Срђа Трифковић, вредни дугогодишњи сарадник СЛОБОДЕ, члан уредништва и сарадник часописа CHRONICLES, објавио је у мартовској СЛОБОДИ три чланка.
Поздравио је са топлим речима новоизабраног патријарха Порфирија, објавио је на енглеском језику чланак о кризи у Америци и трећи чланак „Немци нису одобравали кољачке оргије усташа“.
Трећи чланак тражи исправку наслова, иако је пред читаоце изнео Трифковић материјал вредан пажње о усташким злочинима.
Чињеница која тражи допуну је немачки удео у српским страдањима, који је омогућио хрватски геноцид. Хрватски геноцид над Србима, који је био одобрен од Немачке државе – једини је који се десио у Европи у Другом светском рату. Јеврејско страдање било је много масовније од српског широм Европе, али није био геноцид, јер јеврејска отаџбина је Израел, далеко од Европе.
Страдање Срба у Хрватској било је објављено са јавном поруком да ће једна трећина Срба бити убијена, трећина покрштена а трећина протерана са своје вековне терито-рије.
Храватска, као држава са поклоњеном територијом не би постојала да од велике Немачке после окупације Краљевине Југославије није добила територију на поклон и у исто време и оружје.
Лешеви невиних Срба поубијаних у НДХ видљиво су пловили Дунавом и Савом стижући у Београд. Нигде нисмо чули ни читали да су Немци били „потрешени“.
Јасеновац, као највећа фабрика смрти, користио је хрватски закон „100 Србина за једног убијеног Хрвата“, по угледу на закон у окупираној Србији „100 Србина за једног убијеног Немца“.
Нико не помиње данас да је Српска Православна Црква, Светосавска, упутила Меморандум о српским страдањима у НДХ већ у августу 1941. године Немачкој влади. (1)
Меморандум који је потписао епископ Валеријан у име СПЦ и упућен преко генерала немачке војске Данкелмана никада није одговорен од Немачке владе.
Заправо, одмах је немачка влада по пријему Меморандума упутила ултиматум Србима да образују Владу иначе ће Србија бити „раздељена међу суседима“.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
