“Дигитализација наследне културе и језичког идентитета српске дијаспоре” је име
пројеката и научне публикације који су недавно завршени и објављени. Тим поводом
разговарали смо са проф. др Јеленом Вујић, једном од главних носилаца овог значајног
научног рада и пројекта
Пише: Нина СТОЈКОВИЋ
“Дигитализација наследне културе и језичког идентитета српске дијаспоре” је име пројеката и научне публикације који
су недавно завршени и објављени. Овај изузетни научни пројекат вршен је на различитим локацијама мимо матице у
периоду од неколико месеци. Пројекат и научно истраживање завршени су недавно издавањем публикације истог имена.
Тим поводом, о каквом је пројекту реч, разговарали смо са проф. др Јеленом Вујић једном од главних носилаца овог
вансеријског значајног научног рада и пројекта.
Када је започет пројекат “Дигитализација наследне културе и
језичког идентитета српске дијаспоре”, ко је главни
иницијатор и чија је примарна идеја систематизације?
- Пројекат је званично почео у априлу 2023. године са трајањем
иницијалним од 24 месеца, али смо добили продужење од 3 месеца
због компликоване академске ситуације у Србији у 2025. години тако
да смо завршили у јуку 2025. год. Пројекат је финансиран у оквиру
пројектног циклуса Идентитети у Фонду за науку РС. Пројекат се
наслања својим радом и истраживањима на ранији пројекат SAPES
Written Cultural Heritage of Serbian Diaspora in the USA: Serbian
American Periodicals 1900-1960 који смо радили ја и проф. Милановић
за Филолошког факултета. Тај пројекат је био малог обима, резултати
су видљиви на www.sapes.org а изашла је и књига Језик писаног
наслеђа Срба у Америци, аутора Ј. Вујић и А. Милановића у издању
Чигоја штампе. Како смо и проф. Филиповић и ја имале и имамо јаке
породичне везе са српском дијаспором у Америци и живеле смо неко
време тамо, заједнички смо осмислиле овај пројекат као наставак
претходног пројекта.
Ко је све пројекат подржао и под чијим је окриљем изведен? - Пројекат је финансирао Фонд за науку РС. Партнер пројекта је била
и Вукова задужбина која је дала логистичку подршку, а своју подршку
нам је својим учешћем пружила и наша уважена научница и
колегиница проф. др Љиљана Проговац са Wayne State University у Деториту.
Које су све земље и градови били укључени и чиме сте се руководили у одабиру истих?
- Бирали смо најрепрезентативније дијаспоричне заједнице према језицима који су експертиза чланица пројектног
тима, а то су енглески, немачки и шпански па су се градови као што су Чикаго, Беч и Мадрид природно наметнули као
логичан избор.
Како је истраживање извршено, које су све методе истраживања коришћене и како сте све
документовали? - Радило се теренски и прикупљање важног истраживачког материјала је рађено у неколико димензија и различитим
методама тако да су добијени резултати и подаци веома репрезентативни. Рађени су појединачни интервјуи са
члановима српских дијаспоричних заједница у поменути градовима, рађени су породични дубински интервјуи са читавим
породицама и представницима више генерација на тему породичних језичких политика, ставова о српском језику и
култури, и на крају, дистрибуирана је анкета која је дељена путем друштвених мрежа, личних контаката и сл. и која се
није ограничила само на ове 3 дијапсоричне српске заједнице већ смо добили одговоре од Срба у емиграцији из целог
света, од Аустралије и Африке, Америке, Јужне Америке, Малте и сл. Ти подаци заправо на најбољи начин сликају
ставове Срба у свету о матичном језику, писму, култури и идентитету.
Сви интервјуи су као тонски записи на сајту у бази података доступни на www.herculis.rs. Сваки тонски интервју прати и
писана скраћена верзија, попут сажетка датог интервјуа. На сајту су и кључне речи за претраживање података и могу
бити од користи како истраживачима тако и свим заинтересованима за питања и ситуацију у српској дијаспори у свету.
Поврх тога, на сајту се налази веома занимљива фото-галерија где су фотографије које сведоче о различитим видовима
испољавања српског идентитета ван матице. Дакле, сви резултати су дигитализовани и сачувани за даља истраживања и
научне и стручне радове. Поврх тога, из штампе је изашла и монографија коју су уредиле проф. Филиповић и Дојчиновић,
Језик и идентитет у српској диајспори у издању Друштва за стране језике.
Ко је све био део тима који је на терену одрадио истраживање? - Чланице тима су биле професорке са Филолошког факултета у Београду: проф. др Јелена Филиповић, редовна
професорка (руководилац тима), проф. др Јелена Вујић, редовни професор, проф. др Оливера Дурбаба, редовна
професорка, проф. др Биљана Дојчиновић, редовна професорка, проф. др Ана Јовановић, ванредна професорка и
истраживач приправник Биљана Ристић.
Да ли је резултат истраживања оправдао очекивања или их уопште није било? - Када смо писале предлог пројекта нисмо могле ни да замислимо да ћемо успети да урадимо преко 60 интервјуа, сате
и сате материјала на 4 језика, преко 30 сати тонских записа, мноштво научних радова, да подигнемо тако
репрезентативан сајт и да урадимо монографију. И све то за само 27 месеци… Ми смо веома задовољне нашим радом,
сарадњом и коначним резултатима које видимо само као основу за наша даља истраживања која су већ у току.
Коме све резултати истраживања могу бити од користи? - Сви резултати су дигитализовани и сачувани за даља истраживања и научне и стручне радове. Они су вредни не
само научној заједници већ и људима задуженим за језичку политику, законодавцима, релевантним министарствима и
ресорима у чијем домену су питања Срба у расејању и Срба у дијаспори. Нарочито су подаци корисни и могу своју
практичну примену наћи у будућим плановима и осмишљавању и побољшању наставних планова, програма и материјала
за децу српског порекла у дијаспори чији родитељи желе да њихова деца сачувају и развијају језик и идентитет матице.
Шта је Вама лично најснажнији утисак у вези овог озбиљног пројекта? - Лични утисак је свакако у првом реду велика посвећеност наших земљака да очувају свој језик и идентитет, што
неретко није адекватно испраћено активностима и подршком државе Србије. Поврх тога, истакла бих изузетну
сарадљивост и отвореност саговорника и радост са којом су са нама делили своје имигрантске приче.
Од оснивања наше државе Србије заједно са наслеђем Светог
Саве, наслеђем Немањића у стварању и очувању нашег
идентитета уз СПЦ, Косовски завет – јесте и српски језик. Језик као
један од примарних националних идентитета је од изузетног
значаја за сваки народ, поготову за нас ако данас узмемо у обзир
грубо процењену чињеницу да једна трећина нашег народа живи и
ради изван матице, што свакако није чињеница за занемаривање,
ово истраживање је од велике вредности.
На слици: Чланице тима Филолошког факултета које су радиле на
пројекту дигитализације језичког идентитета српског расејања
