Цена отишла у небо, временске неприлике десетковале род. Како изгледа берба малина на плус четрдесет степени.
У српском малинарству никада два добра не иду заједно, ове године цена малине је одлична, од 280 динара на почетку бербе, половином јуна, “стигла” је за месец дана колико је трајала овогодишња сезона, на неочекиваних 420 до 450 динара, али суша у време зрења, а претходно временске непогоде, и априлски мраз, смањили су количину и квалитет рода готово за више од 40 одсто. Још један проблем имали су малинари. Тешко је било наћи бераче, иако су им нуђене дневнице дупло веће него претходних година. Јер, опасно по здравље и старих и младих било је бити у малињаку од најранијих јутарњих сати, па све до мрака, на плус 36-40 степени. Али, ко је морао, проводио је сате и дане у малињаку. Велики број српских породица у малини види спас, егзистенција породице зависи од цене и квалитета рода, те се у малињаке улаже све, највише снага, па се од малине коју одавно зову ”црвено злато” и очекује много !
Сезона бербе малине у ариљ-ском, ивањичком и ужичком крају завршена је последњих јулских дана, а саму бербу отежавале су високе температуре, и сада је већ јасно, принос је доста мањи него прошле године, суша је скратила период бербе, објашњава Раденко Марић, малинар из Ивањице, председник удружења “Подголијски плодови”:
-Цена јесте добра, али мало је малине. Ова висока температура убија малину, остаје род ситан и сваки дан се смањивао принос. Чекали смо кишу, пало је нешто мало половином јула, али ништа није допринело малини. Неки малињаци су потпуно спржени, малина је поцрнела од јаке врућине. Ја се бојим шта ће бити следеће године. Прво у нашим крајевима априлски мраз је оштетио младаре, онда два пута град у околини Ивањице, па сада суша. Све то је оштетило малињаке, и мислим да ће следеће године бити катастрофа, заперци на малинама су засушени, нема шта да расте следећег пролећа. Не знам коме је теже било, нама малинарима, или берачима”, рекао нам је малинар Марић.
Цена отишла у небо, принос смањен, тешко наћи берача
Откупна цена на почетку бербе крајем јуна ове године била је од 220 до 300 динара и прилично неуједначена, како у ком крају, а пред крај сезоне изједначена је у целој Србији и “изашла” је на неочекиваних 430 динара. Цена је задовољавајућа, али род је смањен, и никада није све како треба, наводи Светлана Цвијановић из Лознице, председница Удружења пољопривредних произвођача Западне Србије:
– Па, можемо бити задовољни ценом, али она је реална, узимајући у обзир низак принос малине ове сезоне. Ја не могу ипак да заборавим претходне четири године када је род малине био одличан, а цена мала, па, ето, ми пољопривредни произвођачи, како год се окрене, оштећени смо, хладњачари под заштитом државе узимали су колико им је требало, а нас произвођаче нико никада није заштитио. Ове године ни небо нас не штеди!”
Малина мора да се обере, иако је ове године род ситан због суше. Малинари су муку мучили да нађу потребан број берача. Позивали су бераче, нудили дневнице дупло веће него прошле године, ипак један број малињака остао је без берача. У јеку сезоне обишли смо неколико малињака у ужичком крају. Половином јула у малињаку недалеко од Ужица, било је десетак берача, најмлађи има 18, а најстарији 74 године. Колико малина наберу, толико ће бити плаћени. За набрани килограм добијају 80-90, па чак и 100 динара, а ако хоће дневницу, раде од 5-6 сати ујутру, до мрака, за око 4000 динара. Нису расположени да говоре о овом послу, кажу, зна се, тешко је брати на врућини од 36- 40 степени. Један берач, пензионер први нам је саговорник:
-Ја сам Миленко Филиповић, пензионер, а ево видите ме овде на овој врућини, морам да берем. Видео сам у граду оглас, и јавио се. Долазим око шест сати ујутру, у подне се мало одморим, па наставим и берем до вечери, наберем од 35 до 40 килограма, И то ми значи. Иако сам радио 40 година, имам малу пензију, а супруга још мању. Висока је температура, знојим се по цео дан, вратим се кући сав ошамућен, одморим се ноћу, па следеће јутро опет у малињак… морам, треба купити лекове, храну, све је много скупо, сваки дан нове цене, приче о бољем стандарду, бољем животу падају у воду када видите бераче малина ове сезоне како се муче на пакленој врућини. Има овде и младих и старијих, сви су дошли из неког разлога.”
