У септембарској Слободи сећајући се на мога оца Душана поменуо сам убиство Краља Александра 9 октобра 1934. године са речима: „Писања о атентату пуна су контрадикција, нарочито помињући Хрвате као организаторе. Тада су Усташе биле под покровитељством Мусолинија“.
Већ у следећој Слободи, октобарској, уредништво листа је поновило тврђење да су ’’Атентат организовали лидери хрватског усташког покрета и македонских националиста, а извршио га је Влада Чернозански’’.
То је исто написао 1948. године и амбасадор Краљевине Југославије Константин Фотић (1891 1959 ) у својој књизи о „изгубљеном рату“, која је важно сведочанство о српским страда-њима. (1)
Амбасадора Фотића упознао сам у СНО у Чикагу на дан сахране Владике Николаја Велими-ровића 1956. године. Још неколико пута срео сам га у СНО када је долазио на Конгресе.
Овде треба рећи да су Срби били најстрадалнији европски народ у Светском рату о чему и савремени српски писци и историчари и даље ћуте. Ми знамо да су комунисти то намерно чинили.
Фотић у својој књизи каже да је после убиства Краља покушао у Француској као делегат при Друштву Народа да добије више података о нашој трагедији али без успеха.
Две године после атентата објавио је амерички писац Словеначког порекла Луј Адамић писмо у познатом часопису The Nation као свој коментар. Значај тог писма је да га је Адамић уврстио у књигу објављену за време рата 1943. године (2.)
Адамић је поставио питање ’’зашто је Француска помогла убици’’ додајући чињеницу да је Југословенска влада три недеље пре убиства тражила од Француске владе да пошаље своје агенте за осигуравање и да је била игнорисана’’.
Адамић још тврди да убица није био поменути Влада Черноземски и да је скривено сахрањен. Још пуно критичних речи је упутио домаћинима, Французима.
Ускоро је Фотић постао амбасадор Краљевине у Вашингтону у савезничкој држави. Тако су Срби мислили сећајући се Првог светског рата и времена Тесле и Пупина. Нажалост следећи редови упутиће нас истини и разлогу српског страдања.
После 27 марта 1941. године свима је било јасно да је Хитлеров напад на Југославију неизбежан.. Мој отац је активиран у војску Краљевине и упућен у одбрану Боке Которске. Своју породицу је преселио код родбине у Мионицу. Школе нису више радиле.
Фотић је чекао да посети председника Франклин Рузвелта који је био отсутан. Примљен је тек 3 априла. После разговора у очекивању рата у коме је Америка још била неутрална Рузвелт је изненадио амбасадора са речима ’’Да ли мислите да би за вас Србе било много боље ако се разведете од западних заједница“? Били би опет снажни.’’
Амбасадор је био изненађен јер су речи упућене у моменту када је Хитлер претио заједници, а сат је куцао – Времена није било да се скреће пажња од догађаја који су долазили.
Нико није објаснио Рузвелтове речи у књизи објављеној 1948. године, кад Рузвелт није био више са нама. Ове Рузвелтове речи, које се још крију изгледа да се налазе у поменутој Адамићевој књизи .
У књизи објављеној 1943. године уочи Техеранске конфе-ренције Адамић нас обавештава да је председник Рузвелт везан за Ватикан и Католичку цркву. Везан је још од времена депресије тридесетих година са циљем да Демократску странку ојача са латинским гласачима, са Католицима..
Да ли је заправо прави разлог Рузвелтових речи да Срби напусте заједничку државу да би Хрвати добили своју католичку државу ?
Ми знамо да после напада Хитлера на САД да је и Хитлеров ’’љубимац ’’ НДХ објавио рат Америци. То није била тајна.
Уласком у рат децембра 1941. године САД постале су сада ратни савезник Југославије. Ускоро је, у лето 1942. године млади Краљ Петар (1923-1970 ) посетио Америку. Млади Краљ који је живео у избеглиштву са својом владом.био је почасно примљен од председника Рузвелта и владе. Тада је млади Краљ предао Меморандум Америчкој влади о злочинима у окуптраној Југославији и у НДХ- Кажу да је председник Рузвелт ’’који се тренутно није сетио да је Хрватска влада објавила Америци рат био шокиран.’’
Поставља се питање зашто је председник Рузвелт ’’заборавио’’ објаву рата од стране Хрвата а пре годину дана ’’предложио’’ је Србима да се растану са Хрватима. То питање се понавља и после Техеранске конференције у јесен 1943. године. Шта је утицало на председника да напусти прјатељство са Србима и да ли је био Ватикан у питању ?
Пред Техеранску конференци-ју председник Рузвелт је у Каиру разговарао са Краљем Петром уз обећање да се по повратку са Конференије поново сретну у Каиру. То се није десило јер после Скупа на коме су Срби одбачени као савезник Рузвелту није било више потребно да види Краља и председника владе Божидара Пурића.
Кад помињем Техеранску кон-ференцију да допуним са речима да је то место где су ’’загрљени’’ Рузвелт, Черчил и Стаљин пресудили Српском народу. На Конференцији легализовани су Јосип Броз и партизани иако су они били рушиоци Југословенске заједнице, То је грех Рузвелта и Черчила а успех Стаљина,
Краљевска влада са младим Краљем није више била савезничка. На православни Ускрс 1944.године бомбардовани су српски градови уз невине жртве. Циљ је био двоструки да се прихвате католички датуми и да се уништи друштвени систем који је и Хитлер мрзео. Да се доведу на власт бољшевици.
Лично сам све то видео и преживео. Био сам сведок када су бомбе погодиле Албанију, најви-шу зграду у Београду .
У то време четници, војници Краљевске војске спасавали су савезничке пилоте из оборених и оштећенох авиона. Видео сам и неколико спашених пилота, који су скривени преспавали код мога ујака Драгана Кевића у Мионици.
По доласку Броза у Краљевски двор октобра 1944, године било је јасно да је настала бољшевичка власт. Настала су хапшења и суђења српској елити. Дража, Недић и многи други остали су без видних гробова.
После 4 године, 1948. године постао је Броз миљеник Запада. На срамоту истине.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
