Организација «Поријекло» је непрофитабилна организација, основана јануара мјесеца 2021. године. Настала је сасвим спонтано. Неколицина нас из садашњег Одбора организације је дошла на идеју да је неопходно направити једно удружење чији је циљ окупити исељенике из Црне Горе и у складу са личним могућностима помоћи најугроженије породице и појединце из завичаја.
Самим тим, овај вид организовања има двоструки значај. С једне стране, «Поријекло» нас спаја у Сједињеним Државама, што је пресудно важно, будући да живимо у времену отуђености и заборава, тиме нас упућује једне на друге. Са друге стране, покушавамо да кроз пружање помоћи људима из наше земље не заборавимо простор у ком смо настали и обликовали себе.
Врло брзо смо успјели да окупимо преко 70 чланова и да кроз мјесечне чланарине (као примарног извора финансирања), већ у првој години постојања, обезбједимо преко $40,000.00 помоћи.
У другој години се тај износ знатно увећао, па смо скупили око $60,000.00
С обзиром да смо тек на почетку, можемо бити јако задовољни урађеним, каже нам Огњен Јововић, члан Управног одбора Хуманитарне организације «Поријекло»
- Које акције које сте реализовали сматрате до сад а најзначајнијим?
Све су акције на свој начин значајне и битне, од помоћи самохраним родитељима (прије свих мајкама) до изградње стамбених објеката људима којима је то неопходно. Дакле, ријеч је о ширем спектру дјеловања.
Стога ћу бити личан, па издвојити акцију изградње куће малољетној браћи Кораћ из Берана. Ову акцију је покренула НВО «Чојство» из Берана, која је од пројекта до изградње објекта изнијела највећи терет. Ми смо успјели сакупити средства да се објекат у потпуности опреми.
Такође, издвојио бих помоћ Народним кухињама у Црној Гори. У овој години смо опредијелили средства у износу од $10,000.00 за побољшање рада пет Народних кухиња.
Још бих издвојио стипендирање најталентованије дјеце и омладине као један од облика помоћи. Знамо колико је образовање значајно за заједницу, па смо дошли на идеју да и на овај начин помажемо надареном нараштају. Мислим да смо око десетак стипендија до сада подијелили. То су неке од акција које бих издвојио, иако их има много које сам прескочио.
Такође, организација је отишла и корак даље, с обзиром да помоћ пружамо нашој дјеци на Косову и Метохији.
Колико год да чинимо племениту и корисну ствар, сматрам да од наше организације и ми овдје имамо много већу корист. «Поријекло» нас, упркос казаном, у времену трке за материјалним, перверзног индивидуализма и грабежа, повезује и уједињује. Оно нам указује да је Други неопходан и да увијек заједница мора имати приоритет у односу на појединца.
- Како помагање и рад изгледају на терену, односно каква је логистика удружења у Црној Гори?
Што се тиче теренског рада, прилично смо добро организовани. Имамо у Црној Гори организације са којима успјешно сарађујемо, али и чланове наше организације који су се у међувремену вратили. Три бих издвојио браћу Душка Крунића и Мирка Пејовића који нам знатно олакшавају рад. Од организација са којима сарађујемо већ са издвојио «Чојство» из Берана, а поменуо бих и «Михољски збор», НВО «Извор живота», НВО ‘Пандурица» и друге.
- Како младе мотивисати на рад у хуманитарним организацијама, шта је пресудно односно најважније за њихов рад?
На то питање је тешко одговорити. То је питање позиције савременог човјека. Млад човјек данас, нажалост, мисли да је сам себи довољан и отуда не изражава потребу за емпатијом. Његов осјећај за Другог је надвладан егоманијским свјетоназором. Отуда, сматрам да је положај човјека данас положај бесловесности и бесвјесности. Јер имати свијест, значи имати савјест. Без савјести нема свијести.
Зато се надам и вјерујем да ћемо нашим примјером мотивисати остале да нам се прикључе или по узору на нас искреирају свој пут. У томе видим рјешење.
- Како видите ваш рад у наредних пет година, односно постоји ли план рада?
Заиста сам оптимистичан по овом питању. На нашим састанцима, који су чести, редовито правимо пресјеке. Оно што са сигурношћу могу рећи јесте да очекујемо да ћемо за првих пет година постојања скупити преко 500,000.00 помоћи.
- Какав пример дајете вашим радом другима и зашто је потребна међусарадња са другим организацијама и институцијама?
Опет ћу поновити, Други је неопходан. Без Другог не бисмо имали свијести о сопственом субјективитету. Тако су нам потребне и друге организације како би једни на друге дјеловали као корективни фактор, а све у циљу бољег и успјешнијег дјеловања. Самим тим ћу искористити ову прилику да позовем људе добре воље да нам се прикључе, да донирају или да својом логистиком помогну.
