Доносимо неколико тачака о којима се воде спорови у вези назива, улоге корпорација и њених директора, као и о спорном новом Уставу за епархије у С.А.Д. које су објаснили чланови Централног црквеног савета, Епархијских савета све три епархије у Америци, Одбора за правни ризик и усклађивање и Одбора за комуникације у саопштењу под насловом „У ОДБРАНУ ИСТИНЕ И ЈЕДИНСТВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ“
Нема тајног плана
Оптужбе за наводни „тајни план“ или „скривени покушај“ Епископâ Епархијâ Српске Православне Цркве у Сједињеним Државама да поменуте Епархије одвоје од Српске Православне Цркве (Патријаршија) (надаље: „СПЦ“) и да Епархије предају под јурисдикцију Цариградске Патријаршије, Америчке Православне Цркве или неке друге структуре, немају основ у чињеницама и потпуно су неистините.
Корпорација из 1935. до данас
… Као део пројекта корпоративне нормализације, о коме је претходно дискутовано, фирма Burke, Warren, MacKay & Serritella је упитана и да прегледа Illinois Corporation коју је 1935 установио Св. Владика Мардарије и да пружи савет око питања да ли би у најбољем интересу Цркве било да одржи и/или ажурира тај ентитет како би изашао у сусрет модерним правним стандардима. После одлуке из 1963. да се једна епархија подели на три епархије, првобитна Илиној корпорација из 1935. основана од Св. Владике Мардарија, није укинута, него је пре њена сврха промењена, те је онда више постала као репозиторијум за делатности „централних“ тела – нпр. одбора и иницијатива које су делиле све обласне епархије (Епископски савет, Централни црквени савет, Теолошки факултет Светог Саве, итд.). Године 1984, Илиној корпорација је преименована у „Српску Православну Цркву у САД и Канади“ од „Српска Источна Православна Епархија за Сједињене Америчке Државе и Канаду“, како би одражавала чињеницу да је то корпоративни ентитет за обједињене активности свих епархија.
Фирма Burke Warren MacKay & Serritella је дала две препоруке по питању Илиној корпорације из 1935 и оне су усвојене. Најпре, Илиној корпорација је била формирана 1935. године сходно једном закону Илиноја који је у XIX веку донет ради стварања „религијских“ корпорација за цркве како би оствариле своје световне делатности. Наши спољашњи адвокати су нам пренели да је превазиђен статут Илиноја, као и слични закони у другим државама тога времена, као нпр. онај државе Њујорк (с друге стране, држава Калифорнија је модернизовала своје законе и поседује категорију корпорације познату као „религијске непрофитне корпорације“). Према томе, на основу предлога наших спољашњих правних саветника, 6. јуна 2017. године је Илиној корпорација из 1935. конвертована у непрофитну Илиној корпорацију. Овом конверзијом/избором није укинута првобитна корпорација коју је створио Св. Владика Мардарије; овим је једино промењен тај закон Илиноја под којим се корпорација управљала. Друго, априла месеца 2017. године, на основу препоруке нашег спољашњег адвоката, име Илиној Корпорације из 1935. промењено је од „Српска Православна Црква у САД и Канади“ у „Српске Православне Епархије у Сједињеним Државама Америке“. Као је што претходно забележено, када је епархију установио Св. Мардарије, њено име је било „Српска Источна Православна Епархија за Сједињене Државе Америке и Канаду“. Никада она није именована као „Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци“. Промену имена су препоручили наши спољашњи адвокати како би се обезбедило осигурање од одговорности у Сједињеним Државама, што је било тешко уколико би име корпорације укључивало Канаду (или Јужну Америку), и због разлога сигурности, како ми не бисмо били одговорни за правне ризике у Канади (или Јужној Америци) и vice versa. “Епархије” насупрот „Црква“ осмишљено је да би одражавало чињеницу да смо ми део Српске Православне Цркве (Патријаршије) – што ће рећи, саставни, интегрални део једне и једине Српске Православне Цркве (Патријаршије), а не да смо црква по себи, независна од ње.
На шта се односи нова корпорација
Ништа од овог рада на нормализацији корпорације нема било каквог утицаја на појединачне парохије Епархијâ СПЦ у Сједињеним Државама, или на било коју имовину коју поседују појединачне парохије. Ниједан аспект овог рада ниуколико не мења начин на који нека појединачна парохија поседује имовину. Рад на нормализацији корпорације једино утиче на имања која саме епархије поседују (као што су епархијски центри и манастири).
…Погрешне су тврдње да је рад на корпоративној норма-лизацији предузет од наших садашњих Епископа у њиховом покушају да извуку личну корист од епархијске имовине, или да би корпоративна нормализација дала такав један исход. Сажимајући све ово, епархијску имовину сада држе непрофитне корпорације које контролише епархијски епископ који је валидно постављен од Светог Архијерејског Сабора (укључујући али не ограничавајући ово на имовину која је претходно вођена на име појединачног епископа) и коју коначно контролише СПЦ (Патријаршија) кроз контролу службеног положаја епископа. Према томе, ни садашњи нити неки будући епископ нема никакве личне користи од неке епархијске имовине.
Устав само за Сједињене Америчке Државе
Међу разним питањима покренутим на састанку Светог Архијерејског Сабора 2018. у Београду, тројица Епископа из Сједињених Држава поднела су писмени предлог-меморандум за територијалним ограничењем, тј. предлог да се Устав ограничи како би се исти односио – и само њима управљао – на епархије СПЦ у Сједињеним Државама. Потребу за овим територијалним ограничењем руководила је горепоменута корпоративна нормализација епархија СПЦ у Сједињеним Државама, а њу је препоручио правни саветник фирма Burke, Warren, MacKay & Serritella, као и Одбор Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање. Иако је Устав црквени документ и не односи се директно на световна легална права и обавезе под америчким законом, многи делови Устава могу потенцијално да се погрешно протумаче и злоупотребе како би се на Епархије СПЦ у Сједињеним Државама наметнуле световне-секуларне легалне одговорности које проистичу из делатности у Епархији Канадској и Епархији Буеносаиреској и јужно-централноамеричкој, као и обратно. Практично говорећи, имати црквени Устав који укључује територије изван Сједињених Држава ствара значајне препреке за добијање одговарајућег и финансијски исплативог осигурања од одговорности (имовинске/повреда на раду, директора и административних радника, итд.), чиме се имовина сваке од епархија у Сједињеним Државама уводи у ризик. Таква ситуација би негирала целокупну сврху свеукупног рада на корпоративној нормализацији који је претходно описан…
Клирвотер, Флорида, 29. фебруара 2020. године
ОДЛУКА ЦРКВЕНОГ САБОРА
Под председавањем Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја, ванредни Црквени сабор Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, 29. фебруара 2020. године, донео је следећу одлуку:
- Српска Православна Црква у Северној, Средњој и Јужној Америци ради уклањања неспоразума поново потврђује своје нераздељиво и несумњиво унутарње јединство и наглашава да је била и остала канонски и јерархијски саставни део аутокефалне Српске Православне Цркве, са седиштем у Београду, Србија.
- Ванредни Црквени сабор усваја одлуку Светог Архијерејског Синода Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“.
- Све кораке по питању Устава оставити Епископском савету и Светом Архијерејском Синоду на решавање и, када се постигне усаглашена верзија, исту доставити Светом Архијерејском Синоду за Свети Архијерејски Сабор.
- О овој одлуци Црквеног сабора известити све црквено-школске општине и све црквене јединице на подручју Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци.
Извор: Саопштење објављенo на интернет презентацији Црквеног сабора СПЦ у Северној, Средњој и Јужној Америци
