Овај текст написан је на почетку Пете недеље Великог поста док се Србија без Косова и Метохије „крчкала“ у оном што поједини њени (не)пријатељи у Бриселу називају „непроглашеним ванредним стањем“ због вишемесечних студентских и грађанских протеста. Скупови који су од 21. марта са 15 порасли на „16 минута тишине за 16 жртава“ надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду „прелили“ су се делимично и на север јужне српске покрајине где међу тамошњим Србима готово да више нема другог медијског, па ни свакодневног облика живота осим ишчекивања „расплета“ Београду.
Владајућој СНС већини требало је 50 дана да српски парламент констатује неопозиву оставку премијера Милоша Вучевића, поднету 28. јануара после пребијања студената у Новом Саду, па баш на Велики петак, 18. април, пада последњи рок за коначну одлуку председника Србије Александра Вучића да ли ће се формирати нова влада или ће се ићи на ванредне парламентарне изборе. Њих би опозиција, уколико држи до речи, морала да бојкотује јер захтеви студената у блокади, како ствари стоје, тешко да ће уопште бити испуњени, нити постоје реални услови за фер и нормално гласање које званични Београд већ дуже од деценије и по више не спроводи да простору КиМ.
Тамо је парламентарне изборе 9. фебруара организовала власт самопроглашене косовске државе, чијој је Централној изборној комисији требало 46 дана да преброји бирачке листиће и званично саопшти резултате гласања. Иако најбољи изборни резултат међу партијама косовских Албанаца поново има Самоопредељење, које најављује владу „Курти3“, јасно је да без „помоћи“ Запада Приштина неће моћи да избегне институционалну кризу. Истовремено круже прича да, упркос изборном успеху владајућег Самоопредељења, Аљбин Курти наводно није миљеник Запада, пре свега САД, али и да ни тамо нико не жели да од њега направи политичког „мученика“.
Вољом 966.283 од 2.075.868 гласача, што је 46,54 посто бирачког тела на КиМ, постизборна математика у Приштини је следећа: Самоопредљење има 48 мандата, Демократска партија Косова 24, Демократски савеза Косова 20, а коалиција Алијанса за будућност Косова и Социјалдемократска иницијатива осам од 120 посланичких места у новом сазиву косовске скупштине. Српска листа по први пут није добила свих 10 за Србе резервисаних мандата, али је и са девет посланичких места рачунски, мада тренутно не и политички најперспективнија скупштинска “удавача”. Десети српски мандат добила је Странка за слободу, правду и опстанак Ненада Рашића, јединог Србина међу министрима у одлазећој влади “Курти2”.
Српска листа и званични Београд оптужују Аљбина Куртија да је “крађом” на изборима “угурао” Рашића у парламент. Курти неће коалицију са опозицијом нити опозиционе странке пристају да уђу у власт са Самоопредељењем. Иако обе стране немају потребну парламентарну већину од 61. посланика за формирање нове владе, у овом тренутку Курти, а ни опозиција косовских Албанаца не желе да у њој буду представници Срба са КиМ. Курти наводно рачуна на коалициони потенцијал Турске демократске партије Косова која има два посланичка места, као и осам странака националних мањина које имају по један мандат, мада је све то недовољно.
Проглашењем званичних изборних резултата, од 27. марта тече рок од 30 дана у коме председница самопроглашене косовске државе Вјоса Османи треба да сазове конститутивну седницу Скупштине Косова, на којој је законом обавезан избор њеног председништва. Процена је да Самоопредељење, као победник избора, неће предложити председника парламента, уколико претходно не обезбеди скупштинску већину за нову владу. Проблем је што је законом одређен само рок за формирање владе, али не и за именовање кандидата за председника парламента.
Тек по конституисању новог скупштинског сазива Османи треба да странци која је победила на изборима повери мандат за формирање владе. Ако победник избора не успе да обезбеди скупштинску већину, именује се нови мандатар који има 15 дана да парламенту представи састав владе. Уколико се влада не формира ни после 40 дана, Вљоса Османи треба да распише нове изборе, који ће одржати у року од 40 дана по објављивању одлуке.
Ова постизборна запетљанција не спречава Куртијеву владу у техничком мандату да настави са насиљем над Србима на северу КиМ, где се на удару КПС после српске државне нашла и приватна српска имовина. Званични Београд ћути заокупљен одбраном власти за коју је 15. марта показао да је спреман на примену свакојаке силе против мирних демонстраната и провоцирање грађанских сукоба. Да ли после свега виђеног и урађеног на Андрићевом венцу уочи, током и после протеста 15. марта треба да чуди што Београд, осим јавно најављених плата, ништа, чак ни саветодавно, није учинио да се премости насилно приштинско затварање преосталих српских институција на КиМ, већ Србе подмукло гура у правни и уставни систем самопроглашене косовске државе?
