Косово и Метохија између немира у остатку Србије и експлозије на Систему Ибар – Лепенац
• Званични Београд негирао је све оптужбе из Приштине за експлозију на Каналу “Ибар-Лепенац”, али ни једном није званично поставио питање (не)легалности КБС јер су припадници Кфора, према Резолуцији 1244 СБ УН, једина дозвољена војна сила на КиМ
Да 29. новембра увече у експлозији није оштећен један од кључних спојева на Систему за водоснабдевања “Ибар –Лепенац” у селу Доње Вараге у Зубином Потоку, вести са Косова и Метохије готово да не би имале никакве медијске шансе да допру до остатка Србије коју потресају свакодневни сукоби грађана са провокаторима на протестима због новосадске трагедије која је однела 15 људских живота, као и филмске туче у Скупштини Србије искоришћене да парализују институционални живот. Да ли је Србија изван КиМ, које је више од четврт века ратна зона све ближа грађанском сукобу и коју власт отворено призива тестирајући стрпљење пореских обвезника, чијим се новцем финансира благо речено штетна политика на КиМ и сав политички хаос и егзистенцијална неизвесност изван јужне српске покрајине у којој су Срби на све несреће овог света већ огуглали?
Да је све оно што данас догађа у Србији изван КиМ само наставак свега оног што је Вучићева власт већ тестирала на Србима у Покрајини, али и последица ћутања остатка Србије – власти, опозиције, грађана на несреће које Срби на КиМ преживљавају деценијама уназад?
После првих нереда, сукоба и инцидената на грађанским и студентским протестима у Новом Саду и Београду на којима су „крваве руке“ постале симбол отпора неодговорној власти, огласио се Народни покрет Срба са КиМ „Отаџбина“, подсећајући јавност да је „овакав облик владавине Српске напредне странке почео на КиМ“.
„Фантомке, паракриминалне групе повезане са полицијом и Жандармеријом Србије кренуле су управо на КиМ, кад су грађани Косовске Митровице са успехом бојкотовали 2013. локалне сепаратистичке изборе расписане на основу Првог бриселског споразума, што се није допало Александру Вучићу. Парамилитарне групе у сарадњи са Жандармеријом Србије у фантомкама поразбијале су бирачке кутије да би испровоцирали поновне изборе. То је био почетак, нису имали искуства, па су неки од њих изгубили личне карате, што је био случај са једним припадником Жандармерије из Велике Плане. Тај феномен са фантомкама касније се примењивао код Савамале и готово увек код разбијања демонстрација у остатку Србији. Нешто слично се дешавало и са намештеним тендерима који су проглашавани за државну тајну“, истичу у „Отаџбини“.
У саопштењу Отаџбине подсећа се да је још 2013, кад је директор Канцеларије за КиМ био Александар Вулин, набавка камера за северни део града Косовске Митровице, посао вредан милион и двеста хиљада евра за који је тендер добила Вулину блиска фирма, проглашена државном тајном.
„Тај рецепт је касније примењиван у бројним пословним подухватима Александра Вучића нарочито када су у питању радови са Кинезима. Кад је у питању пад настрешнице у Новом Саду основно питање је ко су подизвођачи. Главни извођач је кинеска фирма али ту нема ни кинеских радника, ни кинеских инжењера. Подизвођачи су фирме блиске Александру Вучићу и то је важно да се каже и да се открије“, наводе у “Отаџбини”.
Критичари Вучићеве политике међу Србима на КиМ траже да парламентарна опозиција захтева формирање скупштинског анкетног одбора како би се утврдило како су трошена средства намењена јужној српској покрајини. „Од председника Србије често чујемо да за потребе Срба на КиМ Република троши годишње 600 до 800 милиона евра. За дванаест и више година то је око 10 милијарди евра. То је огромна пара и требало би утврдити где је тај новац отишао. Њега на КиМ нема, нити има тих објеката, док је новац који је издвојен за плате поприлично скроман. Јавна је тајна да је јужна српска покрајина Александру Вучићу и његовој братији служила само као проточни бојлер“, кажу у „Отаџбини“, где не очекују да ће српски парламент преиспитивати трошење државног новца на КиМ и канале којим се, наводно, враћа у Београд.
У прилог томе говори чињеница да се скупштински Одбор за КиМ, према броју чланова један од најмасовнијих, од оснивања у априлу састао само једном. И то иза затворених врата у време пленарне парламентарне расправе о експлоатације литијума у Србији. Представници парламентарне опозиције тврде да је председница скупштинског одбора за КиМ Данијела Вујачић (1978), СНС стручњак за комуникологију из Косовске Митровце, свесно избегла опозицију на “затвореној” седници на којој се говорио о стању на КиМ.
