Оно што није успело ни Турцима, Аустријанцима, Немцима или било ком другом ко је пошао на Србе да нас уништи, успело је Титовим комунистима—да заборавимо на Ђурђевдан и Ђурђевданске уранке.
Тито је постигао то да Ђурђевдански уранак (и сви богати ђурђевдански обичаји—којих има највише након Божића) падну у заборав.
„Ђурђевданак—хајдучки састанак“ се у комунизму изгубио у првомајском роштиљању, алкохолу и оргијању, који је однео и хајдучку традицију у Срба.
Као што су Божић заменили прославом Нове године или Материце Осмим мартом, тако су Титоисти перфидно заменили ђурђевдански за првомајски уранак и затрли народно сећање на један од најлепших празника у Срба, по коме се Срби разликују од свих других народа.
Чак су и Горанци или наши муслимани у Рашкој, Подрињу и Полимљу обележавали Ђурђевдан до данашњих дана, иако су престали да буду Православци.
Док смо имали своју државу и док су њом владали српски кнежеви и краљеви, за Први мај се радило, а на Ђурђевдан су народ, девојке и деца раним јутром одлазили у природу, умивали се у чистим рекама, изворима и потоцима, певали родољубиве, хришћанске и традиционалне песме, правили венце од пољског цвећа, играли се и веселили и затим одлазили својим домовима на ђурђевдански ручак и поподне на славске прославе.
Славари су такође у цик зоре Ђурђевдана одлазили у природу да би, са првим црквеним звонима које су најављивали јутрење одлазили у своје храмове, како би након Литургије освештали славске колаче и журили кући да припреме славску прославу.
И учитељи су на Ђурђевдан водили децу из школа у оближњу природу и са српском децом славили Крсну Славу Светог Георгија, пролеће и хајдучки састанак.
Откад постоји помен Срба, постоје и подаци о прославама Ђурђевдана уранцима, славећи буђење природе и почетак пролећа. Ова традиција је трајала и пре него што је наш народ примио хришћанску веру пре више од 1.300 година и благословом наше Цркве постала саставни део народне прославе једног од највећих православних светаца.
Данас су комунизовани Срби једини народ на свету који 1. мај, „Међународни празник рада“, прославља у природи, уз роштиљ и опијања, а не као сви други народи у атмосфери прославе права радника, уз синдикална окупљања у фабрикама и на трговима.
И не заборавите, уранак нема везе са 1. мајем, већ са Ђурђевданом.
Ђурђевдански уранак је много старији, традиционалнији, духовнији и смисленији за српски народ који зна своју историју и традицију, навео је Равногорски четнички покрет у свом саопштењу пред велики српски народни празник.
Такође, у нашим чикашким крајевима, по традицији и ове године одржан је Ђурђевдански уранак на имању Српске братске помоћи, где су три наше патриотске организације Организација српских четника Равна Гора, Српска народна одбрана и Српска Братска Помоћ одржале заједнички Уранак у недељу 4. маја.
Ако нисте стигли ове, немојте заборавити следеће године. Од нас се очекује да поштујемо и одржимо српску традицију!
