Подсећање на дане после Другог светског рата и долазак српске емиграције у Америку у Извештају 11. Конгресу СНО који је потписао тадашњи секретар Лука М. Пејовић ( 3. део)
Административна организација Oтсека за расељена лица
Према државном пропису о вођењу ДП пројекта, свака агенција која се бави тим послом, мора да поседује нарочиту канцеларију са минимумом од 6 чиновника стручњака. Али и поред овога прописа упоредо са довођењем и смештајем избеглица, појавила се стварна потреба не само за проширењем канцеларије CHO у Чикагу, већ и за повећањем стручног особља. Најпре је било потребно да се посао око запошљавања одвоји од чисто техничког посла транспор-товања и смештаја. Били смо приморани да узмемо једно стручно америчко лице које би одржавало везу са америчким фирмама и појединим индустријским гранама, јер у зиму 1949/50 послова није било на бирање. Сем тога, нови прописи који су се појавили у вези са зајмом захтевали су проширено књиговодство, тако да се употреба државног новца може увек оправдати.
1.Реорганизација канцеларије у Чикагу
Почетком 1950 основано је одељење за упошљавање (Плејсмент Дипартмент), под контролом једног стручног америчког лица. Дужност овог одељења састојала се у том да има стално при руци листу потраживања америчких фирми, тако да приликом доласка транспорта постоји већ одређено место где се људи могу запослити. Излишно је овде напомињати од колике важности је ово одељење било по читав пројект. Можемо само узгред рећи да је СНО добила неколико пута јавно признање од ДП комисије за брзо и стручно запошљавање новодошлих.
Као што смо рекли, добија-њем државног зајма наша администрација уопште, а књиговодство нарочито, постали су много разгранатији. Поред редовног прокњижавања које смо до тада имали у пракси за потребе наше организације, морали смо отворити ново књиговодство, где се водила евиденција о употреби државног зајма. Сваких три и шест месеци морали смо држави подносити детаљан извештај о стању у благајни и о употреби зајмљеног новца. Годишњи извештај државним органима захтевао је не само времена већ и употребу нове стручне снаге. Доласком великог броја избеглица појављује се и велики број личних проблема које сваки од њих носи. Почевши од најосновнијих потреба, „Сошал Секјурити“ карте, формулари за запослење, све врсте јављања, па до породичних и личних проблема; људи су долазили у канцеларију где су могли да добију сва обавештења на своме матерњем језику. Илустрације ради навешћемо само један детаљ: у току 1951. године наша канцеларија је примила и послала око 15.000 писама. Свако од тих писама захтевало је извесну одлуку која је могла бити од судбоносне важности за онога коме се саветује. (Када би само један човек радио на овим писмима 8 сати дневно, 6 дана недељно, требало би му годину и по дана да посао сврши)
2. Канцеларија за дочек у Њујорку
Много пре него што избеглице дођу на своја одређена моста за упослење, свршавају се послови око њиховог прихвата и смештаја. Да би се посао што брже и успешније свршавао било је неопходно потребно да се установи канцеларија у Њујорку. Ова канцеларија је имала такође врло разгранат и сложен посао.
Као први корак, приликом кретања из Европе, требало је сазнати колико Срба долази са одређеним транспортом и када долазе. Черч ворлд сервис је добијао детаљан списак лица сваког брода и једна копија је достављана нашој канцеларији у Њујорку. О поступку приликом дочека и о припремама за пријем биће речи касније.
3. Канцеларија при ЧВС у Немачкој
Увођењем у праксу групних гаранција, о којима смо говорили раније, било је потребно да имамо српског представника у Европи, чија би дужност била да одређује особе за гаранциje, да одржава везу између појединих државних и полузваничних установа и да помаже нашим избеглицама приликом документације и поласка. Концем 1949, ДП Комитет српских националних организација у Америци, послао је у Америци рођеног Србина г. Светозара Маравића као српског представника при Организацији светских цркава у Минхену. Скупа са г. Маравићем пошла је његова супруга и сестра. Њихово присуство и рад по избегличким центрима у Европи много је допринело да се српски ДП пројекат што брже и што успешније сврши.
ТРОШКОВИ
Започињући ДП пројекат управници СHO су били велики оптимисти у погледу трошкова које ће пројекат изискивати – обзиром да се ствар започињала са врло малим капиталом који је створен приватним зајмовима, морало се водити рачуна да се трошкови сведу на најмању могућу меру. И заиста, иако цифре које ћемо сада навести могу изгледати велике, доказаћемо упоређивањем да су трошкови око читавог пројекта били минимални. Наши су трошкови били двојаки; оперативни, који су наплаћивани из 25 долара узиманих од сваког случаја, и ефектни трошкови око транспорта и смештаја који су касније били надокнађени од избеглица.
Оперативни трошкови
Да би се ови трошкови могли покрити, СНО је одлучила да од сваког случаја наплати по 25 долара од којих би се створио потребан фонд. Ова сума је наплаћивана од сваког случаја a не од сваког појединца. Тако на пример кад се радило о породици, 25 долара је наплаћивано само за главу породице док су за остале чланове породице наплаћивани само ефективни трошкови. Према томе да су сви измирили своје дугове за оперативне трошкове, СНО би примила 126.900 долара од 5.076 случајева. Од тог новца (који постоји за сада само теоријски док се сви дугови не врате) СНО je утрошила на административне и режијске трошкове 98,759.39 долара. У ове трошкове спадају:
а. плате чиновницима
б. провизија шефу одсека за запошљавање
в. рента за канцеларије у Чикагу и Њујорку
г. телефони и телеграми
д. светло и вода
ђ. канцеларијски прибор и материјал
е. поштарина
ж. службена путовања особља
з. трошкови око дочека на пристаништу и многи други.
За потпуно правилну оцену ових трошкова потребно је направити упоређење са неком другом америчком агенцијом која се бавила сличним послом. Пре тога треба напоменути да су чиновници нашег ДП одсека много пута и многе послове свршавали прековремено не добивши никакву награду за то. На пример, сачекивање транспорта je вршено добровољно и бесплатно, a то је понекад значило изгубити читаву ноћ; исто тако приликом доласка већих група било је потребно средити многе ствари које се нису могле обавити у току канцеларијског времена. Зато су у много случајева чиновници остајали да раде бесплатно по ноћи у канцеларији.
Америчко – Јеврејска аген-ција УСНА, која je имала свој ДП пројекат, дала је скоро свој финансијски извештај који доносимо у поређењу са нашим:
СНО УСНА
Број доведених особа 7.092 17.000
Број чиновника 1 155
Укупни административни трошкови:
$ 98,759.39 $ 997,000
Адм. трошак по случају: $ 19.50 $ 58.50
Провизија за запошљавање $ 12,18 $ 111,00
Трошак за дочек на пристаништу по особи $3.60 $21.50
Из овога се јасно види да је агенција која је довела нешто више од два пута људи него ми, имала административних трошкова 10 пута више, 14 пута више чиновника него ми, 3 пута више од нас потрошила за појединца, 15 пута више платила провизије за запошљавање и трошила 21.50 долара на појединца само за сачекивање на пристаништу док смо ми за исте сврхе трошили 3.60 долара. Ово је најубедљивија илустрација наших трошкова.
У следећем наставку: Транспорт, стан и храна / Прихват и смештај у Њујор-ку, Њу Орлинсу и Бостону / Дочек у местима опредељења