На страну што су на Србима на КиМ увежбаване и егзистенцијалне уцене као предизборне и изборне напредњачке методе за њихов излазак на изборе самопроглашене косовске државе, као и на српске изборе на којима гласају на биралиштима изван Покрајине.
Али, треба бити праведан. Проблем је то што остатак Србије углавном ћути о ономе што се на КиМ догађа. Мук је о томе да Срби са КиМ нису били део пописа државе Србије, ћутало се и ћути сваки пут кад се на КиМ не расписују српски локални, а на терену не спроводи гласање за парламентарне и председничке изборе, јер Београд више и не покушава да од Оебса тражи отварање бирачких места на КиМ. Чак и кад су били протести „Србија против насиља због масакра у београдској ОШ „Владимир Рибникар“ на 20. годишњицу убиства српске деце у Гораждевцу ни једном од девет градова Србије који су били у протесту није било ни помена страдања гораждевачке деце на коју је 2003. пуцано док су се купала на реци Бистрици. Да ли то није насиље и чија су то деца? Шта се очекује после ћутања о свему што се на КиМ догађа и што власт спроводи?
Шта се заиста догодило у Доњим Варагама да се и пре званичних резултата Београд и Приштина узајамно оптужују? У експлозији није било људских жртава ни повређених, поплављено је једно српско домаћинство. До експлозије је дошло дан после прославе Дана заставе Албаније на КиМ, укључујући и север Покрајине, а дивљања косовских Албанаца било је и у Грачаници. Иначе, Систем “Ибар-Лепенац” део је Вашингтонског споразума, који су у Белој кући 2020. потписали Александар Вучић и тадашњи косовски премијер Абдулах Хоти са тадашњим председником, а сад новоизабраним првим човеком САД Доналдом Трампом.
У Приштини је одмах исте ноћи заседао Савет за националну безбедност Косова, али детаљи Куртијевог састанка са командантом Кфора те ноћи нису саопштени. О томе је сутрадан говорио председник Србије Александар Вучић обавестивши јавност да је Кфор одбио Кутријев захтев о размештању Косовских безбедносних снага на северу КиМ. Одлуку је, наводно донео на основу процене да нема опасности од нових напада. У консултацијама са седиштем НАТО у Бриселу Кутријев захтев је одбијен о чему је обавештен и Београд. Косовски премијер је потом и сам јавно рекао да ће “поштовати обећање свог претходника Хашима Тачија да КБС неће ићи на север Косова”.
Курти и Вучић настављају политичку игру око КБС, будућих “оружаних снага Косова” на начине већ виђене са ранијом наводном забраном специјалцима КПС да улазе на север КиМ, а сада га држе под опсадом, са дугим цевима и под комплетном опремом. Приштина и Запад тврде да је експлозија у Доњим Варагама “терористички акт” и траже истрагу тврдећи да је то “Бањска 2“ – “реприза” оружаног сукоба КПС и српске оружане групе у коме је било страдалих на обе стране.
Иако се у време писања овог текста о истрази није знало ништа, осим да је ухапшено десетак Срба, од којих је само један изведен пред суд, уз приказивање наводно заплењеног оружја, Приштина не одустаје од јавних оптужби на рачун Београда, док Вучић тврди да Београд такорећи зна ко стоји из експлозије, али да за то “нема доказе”. Занимљиво је да се усред приче о експлозији на Каналу “Ибар –Лепенац” огласило Више јавно тужилаштво у Београду најавом да ће крајем ове или почетком 2025. одлучивати о подизању оптужнице за случај Бањска из 2023, за коју је званично одговорност преузео контраверзни бизнисмен Милан Радоичић, бивши потпредседник Српске листе, против ког је покренута истрага, а чије изручење тражи Приштина, која је у септембру подигла оптужницу против њега и још 44 лица.
Политички аналитичари сматрају да су то све предизборне игре – Приштину у фебруару очекују парламентарни избори, а Куртијев предизборни рејтинг заснива се у великој мери на дисциплиновању севера КиМ, где би му добродошле и будуће “оружане снаге Косова”. Званични Београд негирао је све оптужбе из Приштине за експлозију на Каналу “Ибар-Лепенац”, али ни једном није званично поставио питање (не)легалности КБС јер су припадници Кфора, према Резолуцији 1244 СБ УН, једина дозвољена војна сила на КиМ. Немире на улицама Београда и Новог Сада Вучић је на кратко неутралисао изјавама о експлозији на Систему Ибар –Лепенац да би се брзо вратио на безбедну тему будућег просперитета са Експом 2027. и апокалиптичке прогнозе везане за геополитичку и ратну ситуацију у Украјини. Без обзира на тешке речи у јавности, политички аналитичари, као и Вучићеви и Куртијеви опоненти, сматрају да Председник Србије и косовски премијер воде неку своју “усклађену” политику у ишчекивању персоналних промена у ЕУ и на челу САД.
