Све се променило у Америци у очекивању нових новембарских избора
У органу СНО, у „Слободи“, није обичај да се пише уочи америчких избора изузев ако се српски народ помиње. То се десило кандидовањем Хилари Клинтон на прошлим изборима.
Поменуо сам тада у два чланка њен допринос и Била њеног мужа српским страдањима. Њеног противника, данашњег председника Доналд Трампа нисам помињао.
Данашњи кандидат Демократске странке Бајден био је потпредседник у влади првог председника Црнца Обаме у којој је Хилари Клинтон уништавала српство. Бајден, као и Обама слагали су се са Хилари Клинтон када су Срби у питању.
Следећи редови посвећени су и вирусним мистеријама које нас окружују и које су постале део нашег живота. О њима сам писао у априлској Слободи са поштовањима у чланку „Мистерије без одговора“ са речима „оно што је позитивно… да се свако брине о својим границама и својим грађанима…“
После једног локалног догађаја у САД у мају месецу који сам поменуо у јунској Слободи речима „Одједном улице је прекрила младеж која ‘протестује’ ради једног несрећног случаја локалне полиције. Глумаца пуно а истине нигде“ – све се променило.
Све се променило у Америци у очекивању нових новембарских избора, свакако не само због једног убиства. Док смо ми као грађани ове велике Земље живели строго под маскама и без дружења и посета у јунској Слободи написао сам „Отказана је спортска Олимпијада у Јапану, отказан је Светски фудбалски Куп, отказани су светски турнири које је чекао Ђоковић, отказане су све спортске лиге у свим спортовима. Али пре свега затворене су све школе и Универзитети и религиозни скупови у Храмовима“.
И док ми не можемо да се виђамо и посећујемо због „вируса“ хиљаде младих изашло је на улице да „бране“ достојанство Црнаца у име Демократске странке.
Ових дана Демократска странка је потврдила и одобрила нереде па чак и паљење кућа и маршеве хиљада младих не обзирући се за њихово здравље.
Ту нешто није у реду. Или је „вирус“ и даље мистериозан или је све „шала“. Америчка штампа нереде игнорише, као да се не дешавају.
Чињеница је да, кад сам стигао из избегличког логора у САД 1955. године, после дугогодишње владавине Демократа Рузвелта и Трумана, црнци су још седели у задњим редовима аутобуса што је престало за време друге владе председника Републиканца генерала Ајзенхауера (на слици), великог поштоваоца генерала Драже и нас Срба због савезништва у Великом рату.
Овде треба стати, уочи избора и не помињати лажне догађаје, јер пре више од сто година Црнци су већ били „освојили“ Америку кроз спортове, музику и глумачке таленте.
А шта да кажемо да је пред нашим очима председник САД био Обама пуних осам година а Конгрес, Сенат, Врховни суд красе црначки чланови.
Зар нису црнци репрезетовали САД на Берлинској Олимпијади 1936. године па је Адолф Хитлер, председник Немачке „побегао“ са подијума у Берлину да се не би руковао са Џеси Овенсом.
Да се подсетим, шездесетих и седамдесетих година живео сам у Чикагу у близини стадиона Ригли Филд на коме се лети скоро свакодневно играо бејзбол а зими недељно амерички фудбал – Стадион је увек био пун расположеног света који је навијао за своје играче без обзира да ли су „бели“ или „црни“. Ових дана, док смо под контролом „вируса“ и не можемо да се крећемо и дружимо, почиње светско спортско окупљање преко телевизије. Играчи играју на стадионима без публике и путују а ми све то посматрамо преко телевизије. Наравно, навијамо за своје клубове и своје љубимце без обзира на боју коже.
О чему причају Демократски политичари је људска срамота. Док пишем ове редове на сајту CNN у недељу 2. августа читам да је један од водећих демократских посланика Џемс Клајберн (James Clyburn) упоредио председника Трампа са Хитлером и на своју срамоту и председника Русије Путина. На њима је да одговоре на увреде, али ја као Србин и сведок страдања од Хитлера морам одговорити.
Српски народ је најстрадал-нији од Хитлера због свог савезништва са Енглеском и Америком.
Хитлер је 6. априла 1941. године без објаве рата бомбардовао отворени град Београд уништивши поред двора и многих зграда и Библиотеку српске прошлости. Пошто је поробио малу Краљевину он је поцепао Југославију на заједнице одузевши Србима Немањићку Вардарску Земљу, Косово, Црну Гору, Босну, велике делове Далмације и онда уз поруку „100 Србина за једног Немца“ гурнуо Хрвате, Католике у највећи геноцид над православним Србима.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