Ема на јесен одлази на факултет, дошла је како каже, да заради који динар. Брза је у брању, ако издржи целу сезону, зарадиће и за одлазак на море:
-Има нас овде са свих страна, одлично смо се уклопили, и сви смо свесни због чега смо у малињаку. Само да су мало мање врућине, ја успем да наберем око 50 килограма дневно. Беремо у гајбице, у једну стане око 2 килограма, ако напуним 25 гајбица, ја сам супер. Берачица до мене више набере, искусна је у брању, каже оволико дневно не може нигде да заради, и стално понавља, поштеним радом у Србији тешко је зарадити онолико колико ти треба. А њена деца су школарци, треба купити свеске уџбенике…!”
На плус 40 степени, малина стаје
Берба малине је скраћена због суше, још нису сасвим сумирани резултати овогодишње сезоне, али, евидентан је смањен принос и до 50 посто у односу на претходну годину. Само они малинари који су имали могућност да редовно наводњавају малињаке, успели су да извуку нешто већи род. Такав је малињак породице Радојевић, надомак Ужица. Малињак се простире на једној падини, површине око хектар ипо. Радојевићи имају савремени систем за наводњавање и распршиваче, јар како нам објашњавају, малина мора да прима воду и преко листа, али када се температура подигне на плус 40 степени, малина стаје. Иако су биле временске непогоде до ове суше, Драгица Радојевић каже, ипак очекују род од око 15 тона:
– Много смо уложили у малињак, малињак захтева рад, рад, неисцрпан рад. А када стигне берба, појави се још један проблем, мањак радне снаге, нема берача. Видите у нашем малињаку то су углавном старији људи и деца. Спасава добра овогодишња цена, те ће и берачи упркос напорном раду, бити задовољни. Да се разумемо, малина је српско благо, и не може се никада изгубити на малини. Ево, слушам ових дана и хладањачаре, међу њима је огромна конкуренција, ко ће више откупити, скочила је цена малине и на светском тржишту. Па, видећемо, прогнозе су да ће цена малине расти и наредних година. Ко буде имао снаге да ради овај посао, мислим да ће успети“.
Током обиласка малињака да би настала прича о овогоди-шњој малини, свакако нам је најзанимљивије питање било, ко су берачи малине, и како издржавају целодневно стајање у малињаку на температури и до 40 степени, која је пратила сезону бербе. И срећемо једну младу професорку биологије, која нам објашњава, није до сада брала малину, али се снашла, и од почетних неколико гајбица набраних за десетак сати, на половини сезоне већ бере 40 килограма дневно. А килограм убране малине плаћа се 90 динара. Два реда иза ње је новинарка, власница једног ужичког портала, и хонорарни сарадник дневног листа. У малињаку су на падинама Златибора, где увек има ветрића, надморска висина је око 900 метара. У паузи пију сокове, воду, кафу, разговарају, кажу, количина коју наберу дневно је неки просек, 40-50 килограма, али има и оних који наберу до 80 килограма, али и оних који наберу тек 20 килограма. Бележимо причу обе саговорнице, берачице малине, док праве предах:
Ако је крупна малина, гајбица пуна зачас !
„Власник малињака је млад и фин човек, има разумевања. Ту је увек освежење, хладна вода са извора, или неки сок, а има и пива и ракије, ко може да пије по овој врућини. Скува и кафу када ко пожелимо, а зове и бераче да се чешће одмарају, нарочито када сунце почне да пржи. Надувао је и базен за освежење, а направио је импровизовани туш од старог казана бојлера који напуни водом и загрева се на сунцу. Имам утисак све би он около радио, само да не бере малине. Нажалост, он је један од ретких који се тако понаша према берачима, јер има и оних произвођача малине који гледају само свој интерес“.
„Малињак у коме берем је око 50 ари , малина је шаролика. На више од пола површине налазе се стари малињаци који имају невероватно добар и крупан плод с обзиром да је била суша. Четири малине и пуна шака! Можда што је окружена шумом, малина је задржала свежину. А невероватан податак, овај малињак је стар близу 40 година, сорта је виламет. Ми сви берачи волимо да беремо баш у том малињаку, за који нам власник каже да га је подигао његов отац. Гајбицу напуниш зачас! Малина као орах !
