Да ли је Србија у уставним границама све ближе оној „врелој јесени“ која се годинама уназад најављује? Режим Александра Вучића креће се у бунилу између полицијске и егзистенцијалне репресије над грађанима, прећутне најаве могућих тражених ванредних избора, непроглашеног ванредног стања и државног удара који је реално на делу још од пристанка владајуће коалиције СНС и СПС крајем 2012. да админстративни прелази са КиМ постану међудржавне границе и првог Бриселског споразума 2013, чиме су прекршени Устав Србије и Резолуција 1244 СБ УН. Самопроглашена косовска држава до 1. септембра није успела да реши полугодишњу институционалну кризу после првих редовних парламентарних избора 9. фебруара, док остатак Србије улази у десети месец студентских и грађанских протеста које многи Срби са КиМ виде као последњу сламку спаса од Вучићеве потпуне предаје и издаје јужне српске покрајине у којој им је званични Београд наменио понижавајућу улогу последњих „лојалиста“ у „Ћациленду“.
Ипак, ма колико можда непопуларно, али потпуно је легитимно и не без смисла питање да ли актуелни протести студената и грађана који траже ванредне изборе и правду за 16 жртава пада надстрешнице на новосадској Железничкој станици 1. новембра 2024. као и недавно уведени контра скупови СНС против блокада скрећу пажњу са стања на КиМ. Да ствар буде још несрећнија по тамошње Србе, напредњачки контрамитинг одржан је и у српском северном делу Косовске Митровице у којој, осим 16 мунута тишине за жртве новосадске надстрешнице није било јавних протеста. КПС није ометала напредњачки скуп, али је следећи ноћи обезбеђивала акцију кречења српских мурала и графита на још већински српском северу КиМ, у којој су „страдали“ и покојни патријарх Павле и митрополит Амфилохије (Радовић). Мурали и графити дошли су на ред за уклањање после саобраћајних ознака, реклама, руских званичника и српских спортиста, паноа, а недавно и Десет божијих заповести на српском језику које су више од две деценије стајале на улазу у српски део Митровице.
Док се политичка пажња северно од Мердара, Јариња и Брњака држи на протестима на обе стране, спекулацијама о „студентској изборној листи“ чак и наводном „преузимању“ студентског протеста, а сад и угрожавању слободе медија, на чијем је урушавању поштено говорећи већ довољно учињено и изнутра, одлазећи премијер Аљбин Курти не губи време. У ишчекивању локалних косовских избора 12. октобра жури са албанизацијом већинских српских општина посебно на северу КиМ, што је последњих недеља значило и промену имена већине улица у севером српском делу Косовске Митровице и Звечана. Кад већ није могао да пред парламентарне изборе 9. фебруара отвори главни мост на Ибру у Митровици, Курти је сад, за непуна два месеца, упркос наводном противљењу Београда, Српске листе и ЕУ, подигао два моста између српског и албанског дела овог града. Саобраћајни мост отворен је на дан посете Београду Питера Соренсена, посредника ЕУ за бриселски дијалог.
Политика и понашање Београда створили су политички привид да је опстанак Срба на КиМ могућ једино интеграцијом у институционални систем самопроглашене косовске државе. Одлука Београда да, наводно због одбијања Приштине да формира заједницу српских општина, повуче Србе из косовских институција у које их је 2013. најпре уз помоћ Српске листе, своје продужене руке на КиМ, насилно утерао после Првог бриселског споразума, на власт у већински српским општинама довела је представнике политичких странака косовских Албанаца. Уз Вучићеву асистенцију, једном освојене већински српске општине Приштина сад не жели да изгуби на изборима 12. октобра. Власт и опозиција косовских Албанаца успели су да договоре предизборну локалну коалицију у Грачаници и пре него што су се из 57. пута крајем августа једва усагласили, додуше уз помоћ амбасадора држава чланица Квинте, око избора председника новог сазива косовског парламента. Приштина је уочи локалних избора отворила и ново бирачко место у делу Грачанице у коме живе косовски Албанци, чији се број у овом српском месту у последњих десетак година више него удвостручио.
У тренутку кад су средином августа три организације Срба са КиМ: Српски национални форум, Српско национално веће КиМ и Народни покрет Срба Отаџбина, доставиле Влади Србије „Оквире стратегије за опстанак Срба и другог неалбанског становништва на КиМ и останак КиМ у Србији“, уз захтев премијеру Ђуру Мацуту да спречи „албанизацију јужне српске покрајине“ у Немањиној 11 већ је било одлучено да се дужности разреше председници Привремених органа за општине на КиМ у српском систему локалне самоуправе. Они су сад кандидати Српске листе на предстојећим косовим локалним изборима. На места смењених „привремених“ српских општинара на КиМ нико није именован. Једино уставно решење јесте да председник српског парламента Ана Брнабић распише локалне изборе на КиМ, што се неће догодити због обавеза које је Београд преузео потписом на Бриселски споразум и пристанком на Француско-немачки план и Охридски документ, који су на снази док “команду” поново не преузме администрација председника САД Доналда Трампа, која косовску независност не доводи у питање.