За СНС режим чак ни предаја КиМ Приштини није довољна, па су се тамошњи Срби већином присилно и уз егзистенцијалне уцене Српске листе нашли и у срамном лојалистичком кампу у Пионирском парку, испред Председништва Србије, као потенцијални Вучићеви “преторијанци”. Момчило Трајковић, председник Националног форума и члан Председништва Српског националног већа КиМ, апеловао на све сународнике који „статирају у том ’кампу безнађа’ да изађу из тог циркуса, сврстају се на праву страну или врате се својим породицама, спасавајући свој и образ Срба са КиМ“.
„Трагичну судбину нашег народа на КиМ још једном су драстично злоупотребили председник Србије Александар Вучић и тзв. Српска листа, гурајући га на пут бешчашћа, газећи достојанство поносних људи чији су прадедови и дедови, чистим образом и храброшћу вековима истрајавали и чували оно што је суштина српског националног бића и српске државе, свето Косово!.. Данас је наша држава нападнута изнутра, од актуелног режима. Већ деценију и више ’окупирана’ је од ненародне, издајничке, криминалне и коруптивне власти, у лику СНС и Александра Вучића, инсталираних од стране страних центара моћи, који бесомучно продају и издају српску државу и националне интересе. Нама Србима са КиМ, жртвама те политике, не треба нико да објашњава на којој страни треба да будемо. Међутим, захваљујући невиђеним манипулацијама, уценама и притисцима, покушавају да нас сврстају на страну онога који нас је продао и издао. Да натерају жртву да подржи свога џелата!?“, упозорио је Трајковић уочи београдског скупа 15. марта.
Народни покрет Срба са КиМ „Отаџбина“ се чак „извинио студентима и грађанима Србије због присуства већег броја Срба са КиМ у Пионирском парку популарно названом „Ћациленду“, чији је задатак био је пре свега да чувају владарску фотељу Александра Вучића и успут буду учесници у Вучићевим пројектованим и диригованим немирима“. „Последњи који би морали да буду ту на тој локацији су управо Срби са КиМ. Александар Вучић је издајник, на власт је дошао тако што је био спреман да се одрекне јужне српске покрајине што је издајничким споразумима и потврдио. Прихватајући Бриселски споразум као и Француско-немачки план он је државу Србију протерао са КиМ. Зато одбрана овог диктатора и издајника не може да има никакво оправдање“, поручено је из „Отаџбине“, која је од Вишег јавног тужилаштва Србије тражила да провери Вучићеве тврдње да су на протесту у Београду виђене заставе ОВК.
Иако студенти у протесту инсистирају на раду институција, али не нужно и промени власти, све више грађана који их подржавају у уставним границама Србије дели мишљење „Отаџбине“ да за рушење Вучићевог режима није довољна само борба академаца, већ да је потребно шире друштвено ангажовање. Више није у питању само политичка артикулација студентског бунта него и неопходност јасног, осмишљеног политичког усмеравања свеопштег грађанског незадовољства како се вишемесечно шетање по Србији, за сад без КиМ, не би показало као ново трошење народне енергије и Вучићева „куповина времена“.
Иако има подршку Запада – САД и ЕУ, као и Русије и Кине, актуелни председник Србије свестан је да му се фотеља дрма „у кући“. Принуђен да откаже најављене јавне скупове СНС у Нишу и Алексинцу, док су га у Лесковцу од народа чували у тамошњем позоришту, као и да гађање јајима – улично „јајовање“ прогласи „кривичним делом“, Вучић је по хитном поступку све „ћације“, како се јавно декларише и одлазећи премијер Србије Милош Вучевић, као и лојалисте разних фела утопио у дуго најављиван „Покрет за народ и државу“. Основао га је 23. марта као невладину организацију у кући краља Петра Првог Карађорђевића на београдском Сењаку. Реч о вили из 1876, некадашњој винској кући трговца Ђорђа Павловића, у којој је последње две године живота провео и у њој 1921. преминуо унук Карађорђа Петровића, последњи краљ Србије и први владар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Оснивање Вучићеве НВО одмах је подржала Српска листа, оценивши да ће то бити „кућа свих који воле Србију и бедем који треба да заштити и српски народ на КиМ“. У време писања овог текста, у северном српском делу Косовске Митровице за 2. април било је најављено12. окупљање због „16 минута тишине“ у организацији студената Универзитета у Приштини са седиштем привремено измештеним у овај подељени град на Ибру. Према анкетама локалних српских медија, Митровчани имају различита мишљења о студентском бунту – неки их „подржавају 100 посто“, али има и оних који би их „стрпали у затвор“.
