То су истински драгуљи духовне вредности, дрвени храмови су најстарија и најлепша здања у неколико села на Златибору. А ове храмове од брвана, настале умећем народних мајстора, са прастарим иконама, мештани веома поштују, а туристи остају задивљени њиховом лепотом
Српска планина Златибор има све: пространство ливада и висоравни, скијашки центар, жичару, велику гондолу, спортске терене, модерне хотеле, одличне ресторане, чист ваздух, убрзану урбанизацију ширег туристичког центра, хиљаде туриста целе године… али има услове и за још једну врсту туризма, за такозвани верски туризам. А када туристички радници Златибора говоре о верском туризму, заинтересоване најпре упућују на златиборске цркве брвнаре. Кажу, то су истински драгуљи духовне вредности, дрвени храмови су најстарија и најлепша здања у неколико села на Златибору. А ове храмове од брвана, настале умећем народних мајстора, са прастарим иконама, мештани веома поштују, а туристи остају задивљени грађевином која говори о давној прошлости и духовности. Због тога све је више гостију Златибора који оду до села Јабланице, Доброселице или Семегњева, да виде цркве брвнаре, чуваре наше верске и културне традиције у овом делу Србије.
Црква брвнара у селу Јабланици
Село Јабланица удаљено је око 25 километара од туристичког центра Златибора, и важи за једно од највећих села у Србији. Познато је по непрегледним пашњацима и старим боровим шумама, ту лепоту употпуњује река Јабланица, а изнад је највиши врх Златибора, Торник. Јабланица је “изузета” од златиборског урбаног налета и због тога је врло привлачна љубитељима идиличних сеоских средина. А привлачна је и због цркве брвнаре, коју су мештани успели да очувају, али и да очувају традицију везану за ову цркву. Смештена у хладовини високих борова, ова црква, грађена од брвана у правоугаоној основи, са полукружном олтарском апсидом посвећена је Покрову Пресвете Богородице и потиче још из 1838 године. Од старог иконостаса сачуване су: Царске двери, иконе Пресвете Богородице са Исусом Христом и икона Светог Василија Острошког. У склопу храма су и собрашице, мале дрвене зградице, које су подизали богатији домаћини и које су њима али и њиховим гостима служиле током одржавања црквених сабора. Још се једино у златиборском и ужичком крају могу видети овакви грађевински објекти као сведоци некадашњег градитељства, а познато је, најбољи мајстори били су такозвани Осећани, из места Осата, преко Дрине, а то је данашња Сребреница. Овакве дрвене објекте без иједног ексера Осећани су пре неколико векова градили широм Србије. Током 2014.г завршена је реконструкција ове цркве брвнаре. Замењен је кров парохијског дома, обновљене су постојеће и направљено још пет нових собрашица, постављна два видиковца , урађен је приступни пут и ограђен цео комплекс, и опремљен туристичком сигнализацијом.
Црква и мештани чувају традицију дочека православне Нове године
Мештани у селу Јабланици поносни су на своју цркву брвнару и чувају је као драгуљ. Обновили су традицију дочека православне Нове године, а сваке године све је више гостију са стране који присуствују овој манифестацији и у Јабланици дочекују Нову годину уз богат културно-уметнички програм, звуке трубе, уз ракију, кувано вино, чај, ловачки гулаш, кувани купус и друге златиборске специјалитете, припремљене на лицу места. Сваког 13. јануара јабланичка манифестација почиње вечерњим богослужењем и паљењем бадњака, после чега следи културно уметнички програм, а затим поноћна литургија и новогодишњи ватромет. Програм је прилагођен и најмађима, те Божић Бата подели новогодишње пакетиће. Све на крају изгледа као право народно весеље, и на посебан начин се оживљавају вековни обичаји, а оваква манифестација поред цркве брвнаре, кажу, јединствена је у Србији, због тога у Јабланицу усред зиме дођу бројни гости са стране.
