Зашто је толико разних националности основало своје кућиште у Кливленду? Можда би било од користи да напоменем да су у Кливленду у то доба постојале две хиљаде фабрика
Да, њих шездесет су живели и напредовали близу обале језера Ири када је извесни Теодор Андрика писао и објавио једну публикацију звану „Списак националности Кливленда и околине“ давне 1974. године. Неке од ових националности, као на пример она немачка, доминирале су због саме бројности јер су оне биле већ установљене у Америци и као такве биле важан чинилац у америчким јавним пословима . Њихов број је још више порастао после Другог светског рата јер су многи Немци дошли у Америку или да би избегли из поражене државе и од страха од Совјета који су окупирали источни део Немачке или друге делове Источне Европе које су Черчил и Рузвелт уступили Стаљину.
За информацију неких који можда никада нису чули за ове националности да поменем њих неколико, као Бенгали, Гватемалци, Лемко (смештени у Карпатским планинама са око шездесет села), Мангзи ( пореклом са острва Ман које се налази између Ирске и Енглеске), Западно-Индијци и, да чујете ово: Југословени! Изгледа да је господин Андрика примио Титову реч као чињеницу да постоји таква националност. Он је чак ту укључио и Јевреје међу тих шездесет нација, а ми сви знамо да су јевреји и муслимани религија а не националност. Бар ја сам тако схватио значење тих речи.
Господин Андрика је покушао да уради поштен посао знајући добро да су неке од ових националности које потичу из Источне Европе у прошлости мрзеле једна другу, подјармљивале једна другу, покушале да истребе једна другу, и томе слично. Он је коначно изјавио да је човек оне националности којом се осећа! Када сам у своје време предавао енглески као други језик шездесетих година прошлога века исправио сам једног од својих студената који је рекао да је Македонац по националности и рекао му да је то географски појам и да је он или Србин или Бугарин, после чега је он трчећим кораком изашао из моје учионице. Данас бих за овако нешто вероватно изгубио свој посао. На крају крајева, човек мора да буде политички коректан ако неће да рискира свој посао.
Зашто је толико разних националности основало своје кућиште у Кливленду? Можда би било од користи да напоменем да су у Кливленду у то доба постојале две хиљаде фабрика и да је онда то било логично место за људе који собом нису понели посебне квалификације. Челична индустрија и занатске радионице пружиле су раним дошљацима послове да прехране њихове породице. Њихове цркве пружиле су им духовне и друштвене услуге, а такозвани котао за топљење никада није остварен, па ни дан данас.
Први Србин који је дошао у Кливленд био је Лазо Кривокапић који је стигао 1893. Будући да није успео да пронађе још једног Србина у Кливленду да са њим разговара он се прикључио Грцима, својој браћи по вери, својим православцима. Господин Кривокапић је био образован човек, говорио неколико језика и власник једне фирме за купопродају некретнина, али је продужио да трага за Србима и после девет година успео да пронађе човека по имену Граховац.
Човек је друштвено створење које увек настоји да пронађе некога с ким има нешто заједничко, обично језик и веру. Пет дана у недељи градили смо Америку, а суботом и недељом градили смо цркве и упражњавали своје културне и верске традиције. Око седамдесет хиљада Словенаца, тридесет хиљада Хрвата и десетак хиљада Срба живе у истом граду али одвојено једни од других.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
