Студија “Рушење Републике Српске” се односи на само средиште ове врло озбиљне теме: технологију извођења такозване „обојене револуције“ и улогу лажних „невладиних организација“ у том превратничком процесу
Пре шест година, у марту 2014, у јеку превратничких припрема, објављена је књига “Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата.“ Коаутори су Пјотр Иљченков, Џон Локланд, Ирина Лебедева, Џонатан Моват, Небојша Малић и (приређивач) Стефан Каргановић. Објављивање ове књиге временски се поклопило са најжешћом фазом делатности плаћеничких лажних “невладиних” организација у Републици Српској, финансираних и усмераваних од стране западних обавештајних служби. Њихов оперативни задатак је био да искористе свеобухватну унутрашњу кризу у Републици Српској и очигледну неспособност обезглављене власти да процени природу опасности и изабере делотворне противмере. Задати циљ им је био да за рачун својих страних наредбодаваца, као у СР Југославији у октобру 2000, на превару уграбе власт било изборном обманом или изазивањем уличних нереда, у складу са директивама америчког обавештајца Џина Шарпа за извођење “обојених револуција”. Агенда страног фактора и његових локалних пиона била је јасна (и остаје иста до данашњег дана): на власт у Републици Српској довести сервилну клику у потпуности зависну од стране подршке која би Републику Српску повела ка укидању или свођењу на празну љуштуру. У обе варијанте, оно што би од Републике остало лако би се уклопило у пројекат унитарне Босне и Херцеговине, подређене стратешким потребама Запада и НАТО пакта.
Студија “Рушење Републике Српске” се односи на само средиште ове врло озбиљне теме: технологију извођења такозване „обојене револуције“ и улогу лажних „невладиних организација“ у том превратничком процесу. Наочиглед јавности, у тренутку објављивања књиге тај процес се већ увелико захуктавао рушилачким нередима који су се одиграли 6. и 7. фебруара 2014. године, тада још увек на територији Федерације БиХ али са јасним циљем да се преливањем у Републику Српску изазове општи политички хаос пропраћен људским и материјалним губицима. Аутори су зато са хируршком прецизношћу приказали позадину, технику и ток тих кретања.
Управо тај хируршки приступ, и немогућност оспоравања чињеница и аргумената изложених у овој студији, изазвали су трајан патолошки бес разоткривених и идентификованих страних плаћеника, који су себе тада већ видели на власти у министарским фотељама у Бања Луци. Када се узме у обзир да су упркос свим предностима које су уживали, на изборима неколико месеци касније ипак изгубили са танком разликом од око 8,000 гласова, њихов бес је потпуно разумљив и оправдан. Ако су наша књига и посвећеност опстанку Републике Српске убедиле само неколико хиљада бирача — а сигурно је да јесу — да не гласају за превратничку коалицију под диригентском палицом странаца, то је сасвим довољно да ову књигу и њене ауторе намрзну заувек.
Реакције које су уследиле непосредно после објављивања књиге потекле су из извора који недвосмислено указују на то ко су спонзори локалне пете колоне. Прво је одреаговала службеница канцеларије OSCE у БиХ Дуња Мијатовић, када је у саопштењу од 1. марта 2014. покушала да јавност доведе у заблуду тврдњом да наведена књига садржи „листу за одстрел.“ На страницама 14 и 15 књиге заиста се налази списак, али не за „одстрел“ него за стуб срама. Ту се наводе лажне „невладине организације“ које примају логистичку помоћ из иностранства и појединци у Републици Српској који политички делују солидарно са њима. Покушај госпође Мијатовић да наведене податке лажно прикаже представља груби напад на право коаутора књиге да у јавном дискурсу неометано користе законом заштићен говор. Посебан апсурд је мешање канцеларије „Организације за безбедност и сарадњу у Европи“ (OSCE) у једно чисто издавачко питање. Помислило би се да појава књиге, која се налази у прилогу, представља већу претњу по европску безбедност од догађаја тада у Украјини или сада на Блиском Истоку.
Још горе од тога, политички мотивисана интервенција госпође Мијатовић била је класичан пример лицемерја. Канцеларија госпође Мијатовић је ћутала 12. октобра 2012. године када је БиХ портал са прикладним називом „ТРТ Босански“ пренео текст турске новинске агенције „Анатолија“ под провокативним насловом „Ко су највећи негатори геноцида у Сребреници,“ а који би свака разборита особа стварно могла протумачити као „списак за отстрел“.
На списку агенције „Анатолија“, који преноси наведени БиХ портал „ТРТ“, могу се видети имена низа особа и установа који не прихватају званичну верзију догађаја у Сребреници, укључујући и председника „Историјског пројекта Сребреница“, Стефана Каргановића. Они су врло провокативно наведени, можда у очекивању да ће нека ментално неуравнотежена особа насилно одреаговати на тај подсвесни сигнал. Није познато да је на тај врло сугестиван списак канцеларија OSCE тада поступила слично као приликом објављивања књиге “Рушење Републике Српске.”
Поред ове неодговорне реакције из канцеларије OSCE, објављивање књиге „Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата“ изазвало и једну комичну реакцију од стране неколико амбасада акредитованих у Босни и Херцеговини. Дотични амбасадори, којима је у Сарајеву викендом очигледно досадно, жртвовали су свој слободан дан да узнемире највише званичнике Републике Српске улагањем протеста поводом објављивања књиге „Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата“, мада се та материја не налази у оквирима њихове дипломатске делатности. Уколико заинтересоване стране амбасаде још увек имају недоумица или коментара у вези са књигом „Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата“ позивају се да сва питања упуте приређивачу или неком од коаутора, који ће им радо изаћи у сусрет.
Искуство са књигом коју смо у електронском формату послали нашим читаоцима указује на то да се против неупоредиво јачег непријатеља и његове „НВО“ пете колоне Република Српска може борити за опстанак искључиво асиметричним средствима. Главно међу њима је подизање свести јавности о томе са каквом се опасношћу суочава. Зато молимо читаоце да се упознају са садржајем наше књиге и да је проследе свима на њиховом списку. Република Српска је тренутно поново на мети. Свака информисана особа више је једна шанса мање да ће у предстојећим месецима петој колони поћи за руком да на превару освоји и уништи Републику Српску.
…
Комплетан чланак у Слободи