Дрвена богомоља у Доброселици, рад мајстор Митра
Када се крене магистралним путем од центра Златибора ка Подгорици, и у месту Борова Глава скрене десно, спуштате се кажу у долину лепоте, а тако и јесте, долазите до села Доброселица, и до цркве брвнаре посвећене Светом Илији пророку. Црква је удаљена око 20 километара од туристичког центра Златибора и најстарија је упамћена црква у овом селу. Њени први свештеници Гаврило и Божо помињу се још 1749. године у запису из штампане књиге манастира Свете Тројице Пљеваљске. Забележено је да због близине турских кућа и њиховог непријатељског односа према православним храмовима, народ у Доброселици је своју цркву за ноћ расклопио и пренео преко брега на ново место. Када су је Турци 1806. спалили, као и многе друге цркве на подручју Старог Влаха, на истим темељима је 1821. изграђена нова црква, која је опстала до данас. На северној страни цркве сачуван је запис урезан на греди о години градње цркве као и да је цркву саградио сеоски мајстор Митар Удовичић. Познаваоци дрвених храмова кажу, по начину израде, појединим детаљима, масивној и лепо обликованој грађи, овај објекат спада међу најлепше цркве брвнаре. Храм је правоугаоног облика са полукружном апсидом од брвана, дужине 8, а ширине 5 метара и припада типу најмањих богомоља. Некада је ова црква била покривена шиндром, али касније је преко ње постављен цреп. Врата на западној страни су урађена у дрворезу, а у самој цркви постоји само олтарска преграда. Унутар цркве се налази иконостас са вредним иконама: Престоне иконе Пресвете Богородице и Исуса Христа, сликане на дасци, дело зографа Алексија Лазовића, док су Царске двери, рад сликара Јанка Михаиловића Молера и спадају у његова најбоља остварења.
Међу боровима “Столовашима”
Оно што још карактерише цркву брвнару у Доброселици јесте њено место, налази се међу три стара црна бора “Столоваша”, која су стара неколико векова, и проглашена су спомеником природе. И данас су ту у центру села, праве хлад верницима и знатижељницима који дођу у цркву. Постоје подаци да је село Доброселица још у 18. веку имало колибе за госте, који су у својим утисцима помињали та три бора и цркву брвнару. А имала је Доброселица и бројне смоларе и катранџије. Данас их у овом селу више нема.
Стогодишња црква брвнара у Семегњеву
Свако златиборско село лепо је на свој начин, а за село Семегњево кажу, живописно је. Томе доприноси и црква брвнара која се налази на око 1200 метара надморске висине. Посвећена је рођењу Светог Јована Крститеља, а градња је завршена 1927. године. Када говоре о њој, мештани кажу, она је њихов духовни бисер, али и сведочанство о животној борби и љубави, као и породичној слози на овим просторима. Јер, парцелу и новац за изградњу храма дала је мештанка Савка Ђурић. О томе говори ктиторска плоча на којој пише: «Овај свети храм посвећен рођењу Светог Јована Крститеља, подиже за вечни помен својих родитеља оца Јеврема, мајке Станиславе Костић, мужа Љубомира, деце Миодрага, Славка и сестричине Винке, Савка Ђурић из Семегњева. Место цркве приложи, и исту изради, у име Савке, Бранко Пишчевић са синовима, за време опслуживања парохије доброселичке јеромонах Марко Поповић из Слатине. Данилов град 1927. године». Ова црква је једнобродна црква брвнара, мањих димензија, изграђена у духу архитектуре 18. и 19. века. Грађена је од тесаних брвана правоугаоне основе која се завршава полукружном дрвеном апсидом. Цркву осветљавају три прозора, јужни, северни и источни који осветљава апсиду. Кров је од дрвета, покривен лимом, а поред цркве налази се звоник, наслоњен на четири бетонска стуба. У потпуности је украшена иконама, које су цркви даривали мештани Семегњева. Данас број изложених икона достиже стотину и педесет. Не постоје подаци како је црква првобитно изгледала, али са сигурношћу се може рећи да су о цркви наставили да се брину и додатно је украшавају потомци Савке Ђурић.
Очување традиције и обнова цркве
Црква је доживела обнову 1998. године, када је у порти изграђена сала за народна окупљања, а Десимир Ђурић потомак ктитора цркве донирао је обнову, подизање ограде око цркве, замену дрвеног пода са мозаицима и израду олтарске преграде од лучевог дрвета, а о томе сведочи спомен плоча на западној страни цркве. У периоду између 2004. и 2012. године црква је украшена новим иконама на иконостасу, дело локалног иконописца Данице Шишовић. Уз помоћ локалне самоуправе извршено је препокривање. Црква је обложена новим брвнима. Данас, кажу мештани, сви заједно брину о својој цркви, а о празницима и недељом црква је место духовног зближавања, пријатељских сусрета и срдачних разговора, посебно међу старим Златиборцима. А што се тиче туристичких радника Златибора, кажу, треба поред Јабланице, Доброселице и Семегњева посетити и друга села на Златибору, свако је чудесно за себе. Можете направити и прекрасне фотографије, као што су фотографије цркава брвнара које је урадила Туристичка организација “Златибор”.