Сунце пржи право у главу, а малина мора бити обрана
„Тамо доле су друга два мања малињака, који су више изложени сунцу, и ситуација је сасвим другачија. У првом, где су редови дуги и до 110 метара, малина је средње величине, али нерадо идемо у њега. Ипак, има мање редова, па се брзо обере. Међутим, у трећем малињаку, малина је толико ситна, да смо малину прозвали шумске јагодице. Суша устинила малину начисто. Неки берачи су чести били у овом `ситном` малињаку али су тражили од послодавца да им плати 200 динара по килограму. Од тада ни за ту цену не улазе у њега, осим једне Мице, која је задовољна плаћеном ценом.“
„Само брање малина није тешко, али када упекне `звезда`, онда настаје мука. Не помаже шешир, заштита за сунчање, сунце пржи право у главу. Зној се слива на све стране, улази у очи, уши, нос… Тада често правимо паузе. Најлепше је брати ујутру, јер већ око пола шест смо у малињаку, све до десет сати. Обично је у то доба и доручак, па свако извади из ранца оно што је понео да једе. Овде у подножју Златибора је пријатно у то време и тада се набере највише. Нисмо уморни од врућине. После полако почиње да пече… Паузе су честе, на сваких пола сата. и углавном сви пију свежу хладну изворску воду. Онда ручак и опет посежемо за својим ранцима, па поново у малињак. Тек када прође 18 сати, полако пада температура, пирка ветрић и опет може више да се набере. Када се заврши берба, која траје до 20 часова, следи мерење гајбица, бележи се учинак сваком понаособ. Долази откупљивач комбијем и тера гајбице у хладњачу. Берачи се враћају својим кућама, превоз је плаћен. Муж ме ујутру довезе, а увече се враћам локалним аутобусом, уморна, ошамућена, али зарадила сам нешто пара, знам које обавезе треба да платим, колико морам издвојити за рату стамбеног кредита, за децу….“
„Пре неколико дана овде на Златибору је било кише, више него у Ужицу и околини. Падала је ноћу, и током јутра, па се у малињаке улазило мало касније, док спадне вода са лишћа и рода, а број берача се проредио. Бере се истим темпом, али не стиже све да се обере. Малина зри брже него што се може обрати, па власник за наредне дане планира појачање. Али, док пада ситна киша не може да се бере. Чак, на мој предлог, пошто власник има кабанице, покушали смо да беремо малине под кабаницама што је за све нове искуство, али његов откупљивач му поручује, да ако буде мокра малина, све ће да иде у другу, или трећу класу. Одмах смо обуставили бербу. Падао је једног момента и град и дувао јак ветар. Са мном су моја кћерка, матурант гимназије, и син, ученик трећег разреда техничке школе. Они не воле да беру по киши, склонише се. Једног дана је дувало са свих страна, севало и грмело, па после поче јака киша… Планина је то. Ветар је изломио нека стабла, али каже власник да ће ова киша донети више користи него штете малињацима.“
Берачи се зближе, свако има неку своју причу
„А најзанимљивије у мали-њаку су приче берача. Некако тај посао зближи људи, па сви причају неке своје судбине. Моја екипа берача је била врло занимљива, сви су имали неке своје разлоге зашто беру малине. Мој разлог је тај што су моја деца хтела да иду да беру малине и то ћерка да заради за летовање на мору, а син хоће нови монитор и још неке ствари за компјутер. Па, да не буду сами кренем и ја са њима, а уједно и да стекнем неко ново искуство. Мица, коју сам овде упознала, дошла је да бере малине да би могла да купи деци зимску обућу и свеске за школу. Ноћу чисти неки локал, а преко дана бере малине. Вредна жена и врло издржљива. Брине се о своја два сина. Иако има новчаних проблема, увек је ведрог духа и спремна да нас развесели и насмеје, није јој тешко запевати усред малињака, док нам звезда `разбија` мозак. Најинтересантнија је била госпођа чији муж има спортске авионе, а дошла је да бере малине због опкладе са мужем. Муж је сматрао да она то не може да издржи, али она стоички све добро подноси и набере довољно. Њена другарица са Златибора каже да сваки динар добро дође, а она баш лепо набере. Ту је и радница `Лидла` која свој одмор користи за брање малина, па је један део искористила да бере овде са нама, а други део одмора да оде код својих на село да и њима помогне у берби.
…
Koмплетан текст у штампаној Слободи
