Уз огромно интересовање јавности, на месту где се налазила Дражина кућа, у Брегалничкој 24, поред споменика отворен је и Музеј ‘’Драгољуба Михаиловића Чича Драже’’
Оно што се донедавно тешко могло и замислити, десило се 17. октобра: У Београду је откривен први споменик ђенералу Дражи Михаиловићу.
Први, јер ће их свакако бити још, и то ближе центру. За сада, Дражин споменик, са целом фигуром, налази се у центру његове родне Ивањице и у центру Лапова, као и на Равној Гори и у Дражевини код Вишеграда. Поред, наравно, више споменика у Америци, Канади и Аустралији.
Споменик је дело академског вајара Драгана Раденовића, који је Дражу приказао са десном руком на олтару, као човека који је одржао реч, односно испунио своју заклетву.
Споменик је постављен захваљујући Удружењу љубитеља природе ‘’Наша Дрина’’ из Малог Зворника. Ово Удружење, на челу са Игором Брауновићем, основано је 2020. године. Две године касније, прерасло је у патриотско-еколошку организацију и укључило се у политички живот, ступивши у коалицију са Социјалистичком партијом Србије. После избора одржаних 3. априла те године, Игор Брауновић је постао народни посланик. Иначе, он је вршилац дужности директора једног од највећих државних предузећа, ‘’Србија шуме’’. Каже да су данас ‘’једине српске униформе на Косову – униформе српских шумара’’.
Према подацима са портала ‘’Наша Дрина’’, Игор Брауновић је носилац Хиландарске споменице и Споменице 549. моторизоване бригаде ‘’Цар Душан Силни’’ у Призрену, као и награде Капетан Миша Анастасијевић. Одликован је Ратничким крстом за учешће у ратним дејствима, а 2012. године је добио звање четничког војводе. Организовао је више хуманитарних акција на Косову и Метохији и у Републици Српској, а Специјално тужилаштво тзв. Косова против њега води поступак ‘’због нарушавања такозваног поретка те творевине Косово’’.
Истовремено са откривањем споменика, основан је и музеј ‘’Драгољуб Михаиловић Чича Дража’’, а све то у Брегалничкој 24, на месту на коме се донедавно налазила кућа у којој је Дража са породицом живео од 1931. до 1941. године. Прецизније речено, то је била кућа коју је купио на кредит, отплативши последњу рату баш уочи рата. Половину куће комунисти су конфисковали када су Дражу осудили на смрт, а другу половину супруга Јелица је ускоро морала да прода, по не баш високој цени.
Негдашња Дражина кућа пре неколико година је срушена и на њеном месту је подигнута вишеспратница. Последњи, а можда и једини пут, кућа је снимљена филмском камером за документарни филм ‘’Генерал Дража Михаиловић’’, у продукцији ‘’Погледа’’, 2018-те године.
Повећи пословни простор у приземљу нове зграде откупила је ‘’Наша Дрина’’, управо са намером да ту буде Дражин музеј. Међутим, формална дозвола за музеј још није добијена, јер наводно нема услова. Одлука надлежних делује као политички мотивисана, јер оваквих музеја по Европи има на хиљаде.
Исто тако, ‘’Наша Дрина’’ није добила дозволу да Дражин споменик постави на јавном месту, то јест испред зграде. Решење је нађено тако што је споменик повучен пола метра унатраг, на простор у поседу ‘’Наше Дрине’’.
Формално-правно, музеј је тренутно спомен соба. Како год, он ради, за сада без наплаћивања улазница, под руководством кустоса историчара Димитрија Јокића.
У музеју има тачно 20 предмета: Дражина пенкала и бусоле, фотоапарат, сат, муштикла, перорез… Највећи предмети су радни сто и столица из наше амбасаде у Прагу, које је Дража користио када је био војни аташе Краљевине Југославије у Чехословачкој.
Предмети мањих димензија налазили су се код Драже у тренутку када је заробљен. Безбедносно информартивна агенција предала их је Дражином унуку Војиславу Михаиловићу, а он ‘’Нашој Дрини’’. Пре дсесетак година, предмети су једно време били изложени у Војном музеју на Калемегдану. Ту су били и Дражини пиштољи, међу којима и ‘’валтер’’ са футролом. И они би требало да се нађу у новоотвореном музеју. Сем тога, у плану је отварање сувенирнице, као и постављање екрана на коме би се приказивали филмови о Дражи и четницима.
Споменик и музеј откривени су уз велику медијску кампању, у аранжману ‘’Наше Дрине’’, под слоганом ‘’Београд сме’’. Очигледно, слоган је инспирисан стихом из песме Миће Петровића: ‘’Београде, да ли смијеш, Чича Дражу да откријеш’’. Билборди са овим слоганом били су постављени у великом броју, изгледа у сваком граду у Србији.
Тако, на отварање су дошле хиљаде људи, а главни говорник је био академик Матија Бећковић, који је поред осталог рекао: ‘’Браћо и сестре, даме и господо, поштовани Михаиловићу, драги пријатељи, у Брегалничкој улици на месту где је била његова кућа откривамо споменик безгробног генерала Михаиловића. Његова улица се могла звати и церска, и солунска, и албанске голготе и равногорска, у свакој би било места за њега.’’
Игор Брауновић је одржао дирљив говор, на ивици суза. ‘’Мислио сам да када дође овај дан да ће ми речи саме тећи, али сам толико опхрван емоцијама да не знам шта бих рекао осим да данас испред вас стоји дечак седе косе и браде који је коначно досањао дечачки сан’’, рекао је он на почетку говора. Дотакао се и питања националног помирења, рекавши да му се највише допада опција у којој нећемо имати са ким да се миримо, то јест да комунистичка идеологија нестане.
О откривању споменика и отварању музеја известили су скоро сви медији, како из Србије тако и ‘’из региона’’. У осудама су предњачили такозвани другосрбијанци, чија кампања је трајала седмицама. Ово је карактеристичан цитат из њихових медија: ‘’Аналитичари из Србије о музеју и споменику Дражи Михаиловићу у Београду: Збогом памети!’’
Нису заостајале ни антисрпске тзв. невладине организације. ‘’Део САНУ и историчара пристао на изједначавање четника и партизана’’ – гласила је изјава председнице Хелсиншког одбора у Србији, Соње Бисерко.
Најзанимљивија је изјава универзитетског професора из Новог Сада, др Алексеја Кишјухаса: “Споменик Дражи Михаиловићу је споменик ратним злочинима, али и издаји, полтронству, кукавичлуку. Политици сакривања испод камена. Необично ме занима да ли ће у том надри-музеју бити споменута и једна битка коју су четници водили против окупатора? И која, јер таквих нема?’’
Најзанимљивија стога што чак и данас у Србији има интелектуалаца – макар и формалних – који нису чули ни за једну од стотина битака Дражиних четника против Осовине.
Све у свему, 17. октобар 2023. године остаће упамћен као један од најважнијих датума у новијој историји Београда.