Уз прећутну подршку нарастајућој тоталној албанизацији своје јужне покрајине, званични Београд себи је недавно дозволио и званичну аболицију ОВК за злочине над Србима на КиМ и у „Жутој кући“ у Албанији. Сад већ бивши помоћник директора Канцеларије за КиМ Владе Србије Игор Поповић признањем кривице пред Специјалним тужилаштвом Косова због изјаве да је „ОВК терористичка организација“, почетком августа заменио је шестомесечни притвор новчаном казном од 3.000 евра, протеривањем и двогодишњом забраном уласка на КиМ. Спекулише се да је позадина те „трговине“ одустајање Приштине да се кривично бави снимцима из Поповићевог мобилног телефона којима је одлазећи косовски премијер Аљбин Курти јавно махао као доказом да Београд шпијунира званичнике ЕУ на преговорима у Бриселу. Питањем да ли је Поповићево признање кривице, што је он касније негирао упркос снимцима његових изјава пред Основним судом у Приштини, спасило „политичку кожу“ Александра Вучића нико се у Београду није бавио. Овај политички скандал „амортизован“ је одлуком Владе Србије да Поповића, без образложења, разреши дужности помоћника директора Канцеларије за КиМ у Сектору за правну заштиту, подршку локалној самоуправи и имовинско-правне послове у јужној српској покрајини.
Поједини опозициони београдски кругови сматрају да је случај Поповић „врхунац обостраног шибицарења Београда и Приштине“ и да Александар Вучић и Аљбин Курти функционишу као „спојени судови“. Иако је више него јасно да је Вучић ојачао Куртија политичара, у њиховом игроказу за јавност допуштено је и да Специјално тужилаштво Косова тражи издавање налога за хапшење бившег председника Српске листе Горана Ракића, сад посланика СНС у Скупштини Србије, ради испитивања у вези са српским барикадама 2022, или да Самоопредељење оспорава право Српској листи да учествује на локалним косовским изборима и именује потпредседника косовског парламента.
Куртијева влада званично је у оставци, али за Куртија је у овом тренутку тешко рећи да ли је и буквално одлазећи премијер. То што је у 57. покушају конституисања новог сазива Скупштине Косова и после две интервенције косовског Уставног суда, успео да у новом задатом року од 30 дана прогура за председника парламента кандидата Самоопредељења Димаља Башу (1979), не значи крај Куртијевог играња са институцијама.
Баши је, уз гласове опозиционе Демократске партије Косова, успело оно што није Куртијевим министрима Аљбуљени Хаџију, Доники Гервали Шварц и Хекурану Муратију. Овај амерички ђак, правник са праксом у канцеларији бившег америчког конгресмена и једног од највећих албанских лобиста Елиота Енгела и са успешном менаџерском каријером у Енглеској и Америци, ипак је најпре морао јавно да се одрекне ранијих чланака у којима је писао да је “ ОВК финансирана новцем од трговине дрогом”. Баша се на удару опозиције нашао и због закључења конститутивне седнице косовског парламента без избора потпредседника из српске заједнице. У време писања овог текста скупштинска копља ломила су се између Куртијевог кандидата Ненада Рашића, председника странке За слободу, правду и опстанак, која има једно посланичко место и представника Српске листе са девет посланика у Скупштини Косова, иако је Устав Косова у том погледу потпуно јасан.
Из угла досадашњег рада у косовским институцијама и Рашић и Српска листа су, као коалициони партнери у разним косовским владама, подједнако били штетни по српске државне и националне интересе. Док се чека на нове косовске институције, Вучић поново креће у дипломатску кукњаву о неопходности стварања заједнице српских општина на КиМ, како би политички што безболније Приштини предао српско образовање, здравство и културу који су још једино остали у систему Србије. На приштинско уклањање свих трагова и гашење више од 150 институција државе Србије на КиМ Београд је до сада реаговао бледим бескорисним саопштењима, али су зато уочи почетка нове школске године у северном делу Митровице неке школе освануле облепљене плакатима у бојама српске тробојке са порукама; „Хоћемо да учимо“; „Хоћу мир!“; „Не дамо Србију!“; Хоћу нормалан живот“, какве су виђају на контрамитинзима СНС, а који би у садашњим околностима могле да буду искоришћене као разлог за упад КПС.
Јелена Тасић
Усаглашавање Иако се више нигде не помиње повратак 250 хиљада Срба са КиМ прогнаних под протекторатом УН, Београд је прећутао недавну одлуку Куртјеве владе у оставци да годишње “привремено” прими до 50 миграната из трећих земаља који су депортовани из САД, а који не могу бити враћени у своје земље порекла. Такав захтев САД су упутиле и Либији, Руанди, Бенину, Молдавији и Монголији, а за приштински пристанак председница Косова Вљоса Османи добила ја писмо захвалницу Доналда Трампа у коме се истиче да „две земље деле дубоку везу засновану на међусобном поштовању, заједничким демократским вредностима и визији за мирну и просперитетну будућност“. На Трампову поруку да „остаје права пријатељица САД“ Вљоса Османи узвратила је потписом на уредбу којом се “Косово у потпуности усклађује са овогодишњом извршном наредбом председника САД о проглашавању страних терористичких организација”.
Тачијев повратак Уочи ДПК подршке Куртију за избор председника парламента из затвора у Хагу огласио се интервјуом у косовским медијима Хашим Тачи, биши командант ОВК и председник ДПК, премијер и председник Косова, коме су недавно забрањене посете у затвору. Тачи, који би 15. септембра пред специјалним судом у Хагу требало да почне одбрану од оптужби за ратне злочине на КиМ и у Албанији, у досад првом и једином писаном или видео интервјуу неког оптуженика пред Специјалним судом у Хагу, између осталог, изјавио да је “повратак српске заједнице у све институције – локалне власти, владу, парламент, полицију, правосуђе, здравство, образовање – кључно за Косово, јер само интеграција Срба значи успех за Косово, док би све друго било унутрашње неуспело решење са последицама за евроатлантске интеграције”. Сарадници Доналда Трампа јавно тврде да је Тачијев притвор “неправда из ЕУ”, а из САД је најављено да ће амерички званичници од 15. септембра присуствовати рочиштима Специјалног суда у Хагу, кад Тачијева одбрана треба да отпочне са изношењем својих доказа и сведока.
