Приредио: Хаџи Милош Маринковић – историчар
Почетком априла 1941. Краљевину Југославију је напала несразмерно већа и опремљенија сила. Тако су Немци имали 1500 авиона, на које се додавало и преко 600 италијанских и преко њих мађарских, док је Југословенска војска имала 265 модерних авиона. О несразмери у тенковима је сувишно и говорити јер су Немци Краљевину Југославију напали са стотинама онда најмодернијих тенкова, док је Краљевина Југославија располагала са мање од 60 застарелих тенкова. Техничка надмоћност је била пресудна у корист Хитлерових снага, а у прилог им је ишло и деловање пете колоне, највећим делом међу оним Хрватима у Југословенској војсци који су били анти-српски расположени.
Једна од готово непознатих епизода Априлског рата, која је деценијама уназад била прећуткивана, а споменута на свега пар широј публици непознатих места, била је борба краљевске Југословенске војске за Опленац и за Тополу 11. априла 1941. На Опленцу се налазила мешовита тактичка група којом је командовао резервни капетан прве класе Миодраг Милошевић. На располагању је имао групу састављену од једне митраљеске чете и противоклопне батерије. Ка Тополи се истовремено кретао и командант Првог батаљона борбених кола (танкета марке «Шкода» Т-32) коњички мајор Душан Радовић како би извршио марш према Крагујевцу. Од укупно 8 танкета мајор Радовић је до Тополе успео да доведе 5, а остале су због кварова напуштене успут. Око подне су Немци заузели Опленац и наставили напредовање ка Тополи и тиме се нашли у позадини противоклопне батерије капетана Милошевића, али је храбри и сналажљиви Милошевић извео жестоки противнапад где је дошло до борбе прса у прса и немачка извиђачка је група разбијена и натерана у бекство. Нажалост у борби за Опленац је погинуо и сам Милошевић, неколико његових војника, као и један цивил из Босанског Петровца који се придружио чети као добровољац. Код Тополе је дошло до борбе између Немаца и одреда мајора Душана Радовића, где су уништена 3 немачка тенка и још једно немачко борбено возило, од којих је два тенка уништио лично мајор Радовић са неколико испаљених граната. Када је његово возило погођено он је искочио, али је пао покошен немачким митраљезом. Од 5 југословенских танкета 3 су уништили Немци, а две су касније заробљене у Младеновцу. Занимљиво је да су се танкете као бојно средство добро показале у рату против Хитлерове силе и у немачкој инвазији на Пољску 1939. Главни разлози зашто су ови јуначки примери деценијама гурани у заборав је потреба комуниста да Југословенску војску у Априлском рату представи као апсолутно кукавичку и неорганизовану која је пропала јер није била комунистичка и зато што комунистичкој пропаганди није одговарало да се прича о борбама за Опленац и Тополу који су центар династије Карађорђевића и које су бранили Краљеви официри и војници.
Априлски рат је, иако краткотрајан, пун јуначких примера и примера организованог отпора и знатног успоравања, а негде чак и озбиљне офанзиве против надирућих окупатора. На фронту према Италијанима Југословенска војска је напредовала и заузела Скадар, а Италијани су у Априлском рату имали најмање 800 погинулих. Првих пар дана вођене су озбиљне борбе против Немаца на подручју Вардарске бановине, затим оштре борбе око Цариброда (данашњи Димитровград) у којима се посебно истакао мајор Драгутин Кесеровић који је касније био један од најистакнутијих људи у националном покрету отпора генерала Михаиловића. У борбама око Цариброда је Кесеровић и рањен, а на том делу фронта је смртно рањен и бригадни генерал Михаило Ст. Голубовић, командант Топличке дивизије.
У Априлском рату се посебно истакло и Југословенско краљевско ратно ваздухопловство које је, у ваздушним борбама, оборило више нападачких авиона него што је непријатељ нашем ваздухопловству, а југословенски авиони су извели више успешних напада на немачке моторизоване колоне и нанели им велике губитке. Осим тога југословенски авиони су успели да бомбардују осовинске циљеве у Бугарској, Мађарској и Аустрији. Немци су у Априлском рату имали између 600 и 1000 погинулих војника за 11 дана борби.
Априлски рат је тема која заслужује далеко више пажње и озбиљног истраживања и генерално је део наше историје о којој људи не знају много. Борбе за Тополу и Опленац су само једна од јуначких и занимљивих епизода Априлског рата.
Након Другог светског рата комунистичка пропаганда се трудила да покаже да је Априлски рат био краткотрајан због издаје Краљевих официра и Краљевог бекства из земље и да су они одговорни за апсолутни хаос. Међутим, иако је хаоса итекако било, потпуно су пренебрегнуте чињенице да се Краљевина Југославија у Априлском рату суочила са, пре свега, неупоредиво технички надмоћнијом Хитлеровом Немачком и њеним помагачима, затим са издајом великог броја хрватских официра и војника, као и примерима пете колоне и уопште неприпремљеношћу за рат коме су претходили пуч и велике демонстрације 27. марта 1941. Чак и у таквим условима, са свим огромним проблемима Краљевина Југославија је тада издржала 11 дана. Са друге стране треба узети као поређење Француску која је важила за једну од највећих светских сила и која је пала за 45 дана и то када се на њеном тлу борио Британски експедициони корпус са 390 хиљада војника, а осим њега против Хитлера се тада борила и белгијска војска кроз чију је територију извршен упад Немаца у Француску.
На фотографијама су танкете Југословенске војске на предратном дефилеу.