Иако студенти из Митровце учествују у свим масовним протестима и блокадама у остатку Србије и имају јавну подршку појединих београдских факултета, став студентског протеста о КиМ није најјаснији, нити је у првом плану. Чак ни кад је реч о жртвама. Академци у бунту „тишином“ су током марта одали су пошту свим страдалницима разних српских мартовских несрећа – од НАТО бомбардовања 1999. до десетогодишњице пада војног хелокоптера у коме је страдало седам особа, као и македонске трагедије у Кочанима али, не и Мартовског погрома 2004. над Србима и СПЦ на КиМ. Додуше, на сајту СПЦ објављено је да је 19. марта нека група студената Правног факултета била на парастосу жртвама Мартовског погрома у београдској Саборној цркви.
Ова 21. годишњица Мартовског погрома биће упамћена по томе што је дански дипломата Петер Соренсен, нови посредник ЕУ за дијалог Београда и Приштине, одабрао баш 17. март за почетак своје прве званичне посете КиМ од именовања на ову дужност. Током тродневног боравка на КиМ, овај бивши службеник Унмика, од косовских званичника чуо зашто се не слажу са ЕУ предлогом статута заједнице српских општина на чијем формирању инсистирају званични Београд и Српска листа, позивајући се на Први бриселски споразум из 2013. Представници опозиције косовских Албанаца обавестили су Соренсена да у преговорима, уз сво поштовање Брисела, главне треба да буду САД. Српска листа се због „изборне крађе“ жалила Соренсену, који се срео и са представницима Епархије рашко-призренске.
Соренсенова посета КиМ није имала већи медијски одјек, што се поновило и у Београду, где је у Председништво Србије бануо 25. марта ујутро, уочи Вучићевог пута у Брисел на радну вечеру са првим људима Европског савета и Европске комисије Антонијем Коштом и Урсулом фон дер Лајен.
Урсула фон дер Лајен се срела са Вучићем упркос писму упозорења 32 посланика Европског парламента да је због ситуације у Србији такав састанак “проблематичан”. У дипломатским изворима спекулише се да је реч о односу снага у неформалним центрима моћи унутар ЕУ, где су Вучић наводно може да рачуна на мађарске и словеначке „пријатеље“, док је предлог да Европски парламент расправља о ситуацији у Србији 26. марта одбијен због противљења Европске народне партије. Пред целом Србијом је, заједно са КиМ, политички неизвесно време завршних припрема за Васкрс, који ће ове године хришћани и на Истоку и на Западу заједно славити 20. априла.
Навијање и трговина
Дан уочи масовног студентско-грађанског протеста у Београду 15. марта, на америчким друштвеним мрежама објављен је Вучићев интервју, чији је аутор Доналд Трамп Млађи, син актуелног председника САД који је током марта био у Београду. У уводном делу разговора Трамп Млађи оценио је да је његова посета Србији била искуство «које отвара очи». Према његовим речима, Србија је прихватила слободно тржиште, подржава избор Доналда Трампа у САД и вредности Трамповог покрета ‘Учинити Америку поново великом, али да му се «чини да је трагедија у Новом Саду злоупотребљена као упад у Капитол у САД 6. јануара 2021. и да је представљена као нешто што није, с циљем да би се потенцијално направила револуција”. На страну ово навијање, Београђани су огорчени што је у пакету са „изнајмљивањем“ зграде Генералштаба Војске Србије, која је страдала у НАТО бомбардовању 1999. за изградњу луксузног Трамп хотела, Вучић компанији Трамповог зета Џареда Кушнера поклонио и Касарну Седмог пука, здање из 1895, на углу улица Немањине и Ресавске, у „кругу двојке“. Обе зграде су споменици културе, а Генералштаб је Влада Србије противзаконито скинула државну заштиту због трговине са Трамповом фамилијом.
Тројна војна сарадња
Док је Петер Соренсен обилазио КиМ, у Тирани је 18. марта потписана Декларација о војној сарадњи Албаније, Косова и Хрватске, у којој се, између осталог тврди да “одражава заједничке стратешке визије потписница, али не ствара никакве нове међународне или међувладине правне обавезе између држава, нити утиче на постојеће обавезе према другим државама”. Вучић је на „прву лопту“ оценио да је то “кршење субрегионалног споразума о контроли наоружања из 1996”, кад додуше нико није доводио у питање статус КиМ, док су званичници држава потписница овог документа негирали су да је он непријатељски по својој природи према суседима. Вучић се већ 19. марта у Бриселу састао са генералним секретаром НАТО Марком Рутеом, о чему НАТО није издао саопштење, али се у медијима спекулисало да је разговарано о ситуацији у Србији, са и без КиМ, као и БиХ, те наводно новој улози Београда у стратегији НАТО. Вучић после састанка са Рутеом није више помињао Декларацију о тројној војној сарадњи Приштине, Загреба и Тиране. Није познато да ли је Београд до сада званично пред Саветом безбедности УН покренуо питање постојања Косовских безбедносних снага и њихове трансформације у војску Косова, иако је на КиМ, према Резолуцији 1244 СБ УН, Кфор једина дозвољена војна оружана снага.
