују јавност када тврде да нема пристанка за интеграцију
Универзитета и здравства у албански сецеионистички систем. Они то раде по налогу
великог вође да би умирили српску јавност и запослене на Универзитету и здравству –
оценио је за београдске медије Дејан Мировић, професор Правног факултета
Универзитета у Приштини са седиштем измештеним у северни део Косовске Митровице,
аутор књига “Бриселски споразум: хронологија и последице “, “Вашингтонски споразум”,
“Вашингтонски споразум 2020”, “Државни удар – Француско-немачки план и Охридски
споразум”.
Професор Мировић указује и да је “Аљбин Курти на власти од 2021, а да је гашење
српских институција интензивирано након закључивања Француско-немачког плана и Охридског споразума 2023. Године”.
-Француско-немачким планом и Охридским споразумом Србија је признала територијални интегритет,
суверенитет, неповредивост граница, чланство у међународним организацијама, документа и симболе Косова,
као и статус СПЦ на независном Косову. Вучић је све то урадио кроз државни удар, односно без уставних
овлашћења, без одлука Владе и Народне скупштине, као и без одлука Сабора СПЦ. Дакле, Курти само спроводи
оно на шта је Вучић пристао Француско-немачким планом и Охридским споразумом, остало су пропагандне
технике које имају за циљ да скрену пажњу са те правне чињенице – сматра професор Мировић.
Избори и прописи
Приче о интеграцији школства и здравства, о српској култури која није била тема Бриселских преговора сви ћуте, мада
није ништа мање угрожена од евентуалних интервенција КПС против “паралелних институција”, почеле су у јеку
предизборне кампање за локалне косовске изборе 12. октобра. Приштина је учинила и корак напред. КПС је од 12.
септембра у кампањи за “странце” – сви грађани који немају косовска документа, ускоро ће морати да се јаве
полицијским станицама три дана после уласка на КиМ ради добијања боравишне и радне дозволе. То важи и за
Србе из остатка Србије којима ће се издавати „привремени боравак“. Датум ступања на снагу овог прописа није
званично саопштен, за сад КПС дели “Водич за улазак, кретање, боравак и запошљавање странаца у Републици
Косово”.
Професор Дејан Мировић каже да је “то несумњиво примена Лајчаковог статута заједнице српских општина”.
- Боравишне и радне визе неће моћи да добију запослени који раде на Универзитету и здравству, јер они нису
акредитовани у албанском сецесионистичком систему. Настава и лечење неће моћи да се одвијају нормално јер ће сви
запослени који остану дуже од три дана бити новчано кажњавани и протеривани. Уверен сам да српски студенти неће
пристати да студирају према албанском програму чак и када би Универзитет донео одлуку да затражи акредитацију у
Приштини – каже Дејан Мировић, који живи у Београду, а предаје на Универзитету у северном делу Косовске Митровице.
Што се тиче самих локалних косовских избора, они су се захваљујући Вучићевој бриселској политици, сад скоро па
политичка и стратешка неминовност да се “вирус” са севера КиМ – албански градоначелници у већински српским
општинама – не би проширио на друге средине јужно од реке Ибра. Сад се показује да су косовски Албанци стратешки
запосели периферије већински српских општина да би сад тврдили да их у њима има барем колико и Срба, ако не и
више. Иако је пре четврт века било незамисливо да Грачаницу води косовски Албанац, сада та могућност готово да је
реална. Поготово што је то циљ који је на изборној листи ујединио политичке противнике какви су Самоопредељење,
Демократска партија Косова, Демокраски савез Косова и Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја.
На карту измењене демографије и састава становништва озбиљно се ради и у северном српском делу Косовске
Митровице. Уочи косовских локалних избора косовски премијер у оставци Аљбин Курти положио је код Војног ремонта
камен темељац за нову основну школу за 500 албанске деце. Све се одиграло по ветру, киши и у сумрак дан после
уклањања знака „Волим К.Митровицу“ и мењања боја столица у Спортској хали у овом граду. Из Покрета
Самоопредељење саопштено је да ће “настава у овој новој школи почети од пролећа 2027. године”.
На локалним косовским изборима учествоваће 93 политичка субјекта – 32 странке, две коалиције, 32 грађанске
иницијативе и 27 независних кандидата, од тога 12 српских странака и иницијатива. У име српског јединства, на које
Вучић позвао 6. октобра његови прорежимски медији на насловним странама објавили су слоган “Ко не гласа за Српску
листу гласаће за Куртија”. Да ли је српско учешће на косовским изборима, макар из страха да косовски Албанци не
преузму власт у још увек већински српским општинама, осим признавања самопроглашене косовске државе и најбржи
пут утапања у њу?
Списак постоји
У дану кад се Вучићу у Драчу “превртао желудац” и кад је са “врха” стигла најава шетње за Србе на КиМ, Београђани
су поново масовно изашли на улице да би пред Тужилаштвом за организовани криминал најавили лустрацију изосталу
- године. Учесници протеста „Списак постоји“ узвикивали су „Издаја, па робија” испред Тужилаштва и Суда за
организовани криминал. Објављена је и “ужа листа” за илустрацију. На њој је и Вучић, а осим њега: Милорад Вучелић,
Богољуб Карић, Ивица Дачић, Војислав Шешељ, Душан Бајатовић, Јоргованка Табаковић, Мирослав Мишковић,
Драгослав Бокан, Милован Бојић, покојни Драган Марковић Палма, Маја Гојковић, Томислав Николић…
Репресија
После невиђене полицијске репресије над студентима и грађанима широм Србије без КиМ, Александар Вучић је у ТВ
наступима признао да контролише параполицијске снаге. Спекулације да је МУП за обрачун са студентима и грађанима
тражио полицијску помоћ у региону, укључујући и Албанију, нажалост нису до краја чак ни медијски истражени.
Правосудна и медијска „битка“ воде се око незаконите примене „звучног топа“ на протесту 15. марта. Вучић је
одговорност за ову аферу пребацио на Безбедносно-информативну агенцију и Министарство унутрашњих послова.
Контроверзе о „увозу“ албанске полиције нису спречиле Петра Петковића, београдског преговарача за КиМ „број 2“ и
шефа Канцеларије за КиМ Владе Србије, да саопштењем жестоко реагује на Куртијеву предизборну најаву о стварању
заједничке војне јединице Косовских безбедносних снага и Оружаних снага Албаније. Петковић се сетио чак и Резолуције
1244 СБ УН, иако је трансформацију КБС у будућу војску Косова својим гласовима у косовском парламенту омогућила
Српска листа. Вучић је уочи пута у Драч албанске лобије у САД означио као кривце за одлуку администрације Доналда
Трампа да повуче кандидатуру Марка Брновића за амбасадора САД у Србији. „Нама је трећа Призренска лига донела
највише штете. Формирана 1946. у Њујорку, страховито је снажна у Бруклину, на Менхетну, у целом Вашингтону. Радили
су све да се то не догоди. Нису могли да истрпе да српски утицај ојача”, тврди Вучић. По повратку Доналда Трампа у
Белу кућу, Кристофер Хил напустио је амбасадорско намештење у Београду.



