Политехнички универзитет у Цириху пре неколико дана одбио је да Милеви Марић постхумно додели диплому. Као разлог за такву одлуку навели су да им то недозвољавају универзитетска правила
Иницијативу о постхумној додели дипломе Милеви Марић, покренула је италијанска физичарка, новинарка, глумица Габријела Греизон.
„Поп стар италијанске физике“, како називају Габријелу Гризон, решила је да популаризује науку, пре свега жене у науци, када је у Италији почела да деци држи предавања из физике по разним школама и универзитетима широм Италије.
Тако је у пролеће ове године о Алберту Анштајну и Милеви Марић детаљно причала матурантима једне гимназије у граду Скио у близини Вићенце.
Затечени новим чињеницама ученици су посебно били дирнути сазнањем да се, заправо Милева детаљно бавила истраживањем у области фотоелектричног ефекта, што је суштина Анштајновог рада о Брауновом кретању из 1905. године дакле, били су у браку, да би за тај рад Анштајн 1921. године добио Нобелову награду.
На опаску Греизон да, управо због брака и трудноће са првим заједничким дететом, Милева није успела да други пут положи завршни испит, изгубила је право да дипломира.
И не само да је изгубила право, већ је разводом од Анштајна, постала само једна цртица у биографији највећег ума 20 века, што је још једна од великих неправди према женама у свету науке.
Тада једна од ученица, Аријана моли Габријелу Греизон да упути захтев универзитету у Цириху да Милеви Марић постхумно доделе диплому, како би се бар делимично исправила неправда .
Италијанска физичарка започиње бирократску авантуру.
Ступа у контакт са швај-царским универзитетом, наилази на предусретљивост, учтивост и добру вољу.
Истовремено, Греизон посредством медија упознаје италијанску и европску јавност са: животом, радом, непризнатим научним доприносом Милеве Марић, као и бројним неправдама са којима се суочавала, пре свега јер је жена, остављена.
Неправда: “Имала је најгорег мужа кога је жена могла имати”
Нажалост, крајње позитивна намера италијанске физичарке за сада нема срећан крај. Наука је поново затајила.
Како Габријела Греизон објашњава у тексту дневника Ла Република, после вишемесечне преписке и разговора са представницима Политехничког факултета у Цириху, пре неколико дана добила је званично писмо у коме се са жаљењем констатује „да због правила универзитета нису у могућности да Милеви Марић дају постхумну диплома, јер је два пута пала последњи, завршни испит“.
У образложењу универзитета, даље се наводи да диплому не могу да јој доделе „ни на основу каснијег ангажовања у науци, јер не постоје њени потписани радови“, што је и немогуће, јер тада почетком 20 века жене нису имале право да потписују радове. Занимљив је завршни део писма Ректората Политехничког универзитета у Цириху.
„Жао нам је због Милеве, али имала је најгорег мужа, којег је жена могла имати. Анштајн је онемогућавао Миленин пут науке, што се, иначе често догађало женама у том периоду“, наводи се у писму универзитета.
Баш зато је, каже италијанска физичарка Габријела Грезон, поднела захтев да се Милеви постхумно додели диплома, да бар највише интелектуалне институције једне земље делимично ублаже неправду.
Несхватљиво је да, управо најразвијенији део друштва, који би требало да је и најавангарднији, није био спреман да на симболичан, позитиван начин заврши причу о Милеви, пружајући наду младим генерацијама, које су окренуте науци, да верују у своје велике снове.
Габријела Грезон, тврди да неће одустати од намере да се избори за Милевину диплому. Тим пре што то не би био изузетак, јер је недавно у Великој Британији постхумно додељено седам диплома женама, које су пре 150 година, похађале Универзитет у Единбургу.
Габријела Греизон, у Цириху и Берну у архивима института и факултета, наставља истраживачки рад посвећен животу Алберта Анштајна и упознаје Милеву Марић.
Опчињена је њеним научним радом, али и шокирана неправдама према Милеви, како од стране њеног мужа Анштајна тако и научне средине и колега.
Јер сви су били опијени Анштајновим умом, док нико није говорио о Миленином изузетном таленту за математику.
Ко је била Милева Марић?
Била је пета жена која је крајем 19 века уписала Савезну високу техничку школу у Цириху, данас Политехнички универзитет, који је за Милеву био најлепше место на свету, ако се изузму воћњак у коме Њутн открива гравитацију услед пада јабуке и Архимедова када у којој је ускликнуо Еурека.
Габријела проналази непознате чињенице у архивима, које потврђују да је Милена имала значајан допринос у научном раду Алберта Анштајна. Тада почиње Габријелина борба за делимичну валоризацију Милевиног рада. Из дивљења и револта због Милеве настаје књига “Анштајн и ја”, а 2018. године и позоришни монолог, са којим Габријела обилази целу Италију, а затим и Европу.
Жене у мушком свету науке
Италијанска физичарка Габријела Греизон, дипломи-рала је нуклеарну физику на Универзитету у Милану, као истраживач радила је две године у Политехничкој школи у Паризу.
Главни кривац нове сфере њеног интересовања је заједни-чка фотографија најзначајнијих научника у свету са једног конгреса из 1927. године. На фотографији је само једна жена Марија Кири.
Габријела интензивно почиње да истражује животе и рад познатих научника и разоткрива низ веома значајних чињеница, пре свега о женама у науци, које су невероватном снагом ума покушавале да се изборе за свој професионални простор у крајње мушком свету науке. Настаје прва књига италијанске физичарке “О Марији Кири и Хеди Ламар ја ћу вам причати”.
Широј публици фамилијарно је име Марија Кири. Једна је од најзначајнијих научница, која је отворила врата света богиње Атине теоријом радиоактивности, открила је и два хемијска елемента: радијум и полонијум.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
