Српска народна одбрана у Америци обележава 160 година од рођења Алкибијада Нуше (Alchiviadi al Nusa), нама познатијег као Бранислав Нушић.
Нушић (Београд, 20. октобар 1864 — Београд, 19. јануар 1938) је био више од обичног писца. Био је друштвени критичар који је својим оштрим пером изобличавао мане и слабости свог времена. Кроз своје ликове, као што су госпођа министарка, народни посланик или покојник, он је сликао живу слику српског друштва и његових проблема. А све то је радио са таквим домишљатошћу и хумором да није могао да остане незапажен.
Данас, када читамо Нушића, не смејемо се само његовим досеткама, већ се смејемо и сами себи. Јер, иако је прошло много времена, људи се нису много променили. И данас имамо исте проблеме, исте амбиције, исте страсти. И зато је Нушић и данас актуелан, и зато ћемо га и даље читати и гледати.
Али, поред писања, Бранислав Нушић је био врло ангажован у српском јавном отаџбинском животу. Постављен за конзула у Приштини 1893.г, где му је Војислав Илић био писар. Током службовања у Српском конзулату у Приштини био је сведок страдања српског становништва, што је описивао у својим писмима која су постала позната као Писма конзула. Нушићев једини син, погинуо је као српски војник у Првом светском рату као један од 1300 каплара.
Када је Аустроугарска извршила анексију Босне и Херцеговине 1908. године, само неколико дана касније, највиђенији Срби тога доба, међу којима и Нушић, оснивају Народну Одбрану, организацију којој је Бранислав дао име у канцеларији београдског градоначелника, где је оснивачка седница одржана.
Вечан му покој, слава и спомен међу нама.
